Nikome ovde nije dobro

„Mole se pacijenti da ne ulaze u čekaonicu, već da sačekaju sestru, koja će izaći da preuzme knjižice“, piše na vratima kovid ambulante ispred kojih se još pre početka radnog vremena skupilo 40-ak ljudi. Oni obavešteniji su pozicije zauzimali između 6 i 7 ujutru, dok su optimističniji počeli da pristižu na svoj prvi pregled početkom radnog vremena. Medicinska sestra otvara vrata, skuplja zdravstvene knjižice i nestaje. Nekoliko trenutaka kasnije pojavljuje se sa dve knjižice u ruci, čita sa njih imena i prezimena i prozvani pacijenti ulaze za njom, a vrata se ponovo zatvaraju.

Dok iščekuju da sestra ponovo izađe, verovatno nadajući se da će prozvati baš njih, pacijenti uglavnom ćute; tišinu prekidaju samo česti napadi kašlja. Svi nose maske i drže distancu, bar do trenutka dok se ne spusti kvaka i ponovo stvori obruč ispred vrata. Medicinska sestra pod punom zaštitnom opremom ponovo izlazi, uzima knjižice u međuvremenu pristiglih i otkriva masi ko je „srećnik“ koji će preći na sledeći nivo.

Stariji bračni par pokušava da shvati sistem po kojem se proziva, ali pošto nema reda, ljudi raspoređeni kao na šahovskoj tabli ne daju im dovoljno informacija. Odlučuju da sačekaju sledeće pojavljivanje medicinske sestre kako bi je zamolili „da baka na štakama uđe” pošto ima visoku temepraturu i teško joj je da stoji. 

„Neka sačeka u kolima“, odgovora sestra uzimajući komad RFZO plastike. „Nemamo kola, dovezao nas je komšija“, objašnjava deka situaciju. U narednom izvlačenju, oni su srećni dobitnici, pa je sličnu taktiku pokušao da primeni još jedan stariji muškarac sa šeširom: „Možete li i mene da primite? Nije mi dobro.” Pre nego što su se vrata zalupila, samo se čulo: „Nikome ovde nije dobro“.

Stiže sve više ljudi, a oni koji već satima stoje u mestu počinju da skakuću i trljaju  dlanove. Bitku sa zamagljenim naočarima mnogi su odavno prestali da vode.

„Pomozite mi da odem do kola, onesvestiću se“, viče gospođa naglo se naslanjajući na zid. Zaraženi i potencijalno zaraženi pacijenti zgledaju se dovoljno dugo da bi se, osim hladnoće, u vazduhu osetio i nedostatak empatije. Ipak,  pre nego što se žena srušila na tlo, pritrčali su ljudi. Pridržavajući je, odvode je do kola. „Baš mi se bilo smrklo“, govori gospođa, zahvaljujući onima koji su iz saosećanja prekršili pravilo o fizičkoj distanci.

Kovid ambulanta nalazi se između gradskog parka i vrtića, te roditelji koji tuda prolaze s decom prave veći polukrug, izbegavajući bliži kontkat s masom iz koje preti korona. Na platou ispred nedostižnih vrata postavljen je i šator, ali ni u njemu nije ništa toplije. Okupljeni pod maskama počinju da prepoznaju jedni druge i pokreću uobičajene teme – ko se udao ili našao novi posao zamenjeno je pričama o tome ko je pozitivan, ko na respiratoru…

Medicinska sestra je prozvala još dvoje ljudi, a gospodin sa šeširom je upitao: „A kada će Božidar P…? Ne mogu da stojim više na nogama.” Usledio je i logičan odgovor: „Kada dođete na red”. Ponovno zatvaranje vrata propaćeno je komentarom iz mase: „Kao da radi u kazinu, a knjižice vrti na ruletu”.

Posle višesatnog čekanja nemate više temperaturu, ne osećate ni ruke ni noge, ali osetite šamar realnosti kada čujete ispovest: „Juče sam čekao od pola 7 do 1 i nisam stigao na red.“ Mučeniku koji prethodnog dana „nije imao sreće”, žena ispred njega objašnjava proceduru: dugo čekanje za ulazak u ambulantu je samo prvi u nizu koraka – pregled lekara, dobijanje terapije i uputa za testiranje. 

Sledi, dakle, testiranje, koje se radi od 7 do 10, tako da narednog dana opet morate da dođete, testirate se, sačekate rezultate. Ako ste pozitivni, ponovo dolazite u istu ambulantu kako bi vas zaveli u statistiku, a nakon pet dana sledi kontrola – u istom objektu i po istoj proceduri koja  podrazumeva sate i sate čekanja.

Negde oko podneva, dok ljudi u kolima uzimaju redovne terapije, greju se ili jedu, a okupljeni upoređuju simptome i planiraju vreme u samoizolaciji, jedan tinejdžer skreće mami pažnju na to da čekaju tačno pet sati: „Ako nemam koronu, upalu pluća ću dobiti sigurno“.

Kada se konačno nađete s one strane vrata, na hodniku vam mere temperaturu i dezinfikuju vas. U susednom hodniku vidite red pozitivnih koji čekaju snimak pluća. Doktorka se žali sestrama kako se smena završava za pola sata, a ima još 20-ak pacijenata. 

„Samo da dočekam sutra. Ceo dan sam u istom položaju, pada mi koncentracija, a pacijenata svakim danom sve više“, poverava se doktorka koleginici koja je došla do prozora da joj čestita poslednji dan „u kovidu”.

Red za testiranje ide mnogo brže, uzimanje brisa i vađenje krvi traje nekoliko minuta, a rezultati pristižu u roku od jednog sata. Kada zatvorite za sobom magična vrata, vidite novi red ljudi koji vas asocira na red ispred Zare, samo što je u kovid ambulantama svaki dan baš crn petak.

Naslovna fotografija: Pixabay