Dobio sam najviše izbornih utakmica, za 100 godina me niko neće preteći
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, tokom obilaska radova na kovid bolnici u Vojnom kompleksu „Zemun ekonomija“, govoreći o potrebi da se poštuju mere Kriznog štaba, pomenuo da je “veteran u politici” i da je “najviše izbornih utakmica pobedio”. Naglasio je da će ga “teško iko preteći u narednih 50 ili 100 godina”.
Izvor: Youtube/RTV
Ne precizirajući na koje konkretno izborne utakmice misli i u kom periodu (da li na one u kojima je direktno učestvovao, poput parlamentarnih i predsedničkih, ili je tu uračunao i one na lokalnim izborima na kojima je pobeđivala lista s njegovim imenom), neophodno je prisetiti se rezultata izbora u Srbiji od početka višestranačja 1990. godine.
Višestruki pobednik na izborima tokom devedesetih godina bio je Slobodan Milošević i njegova Socijalistička partija Srbije.
Naime, Milošević je na predsedničkim izborima u decembru 1990. dobio ukupno 3.285.799 glasova, a na parlamentarnim njegova stranka osvojila je 2.320.587 glasova (194 mandata).
Dve godine kasnije, na predsedničkim izborima 1992. za Miloševića je glasalo 2.515.047 birača, a na parlamentarnim je SPS dobio najviše glasova od svih ostalih lista – 1.359.086 (101 mandat).
Potom, 1993. na vanrednim parlamentarnim izborima još jedna izborna pobeda SPS (1.576.287 glasova i 123 mandata).
Naredni parlamentarni izbori bili su 1997.godine i na njima je lista SPS (na kojoj su bile i Jugoslovenska levica i Nova demokratija) zvanično dobila 1.418.036 glasova (110 mandata).
Dakle, Milošević, odnosno njegova stranka, pobedili su na šest izbora.
U ovu evidenciju nećemo uračunati izbore za Veće građana Skupštine Savezne Republike Jugoslavije (maj i decembar 1992. i 1996. godine), na kojima je SPS, prema zvaničnim rezultatima, imala većinu glasova (2000. godine Demokratska opozicija Srbije i Vojislav Koštunica osvojili su veći procenat od SPS-a i Miloševića), kao ni lokalne izbore organizovane tokom devedesetih godina.
Nakon Petog oktobra jedino je Boris Tadić dva puta pobedio na predsedničkim izborima, ali njegova Demokratska stranka je samo na jednim parlamentarnim izborima (2008) osvojila većinu glasova (Koalicija „Za evropsku Srbiju“).
S druge strane, Aleksandar Vučić je pod svojim imenom, kao kandidat Srpske radikalne stranke za gradonačelnika Beograda, dva puta gubio izbore. Prvi put 2004. godine u direktnom nadmetanju sa kandidatom Demokratske stranke Nenadom Bogdanovićem (tesno je izgubio u drugom krugu), a drugi put 2008. godine, kada je DS takođe pobedila, a Dragan Đilas izabran za gradonačelnika. Vučić je, doduše, tada bio nadomak ove funkcije, pošto su radikali navodno postigli dogovor sa DSS i SPS o formiranju vlasti u Beogradu na čelu sa Vučićem. Socijalisti su na kraju, ipak, ušli u koaliciju sa DS.
Kao kandidat Srpske napredne stranke za novog gradonačelnika predvodio je 2012. listu te partije na izborima za Skupštinu grada Beograda i ponovo izgubio izbore. Te godine listu SNS na parlamentarnim izborima predvodio je tadašnji predsednik stranke i njen predsednički kandidat Tomislav Nikolić („Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić“). Na tim izborima Nikolić je pobedio dotadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, a koalicija okupljena oko SNS osvojila je najveći broj glasova.
Dve godine kasnije prvi put je nastupila lista sa Vučićevim imenom. Na vanrednim parlamentarnim izborima u martu 2014. lista “Aleksandar Vučić-Budućnost u koju verujemo” dobila je 1.736.920 glasova (158 mandata). Na narednim, takođe vanrednim, parlamentarnim izborima 2016. godine lista “Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje”, dobila je 1,823,147 glasova (131 mandat).
Potom, 2017. godine na predsedničkim izborima (iako je u više navrata napominjao da se na njima neće kandidovati) Vučić je već u prvom krugu osvojio 2.012.788 glasova (55,08 odsto).
A u junu ove godine, na parlamentarnim izborima koje su, između ostalih, bojkotovale članice opozicionog Saveza za Srbiju, lista „Aleksandar Vučić — Za našu decu” dobila je 1.953.998 glasova, odnosno 188 mandata.
Prema tome, u pitanju su tri pobede na parlamentarnim i jedna na predsedničkim izborima.
Ne manje važno, na izborima 2016, 2017. i 2020. godine Posmatračka misija Crte ustanovila je brojne nepravilnosti, a nakon junskih izbora ocenjeno je da su “ovi parlamentarni izbori najlošiji od 2016. godine od kada Crta posmatra izborne procese i to kako u odnosu na izborni dan, tako i odnosu na period predizborne kampanje”.
Takođe, Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava pozvala je vlasti u Srbiji da spreče zloupotrebu državnih resursa tokom predizborne kampanje i pritisak na birače, i da revidiraju birački spisak i povećaju transparentnost finansiranja predizbornih kampanja. ODIHR je, između ostalog, zaključio da je pred izbore bila „zamagljena linija između Vučića i kampanje SNS“.
Prema tome, uzimajući o obzir sve činjenice – da po broju pobeda na predsedničkim i parlamentarim izborima (za sada) preimućstvo imaju Slobodan Milošević i Socijalistička partija Srbije; da u obzir nisu uzimani izborni rezultati postignuti na saveznim izborima; da nije jasno da li je u svoje trijumfe Vučić ubrojao i glasove dobijene na lokalnim izborima, kao i to da izbori devedesetih, ali i oni organizovani poslednjih godina teško da mogu da budu označeni kao demokratski u punom značenju te reči (o čemu govore izveštaji nezavisnih posmatrača), izjavu predsednika Srbije da je “pobedio u najviše izbornih utakmica” ocenjujemo kao – zloupotrebu činjenica.
Foto: Fonet
