Rođen 1983. u Beogradu.
U zvaničnoj biografiji navodi da je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu.
„Prve dane detinjstva proveo sam na Kanarevom brdu. Posle sam se preselio u Sarajevsku ulici i tamo sam završio OŠ ‘Radojka Lakić’, a onda 14. gimnaziju. Nisam bio neki đak u srednjoj, pa čak ni u osnovnoj školi, ali bio sam solidan student. Završio sam Pravni fakultet u roku, imao sam prosek oko 8,4. Sve vreme sam se bavio studentskom politikom, bio sam student prodekan, član Saveta Pravnog fakulteta i Univerziteta u Beogradu. Nisam bio toliko dobar da se bavim pravom na akademski način, Nikola Selaković je, recimo, bio bolji student od mene. Kasnije su me okolnosti odvele u drugom smeru i nikad nisam mogao da se posvetim pravnoj struci, budem sudija ili tužilac, što sam želeo. To mi je bio san.“ (Republika.rs, 18. 7. 2021. godine)
Od 2007. godine zaposlen je u porodičnom preduzeću „Mona d.o.o“, na mestu savetnika.
„Ubrzani razvoj hotelske delatnosti počinje 2011. godine, izdvajanjem kompanije ‘Mona Hotel Management d.o.o’. Od osnivanja nove kompanije obavlja funkciju generalnog direktora firme ‘Mona Hotel Management’ pod čijom upravom su tri hotela (hotel Zlatibor Mona na Zlatiboru, hotel Javor u Kušićima, hotel Argo u Beogradu) i jedan rezidencijalni objekat Vila Bella u Budvi“, ističe u biografiji.
Naglašava da je aktivni učesnik u poslovnom udruženju HORES, gde se od 2013. godine nalazi na poziciji predsednika skupštine HORES (Udruženje hotelijera i restoratera – Poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede), a od 2009. do 2013. obavljao je funkciju predsednik UO HORES.
„Svojim i aktivnim angažovanjem svog tima doprineo je da stopa PDV-a na smeštaj poraste na samo 10 odsto, a ne na 20 odsto, kako je prvobitno bila doneta odluka“, napominje u biografiji.
Od 2016. godine je na poziciji predsednika kompanije „Mona Hotel Management d.o.o“.
„Nakon samo godinu dana započeta je izgradnja novog hotela na Dorćolu (Mona Plaza) čime je realizovana najveća investicija u istoriji kompanije“, ističe u biografiji.
U septembru 2019. mediji su preneli da su Momirovići odlučili da upravljanje kompanijom prepuste sinovima.
„Tačno tri decenije nakon osnivanja kompanije ‘Mona’, Nada i Đorđe Momirović odlučili su da stave tačku na upravljanje kompanijom i da celokupan biznis prepuste sinovima Tomislavu (36) i Urošu (34). I ne samo da ga prepuste već i podele, a sve sa stavom da je ‘kompanijama nemoguće upravljati bratski’.“ (Blic, 26. 9. 2019. godine)
Tomislav Momirović potvrdio je da je podela biznisa u toku.
„Roditelji su bili inicijatori. Iako kao porodica funkcionišemo odlično, svesni smo da ozbiljan biznis traži mnogo više od bratske i roditeljske sloge i ljubavi. Otud i odluka da Uroš i ja, koji smo inače, i braća, i prijatelji i poslovni partneri, krenemo svako svojim putem, dok su roditelji odlučili da se povuku. (…) Ja sam od početka vodio posao sa hotelima, a Uroš je uvek bio uključen u modni biznis. Vremenom se ispostavilo da takva podela zapravo i odgovara našim senzibilitetima. Što se tiče vrednosti imovine, to je teško proceniti“, ocenio je Momirović. (Blic, 26. 9. 2019. godine)
Pažnju javnosti privikao je svojim objavama na Tviteru, koji su neretko izazivali burne rekacije.
„Ne samo zbog svog sadržaja, nego prvenstveno zbog autora, kome su tviteraši zamerili da mu je ‘sve dato u životu’, da je nasledio maminu i tatinu firmu, a postavljali su i pitanja o tome u kakvim uslovima i za koliku platu rade Momirovićevi radnici. Sve je počelo njegovim zaključkom da ‘ljudi koji žele da ograniče radno vreme nisu normalni’. ‘Svako normalan želi da radi i zaradi što više’, napisao je Momirović na Tviteru, nakon čega su usledili brojni komentari, među kojima su i oni da ‘u današnjem svetu, gde se radi više nego pre generaciju-dve, sve više raste značaj – slobodnog vremena’. Na Momirovićev sledeći tvit – ‘Ne štedim sebe, pa ne štedim ni druge. Ljudi i jesu za rabljenje, ali one koje najviše upošljavam, najpoštenije i plaćam’ – usledila su pitanja koliko njegova kompanija plaća radnike ‘koji vole da rade i zarade’, ali i koliko plaća prekovremeni rad? On je naveo da je mesečni fond plata i doprinosa u ‘Moni’ oko 500.000 evra, pri čemu, dodao je, manje od 5 odsto zaposlenih radi za minimalac. Tomislav Momirović je savetovao i da ‘Ako želite da napravite nešto od svog života, morate da radite minimum 12 sati, 6 dana u nedelji. To je tako danas… #razmislite’.” (Blic, 13. 8. 2019. godine)
Takođe, u svojim javnim nastupima i objavama na Tviteru nedvosmisleno daje do znanja da podržava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je u februaru 2020. otvorio hotel „Mona Plaza“ na Dorćolu. I kamen temeljac za izgradnju hotela, krajem novembra 2017, položio je Vučić, sa tadašnjim gradonačelnikom Beograda Sinišom Malim i vlasnicima kompanije „Mona“.
„Nisam želeo sinoć da produbljujem, ali ipak ću napisati… Odnos #Rts prema Predsedniku sinoć je bio skandalozan.
#Srbija“. (Tviter, 3. 7. 2020. godine)
U danu kada je opozicija u Crnoj Gori uspela da pobedi na izborima, napisao je na Tviteru:
„Zanimljivo je da niko nije primetio kako stabilna politicka situacija u #Srbija pozitivno deluje na razvoj demokratije u regionu.“ (Tviter, 30. 8. 2020. godine)
Ipak, primetio je da je na društvenim mrežema „izgradio kontroverznu reputaciju“.
„Nisam nikoga blokirao na društvenim mrežama. Vodim računa o slobodi govora. Trudim se da svima odgovorim. Definitivno nekada nisam imao dovoljno empatije. Tvitovi su kratki. Ali, ako ste previše blagi, niste previše atraktivni. Izgradio sam jednu reputaciju koja je kontroverzna. Moja želja je da stanem iza srpske privrede.“ (Večernje novosti, 5. 6. 2020. godine)
I predsednik Vučić je u nekoliko navrata govorio pohvalno o Momiroviću, nazivajući ga, između ostalog, „bistrim klincem“.
„Ne dam da se ukine v. d. javnih preduzeća. Raspušteni direktori da naprave neprivlačni sektor, i da privatnik onda ne može da izdrži. Koliko god se radujem i borim za radnika, toliko brinem da li će na primer onaj mali, onaj vlasnik Mone…a on je bistar klinac, da kaže ‘ej vidi, meni ne odgovara da se toliko poveća minimalac, jer ja plaćam toliko i toliko stotina radnika’. Dakle, morate da vodite računa – rekao je Vučić“. (Telegraf.rs, 24. 1. 2020. godine)
Posle sednice Predsedništva Srpske napredne stranke 25. oktobra objavljena su kadrovska rešenja i imena ministara koji će se naći u novoj Vladi Srbije, a Momirović je predstavljen kao novi ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
„Za mnoge je iznenađenje Tomislav Momirović na mestu ministra građevinarstva. Toma Momirović je spreman da prihvati udarce političkih i ekonomskih neznalica. Njemu smo dali da brine o poslu, biznisu, da pregovara o narednim poslovima izgadnje auto-puteva, on je jedini koji je rekao i imao hrabrosti da kaže da on kao poslodavac nije za to da država povaćava minimalac kako hoće“, kazao je u obraćanju nakon sednice predsedništva SNS-a Aleksandar Vučić. (B92, 25. 10. 2020. godine)
A Momirović se nakon imenovanja oglasio na Tviteru:
„Velika mi je čast i jos veća odgovornost da prihvatim ponudu predsednika Srbije @avucic i predsednice Vlade
@anabrnabic da budem deo Vlade od koje se očekuje mnogo posla za kratko vreme. Samo ministarstvo je veoma zahtevno i važno jer je za #Srbija izgradnja puteva i saobraćajne infrastrukture jedan od najvažnijih projekata razvoja. Daću sve od sebe da opravdam poverenje predsednika Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić.“ (Tviter, 25. 10. 2020. godine)
Vlada Srbije formirana je 28. oktobra 2020, a Tomislav Momirović izabran je za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Član je Predsedništva Srpske napredne stranke.
„Ako sam nešto naučio u životu, to je da ljude gledam po delima, a ne po rečima. Građani bi prvi primetili laži i to da vladajuća politika, čiji sam deo i ja, ne pokazuje rezultate. Nova Srbija raste pred našim očima, jaka, pametna, vredna, uvažavana u regionu i svetu, a pre svega ponosna. Vratili smo ponos našoj otadžbini i svaki metar auto-puta, svaki metar brze pruge, svaki novi stan za pripadnike snaga bezbednosti ili kilometar kanalizacije ugrađuju se u temelj nove Srbije, koja više nikad neće biti ista kao pre. I baš ovi rezultati su razlog zašto sam pristupio SNS i zašto smatram da su tamo ljudi od dela, od ispunjenih obećanja i vidljivih rezultata. Prvi među njima predsednik Aleksandar Vučić, koji me je i pozvao da pristupim stranci. I mnogi će sad da me optuže za funkcionersku kampanju, ali ovo je legitimni odgovor na legitimno pitanje. Politika u Srbiji mora da bude časno zanimanje, a ne da vas provlače kroz blato i da očekuju da tamo ostanete sa njima.“ (Kurir, 22. 5. 2021. godine)
Na funkciji ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture bio je do izbora nove Vlade Srbije u oktobru 2022, kada je postao ministar unutrašnje i spoljne trgovine. Istu funkciju zadržao je i u Vladi Srbije formiranoj u maju 2024.
Ostavku na ministarsku funkciju podneo 20. novembra 2024, dan nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da zbog tragedije u Novom Sadu, koja se dogodila 1. novembra, „očekuje ostavke u Vladi i na drugim mestima, a od tužilaštva mere u najkraćem mogućem roku“.
„Obaveštavam Vas da podnosim ostavku na mesto ministra unutrašnje i spoljne trgovine. Zahvalan sam predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću na poverenju i odlikovanju. Za njega i za Srbiju, uvek sam tu’, naveo je Tomislav Momirović u pisanoj ostavci koju je podneo predsedniku Vlade Srbije Milošu Vučeviću.“ (RTS, 20. 11. 2024. godine)
Foto: Instagram@tomamomirovic
