Životna prilika #Retrovizor

Na predsednika Republike obrušilo se i staro i mlado zbog izjave da će sam sesti u avion i odleteti po naše respiratore, da ih uzme iz inostranih dušmanskih skladišta i doveze ih u Srbiju, hoće li sesti u kokpit Vladinog aviona, pa šta bude, ne, odvratio je predsednik, biće to avion “Air Serbia”-e, pa dobro, pogledajmo na stvar dobrohotno, nije predsednik kamikaza, i ne bi uzleteo samo da njima nešto uništi, nego da povrati ono što je naše. Zaista, kad bi samovoljno uzeo avion da se radi našeg ozdravljenja njime posluži – šta bi tu bilo pogrešno?

Sam zamysel da vazduplohovom narušava vazdušni prostor stranih država, da sleće uz nos tamošnjoj kontroli letenja, i protivvazdušnoj odbrani, svakako da nam prija, jer nam je međunarodne zajednice već preko glave, jedino ne znam bi li odabrao neki transportni, teretni avion, ili se oštri da poleti u “Predragu Mikiju Manojloviću”.

Predsednik je u izbornoj kampanji već stekao letačko iskustvo i samopouzdanje, sećate se kad turbulencijom probuđeni Alek ustaje i spasava sve, i putnike, i posadu, i posvađane pilote, i sam avion, koji mu je, gle, na raspolaganje za samoreklamu stavila baš “Air Serbia”: možda nakon tog slavnog reklamnog filma veruje da bi u stvarnosti pilotirao još bolje?

Uprava aviokompanije zacelo bi bila počastvovana i radosna da pustolovu izađe u susret. Naši najslavniji lekari, borci protiv zaraznih bolesti, a koji nose kodno ime “Struka”, pali su šaptom pred autoritetom, harizmom i šarmom upravo ovog građanina. Koji sada veli da će uzeti avion, i preti svakome ko bi na ulazu u skladišta gde je naša roba pokušao da ga spreči; ako su lekari pognuli glave pred pojedincem koji ih je satima držao kao dekoraciju za svoje monodramske ispade, ko bi se, kad bi stvarno zatražio avion, od rukovodilaca aviokompanije usudio da kaže: “Pa nemojte, gospodine predsedniče, vremenski uslovi nisu najpogodniji za početnike; ako baš morate da održite reč, koju ste nepromišljeno i pomalo neuračunljivo dali, dozvolite da vam dodelimo dvojicu kopilota, da vam se ne pridrema kao Lindbergu, koga je muva probudila nadomak evropskog kopna, i da uz vas bude barem jedna stjuardesa, da vam se ne prospe nes-kafa po komandnoj tabli, pa da se ponovi slučaj pilota Nikolića, koji je pošao bio kod Svetog oca, a stigao do “Ličke kuće” i iznad nje se okrenuo natrag ka rodnom istoku!

Šta je za nas bolje, da trpimo ovo kararableovsko preterivanje, ili da imamo vladara koji bi zaista, samoobučivši se na internetu, seo u avion i sletao na sve aerodrome u čijim hangarima čame zatočeni naši čelični prijatelji?

Pa da vidim ko će da me spreči, baš da vidim, sladio je svoju nerazumnu i neizvodljivu nakanu, razjarenost u koju sebe ume lako da uvede vidi se da mu baš prija, ali njome i hrabri sam sebe, kao siledžija koji s razlogom brine šta će biti ako oni kojima preti ne strugnu sa megdana pred snagom njegove rečitosti.

Usred zabrane kretanja, koju je uveo uz pomoć dve svoje marionete (S.M. u “Peščaniku”), predsednik ne da se kreće, nego se ne može skrasiti na jednom mestu, kako i da se svrti igde, kad respiratori, koji su slika i dokaz njegove natprosečne okretnosti i dobrote, moraju da stignu svuda gde bi kleti virus mogao da navrati. A tamo mora da ih odnese – ko? Lično darodavac, koji bi da se ureže u sećanje kao hrabrec i dobri otac koji im respiratore sam donosi na noge, ovo vam je za sva vremena, ponavlja kao žrec u čijem se obraćanju prožimaju trans i rutina, pa im izdeklamuje naizust naučeno uputstvo za upotrebu, te za otklanjanje lakših i češćih kvarova.

Onaj koji je već pokazao natčovečanska svojstva, i koji je već dugo iznad nas, sada treba da se zasluženo izdigne i iznad sviju svojih kolega na drugim kontinentima. Nije li nas zadivio što snagom volje može da obustavi svoj metabolizam, nezadovoljne građane prima lično od pet ujutro pa sve dok molioci ne popadaju od iznurenosti, hvališe da takoreći ne spava, kisne, i niko ne sme ni da mu ponudi kukavičku širmu… E sad je rešio je da iz delijskog okršaja sa koronom izađe kao pobednik, ali ne tek kao neko ko je naprosto obuzdao epidemiju, nego kao neko ko je nadvisio, ko je porazio sve druge svetske političare, vlade i kojekakva ministarstva za vanredne situacije. Iz navijačke mladosti ostala mu je vizija sveta i života kao poprišta večitog takmičenja, opsednutost šampionstvom i veličinom ne popušta ni u pandemiji. Naoborot! Brže, bolje, jače!

Za sada sam nabraja u čemu je Srbija daleko ispred ostatka čovečanstva, po bogatstvu rafova sa provijantom, po zalihama svega i svačega, po novcu u kojem Srbija pliva kao niko živi, a za sve te neusporedive prednosti i za toliku nadmoć zaslužan je ko drugi nego onaj koji u svojim rukama drži sve stvari, i one monumentalne, kao što je Nacionalni stadion, i ovu nevidljivu gamad koja se mimo naših naučnih očekivanja navrzla i na Srbiju, ali neka je! Svako zlo ima svoje dobro, a korona može doneti baš puno dobra, pa docnije, zašto ne, i dobara! Pandemija je prilika da Srbija u neobjavljenom i nezvaničnom olimpijskom nadmetanju nadvisi sve druge zemlje, vladar je i ranije pokazivao koliko ga rekordi i sve druge preterancije ushićuju, sada bi da sam postavi rekord u borbi koju pomno prati cela planeta, a možda i neko iz kosmosa, ako ga ima! Zato su mere protiv mog pokolenja tako nemilosrdne: na koga virus ima pik, ko mu je ciljna grupa? Penzioneri? Odlično! Uskratiću mu njegovu poslasticu, oduzeću mu njegovo glavno polje rada, pa ću mu, izgladnelom i razočaranom, brže nego drugi državnici videti leđa, ako tako može da se kaže.

Naš jedini priznati natčovek radostan je što više ne mora da prkosi kiši, kamenicama u Srebrenici, što ne mora da poklanja traktore po Kosovu i sl., nad našim polisom nadvila se napokon opasnost dostojna njegove kuraži, snage i veličine. Koliko dugo već čezne da se uhvati u koštac sa Minotaurom, i, nakonec, stiže pošast u borbi sa kojom se može steći slava stotinu puta veća od slave koju bi donela svima već i dosadna borba za Kosovo: neman uništava i naše prijatelje, i oni koji su se suzdržali od prijateljstva sa nama, ali kad Srbija daće Bog najbrže ozdravi, postaće podstrek za druge, obične države, da i one završe ovo divno takmičenje, zlatna medalja pripašće Srbiji, koju će i simbolički i doslovno predstavljati – ko? Pa čovek koji je – uz sasluženje Struke, i uz žertve koje su, zar opet, podneli penzioneri – najbrže i do nogu porazio virus. Pobediće koronu i drugi, ali ne tako brzo, i ne tako veličanstveno! Osim statistike koja biće na našoj strani, Srbiji će pripasti i posebna kolajna za umetnički dojam! To bio bio zamysel, kako ga moja neznatnost vidi. Držim da je samodržac zbog toga i proglasio vanredno stanje onako kako ga je proglasio, u Skupštini ima većinu koja bi glasala kako god joj se sirotoj naredi, ali heroj je hteo da lično on objavi rat mračnoj sili, dostojnoj njegovog ratničkog ranga, zato se, I think, već prvog dana obračunao sa nama koji bismo na njegov podvig mogli da bacimo senku, jer bismo uzaman zauzimali bolničke krevete i čelične prijatelje, svojom upravo nepristojno visokom smrtnošću osramotili bismo Srbiju, i upropastili njenu životnu šansu da svetu pokaže kako je pametno glasala, i kako joj se njena promućurnost isplatila i pozlatila.

Naslovna fotografija: FoNet/TV FoNet