U vlasti i partije koje kongres mogu da održe i u liftu

Kada hoće da ih diskredituju, politički protivnici nazivaju ih „kombi stranke“, „sateliti“, „paraziti“, ili partije „sadaka“ – što na  turskom znači milostinja. Političke partije koje na izbore izlaze same i pređu izborni cenzus, daju sebi za pravo da, poput lidera SRS Vojislava Šešelja njihovo postojanje ovako objašnjavaju:

„To su partije koje nisu u  stanju da samostalno pređu cenzus, pa se zbog toga prikopčaju za neku veliku partiju da bi se dočepali nekoliko poslaničkih mandata. Takve partije onemogućavaju normalan rad parlamenta, jer posle izbora formiraju posebne poslaničke grupe“, rekao je Šešelj i više puta zatražio da se Poslovnikom onemogući da partija koja nije nastupala samostalno na izborima formira samostalni poslanički klub.

Međutim, partije čija više od dva člana ne može da nabroji ni najbolji poznavalac političke scene, ne samo da su postale važan deo parlamenta, već iz njihovih redova dolaze čak četiri aktuelna ministara. 

*Koaliciona vernost do poslednjeg minuta vlasti

*Vi glasate, mi biramo ko će u Skupštinu

Lideri malih partija često na izbore izlaze na listi vladajuće stranke i osvajaju mandate, a da se njihove partije ne pominju ni kao deo koalicije. Zanimljiva rasprava povela se nedavno na tviteru kada je iskusna novinarka postavila jednostavno pitanje – Kako se zove potpredsednik stranke Marjana Rističevića? 

Naravno da je ona znala da se Marjanova stranka zove Narodna seljačka stranka (NSS), kao i da potpredsednika ne zna niko, ali kako na Tviteru svi imaju mišljenje, u raspravu se na kraju uključio i sam Rističević i pitao koleginicu novinarku – da li možda ona želi da bude potpredsednica. 

Dijalog je okončan prijateljski i duhovito, ali ime bilo kojeg drugog člana NSS nismo saznali. Ako radoznali odete na stranački sajt, videćete da postoji program, statut u kojem sve piše o Skupštini o nadzornom odboru, ali nigde nema nikakvog sastava tih odbora, ili bilo čije slike – osim Marjanove. Ima njegovih tvitova, ima rubrike „pitajte predsednika“, ali nema vesti sa stranačkih okupljanja, pa ni tog tajnovitog potpredsednika.

Samo se nametnulo istraživanje o članu istog poslaničkog kluba Miliji Miletiću, čuvenom poslaniku iz Svrljiga, lideru Ujedinjene seljačke stranke. Na sajtu ima i potpredsednika, imena članova nadzornog odbora, počasnog predsednika, doduše predsedništvo će se birati uskoro, kao i Skupština, ali formalno postoji i realno, nije neobično što široj javnosti nisu poznati ljudi iz stranke koja se bavi pre svega lokalnim izborima.

Sa druge strane, mnogo je interesantnije koliko ministara u Vladi, zapravo, niko nije birao, ogromna većina građana ne zna koje su njihove partije i kad bi predstavnike njihovih stranaka Srpska napredna stranka izbacila sa svoje liste, malo ko bi primetio. 

O Pokretu ujedinjenih penzionera Srbije Istinomer je već pisao kada je reč o koalicijama i jasno je da oni imaju specifično biračko telo i prema svim procenama snagu od nekoliko procenata. snagu oko 5 odsto. 

U PUPS-u svi znaju bar za jednog Krkobabića, ranije oca Jovana, sada sina Milana, ministra bez portfelja čiji je rad obeležilo otvaranje seoskih zadruga. Osim Krkobabića, prosečno informisani građanin još je možda zapamtio VD direktorku Pošte Miru Petrović, koja je i narodni poslanik sa 20 govora i nijednim predloženim zakonom.

Iako su ih naprednjaci u Skupštini ponekad napadali da ne brane dovoljno predsednika kada ga opozicija napada i prebacivali im da nisu korektan partner, poslanici PUPS-a nisu se dali isprovocirati. 

Kada je pred raspisivanje najnovijih izbora predsednik SNS-a izjavio da će sa PUPS-om ostati u koaliciji, Milan Krkobabić je objavio „Hvala predsedniku Aleksandru Vučiću na tome što je prepoznao značaj PUPS-a i doprinos naše stranke ukupnom ekonomskom, političkom i društvenom napretku Srbije“, i tako pokazao ko sa kim o tim stvarima pregovara.

Još češće su provokacije od naprednjaka, a od radikala i ozbiljne uvrede trpeli poslanici Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS) Rasima Ljajića. Upravo je njih Šešelj uporno nazivao „sadaka partijom“ i „parazitom“, poručivao im da izađu na izbore sami, dokažu rejting, pa onda prave koalicije. Rasima Ljajića nema na najnovijoj listi kandidata za poslanika koji su okupljeni pod imenom Aleksandra Vučića, a na toj listi 21. je Milorad Mijatović, aktuelni predsednik poslaničkog kluba i potpredsednik SDPS-a. 

Manje je poznato da su potpredsednici SDPS-a između ostalih direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović, novinarka Gordana Predić i režiser Jug Radivojević. Zašto se oni retko eksponiraju kao stranački kadrovi, pa Ljajićevu stranku možda i nezasluženo česte nazivaju baš tako „Ljajićeva“, a ne punim imenom, verovatno je stvar partijske strategije.

Opet, ministar za inovacije Nenad Popović i njegova Srpska narodna partija (SNP) idealni su za pitanje – Ko je potpredsednik? Na sajtu ga nema, ali generalni sekretar SNP-a je Jovan Palalić, nekadašnji visoki funkcioner DSS-a, narodni poslanik u poslednje vreme u Parlamentu gotovo nevidljiv jer ne samo što je deo kluba SNS, već se u četvorogodišnjem mandatu za reč javio ukupno 42 puta.

SNP učestvuje i u beogradskoj vlasti, ima odbore po brojnim gradovima Srbije, ali na svom sajtu najviše se bavi aktivnostima ministra Popovića. Kod samog ministra najinteresantnije je što se nekoliko puta za vreme mandata oštro sukobljavao sa svojom formalnom šeficom, premijerkom Anom Brnabić, zbog izjava da je „Briselski sporazum mrtav“ i da „evropskih integracija Srbije više nema“. 

Ili kad izjavi: „Za razliku od moje partije, Srpske narodne partije, postoje članice koalicije koje bi Kosovo volele da vide nezavisno, koje bi naše svetinje u Crnoj Gori predale kriminalcu Đukanoviću, koje bi Srbiju uvele u NATO, koje bi uvele sankcije Rusiji, odrekle se Republike Srpske i omogućile homoseksualnim parovima da usvajaju decu. To je njihovo pravo i legitimno je da se za to bore. Mi smo odlučno protiv takve politike. Duboko smo uvereni da i ogromna većina članstva i birača SNS deli ove naše stavove“. 

Na sve kritike Popović je odgovarao da se o svom angažmanu u Vladi dogovarao sa Aleksandrom Vučićem, te da će o svom radu samo sa njim i razgovarati. I ostao je na funkciji do novih izbora.

Funkciju ministra odbrane, jednu od najviših funkcija u državi, obavlja lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin. U predsedništvu stranke 13 članova, među njima i aktuelni poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica, koje prepoznaju samo pasionirani gledaoci skupštinskih prenosa. 

Na stranačkom sajtu piše da postoji Izvršni odbor, Nadzorni odbor i Statutarna komisija. Pokret socijalista uvek nastupa sa SNS-om i najvatreniji su branioci svih poteza Aleksandra Vučića, nekad vatreniji i od naprednjaka.

Vulin je nedavno po ko zna koji put ponovio da Pokret socijalista „bezrezervno veruje Vučiću, zato što je to čovek koji se za Srbiju bori na najtežim mestima, tamo gde je teško“.

„Gde god je Aleksandar Vučić odlučivao, gde god je donosio odluke, donosio ih je zato da bi Srbija bila bolja, da bi napredovala, da bi bila snažnija, da bi bila jača i nikada nije vodio računa koliko će to njega lično koštati“, rekao je Vulin nedavno.

Pa ako ima još dilema o tome kako će Vulin biti ministar iako niko nikada nije glasao za Pokret socijalista, i agencije njihov rejting ni ne pokušavaju da izmere, evo šta je još rekao samo u poslednjih par meseci: “Vučić ne odgovara ni jednoj velikoj sili zato što samostalno vodi politiku, Vučić jedini na Balkanu vodi mirovnu politiku, Vučić pokazao da slobodna zemlja donosi bolje i pametnije odluke, nego zemlja kojoj se naredi, Vučić ne popušta pred silom, Vučić obezbedio više respiratora za dve nedelje nego Tadić za dvanaest godina, Vučić je opet bio sam protiv svih, Vučić jednim govorom razbio sramnu laž o Srbima, Vučić će ozdraviti a oni koji ga mrze neće nikad”.

Ovakvih partija u kojoj je prepoznatljiv samo predsednik ima mnogo i u opozicionom bloku – Boško Obradović, Janko Veselinović, Aleksadar Šapić, Miloš Jovanović, Milica Zavetnica, Miša Vacić, Velja Ilić i mnogi drugi o kojima ćemo više govoriti kada budu deo Vlade, ili bar novog saziva Skupštine. Za većinu je zajedničko da ne postoji drugi čovek partije kao što je Zoranu Đinđiću bio Zoran Živković, Šešelju Tomislav Nikolić, ili Nikoliću Aleksandar Vučić. Možda baš zbog toga.

Naslovna fotografija: Zoran Drekalović/Istinomer/FoNet/Vlada Srbije, Slobodan Miljević/Kolaž