Fotografija kovid vakcine jeste iz marta 2020, ali to ne dokazuje da je pandemija namerno izazvana
Fotografija bočice s vakcinom sa Univerziteta u Oksfordu na kojoj piše datum “15. mart 2020.” deli se na socijalnim mrežama u Srbiji uz skeptične komentare. Britanska televizija Skajnjuz je pre nekoliko dana emitovala snimak na osnovu kojeg je nastala ta fotografija, a originalni video zapis datira još iz aprila ove godine. Na pitanje kako je moguće da je vakcina još tada bila proizvedena - postoji naučni odgovor.
“Fotografija Kovid vakcine jutros na SkyNews sa datumom na vakcini 15. mart”, kaže poznati distributer teorija zavere Saša Borojević. Pored teksta je priložen i link objave sa Tvitera, čiji sadržaj je, po svemu sudeći, Borojević samo prekopirao na svoj Fejsbuk profil.
U komentarima ispod objava navodi se da je to “dokaz da se projekat kovid sprema već godinama”, kao i da su “to te unapred izrežirane Gejtsove vakcine”.
Kada je nastao snimak sa kojeg je fotografija bočice sa vakcinom?
Univerzitet u Oksfordu je 23. novembra objavio prve podatke o trećoj fazi ispitivanja ove vakcine, koji su pokazali da je ona veoma efikasna. Skajnjuz je istog dana emitovao prilog o tome, a u njemu se vide kadrovi bočice sa vakcinom koji su odmah zatim prostrujali mrežama uz sumnjičave komentare korisnika.
Činjenica je da su za ovaj prilog iskorišćeni kadrovi koji su prvobitno usnimljeni ranije ove godine; portal za proveru činjenica Fulfekt piše da su oni do Skajnjuza stigli 23. aprila, što se može videti u njihovoj priči objavljenoj ovde.
Kadrovi bočice su emitovani i na malezijskom TV kanalu “The Star” 23. aprila, a na snimku se vidi da su oni preuzeti od agencije Rojters.
Kako su istraživači uspeli da tako brzo naprave vakcinu?
Radi se o vakcini ChAdOx1 nCoV-19 koju je tim istraživača sa Univerziteta u Oksfordu zaveo u zvaničnu i javnu bazu 27. marta 2020. godine.
Zabluda je, međutim, da je rad na vakcini sa Univerziteta Oksford počeo tek kada se dogodila pandemija kovida 19.
Poučeni lošim primerima iz prošlosti, poput isuviše sporog odgovora na suzbijanje Ebole u periodu od 2014. do 2016. godine, naučnici sa tog univerziteta su došli na ideju da sledeću veliku pandemiju dočekaju spremniji, objasnila je za BBC profesorka Sara Gilbert, jedna od izumiteljki vakcine.
Istraživači su proizveli novi revolucionarni tip vakcine „plug and play“ – “uključi i radi”, koji poseduje dve najpoželjnije karakteristike za suočavanje sa nepoznatim virusom – brzinu i fleksibilnost.
Konvencionalne vakcine se veoma sporo razvijaju. Umesto toga, istraživači sa Oksforda konstruisali su ChAdOx1 – odnosno “Chimpanzee Adenovirus Oxford One” tip vakcine.
Oni su učestali i bezopasni virus prehlade, kojim su se zarazile šimpanze, modifikovali tako da bude gradivni element vakcina protiv raznih bolesti.
ChAdOk1 je u osnovi “sofisticirani, mikroskopski poštar”, piše BBC. Sve što naučnici treba da urade je da, po potrebi, menjaju paket koji on isporučuje.
Naučnici iz Kine su 11. januara 2020. podelili sa ostatkom sveta puni genetski kod korona virusa. Tim sa Oksforda je već tada imao sve što je potrebno za pravljenje vakcine protiv kovida 19.
Na zvaničnom sajtu ovog Univerziteta se navodi da razvoj novih vakcina postaje sve brži jer se naučnici mogu osloniti na pređašnja istraživanja drugih vakcina. Takođe, tokom pandemije, finansijska sredstva i drugi resursi postaju daleko dostupniji, što drastično utiče na ubrzanje procesa.
Ova porodica virusa je već dva puta pokušala da pređe sa životinja na ljude u poslednjih 20 godina – Sars koronavirus 2002. i Mers koronavirus 2012. godine. Naučnici su znali biologiju ovog virusa, kako se on ponaša i koja je njegova Ahilova peta, rekao je za BBC profesor sa Univerziteta u Oksfordu Endrju Polard.
Naslovna fotografija: Pixabay, Istinomer kolaž
