U uzletu izborne kampanje, televizija Pink je u emisiji „Hit tvit” ugostila aktuelnu premijerku Anu Brnabić kao predstavnicu vladajuće Srpske napredne stranke, a pored nje i „analitičara” Sašu Borojevića. Tako je čovek u javnosti pre svega poznat po širenju teorija zavera, dospeo do udarnog termina jedne od najgledanijih televizija, a od jednog od glavnih konspiranata sa Facebook-a i opskurnih Youtube emisija, preimenovan je u stručnjaka i borca za očuvanje porodičnih vrednosti. I sve to u saglasju sa premijerkom.

Leto za nama obeležili su razorni zemljotresi, poplave i požari širom sveta. Međutim, katastrofe koji su poslednjih meseci pogodili Maroko, Libiju i Havaje „skeptici” ne smatraju „prirodnim”. Naprotiv. Jedan od njih je i Saša Borojević koji snimcima poplave, navodno iz Libije, iznosi sumnju o „skroz prirodnoj” katastrofi. Međutim, snimci iz komplilacije sadrže sadržaj snimljen u SAD i azijskim zemljama, ne u Libiji.

Tvrdnje Saše Borojevića da će pravo na slobodno ispovedanje veroispovesti biti „pokopano” zbog prava LGBTQ+ zajednice nije isitnita. Borojević iznosi tezu da se u izveštaju predstavljenom na sednici Saveta za ljudska prava UN-a, navodi da „hrišćanska verovanja, kao i verovanja drugih religija, krše prava LGBT zajednice”. Nijedan od navoda koje Borojević iznosi u svojim objavama na društvenim mrežama, međutim, nisu istinite ili su, u najmanju ruku, izvučene iz konteksta.

Moskva, Peking, pa Beograd. Tom trasom su prethodnih nedelja putovali antizapadni narativi i manipulacije o stranim plaćenicima u civilnom sektoru. Prvo su Marija Zaharova i rusko ministarstvo spoljnih poslova upozorili srpske vlasti da Zapad preko „marionetskih medija i nevladinih organizacija, podstiče negativne emocije u društvu i okreće protiv državnog vrha”. Zatim je do domaće javnosti stigao izveštaj kineskog ministarstva spoljnih poslova o umešanosti SAD u unutrašnja pitanja mnogih zemalja, pa i Srbije. Između ove dve poruke iz Rusije i Kine naslove su održavale manipulacije o pokušajima „majdanizacije” i „obojenih revolucija” u Beogradu. Ocena Kine o delovanju američke Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) je zato u jednom danu postala katalizator za sveprisutnu rusku propagandu u Srbiji i novi napad na nevladine organizacije.

Gruzijce je zakon o „stranim agentima”, usvojen iz drugog pokušaja proruske partije na vlasti, podsetio na zakone koje je Putin potpisao tokom obračuna sa kritičkim medijima i nevladinim organizacijama. Fektčekeri iz Ukrajine, u dešavanjima u Tbilisiju, videli su još nešto rusko - propagandu koja diskredituje proteste građana i njihove napore da su suprotstave zakonu koji ih udaljava od EU. Tu propagandu, Vox Ukraine uočio je u više zemalja i smestio ih u pet narativa o „obojenim revolucijama”, produženoj ruci Zapada, njegovim i Soroševim namerama da uz pomoć svojih marioneta sprovedu Majdan, potrebi da se „odbrane” tradicionalne vrednosti. Iako analiza Vox-a nije obuhvatila i Srbiju, nama je sve zvučalo poznato jer iste narative koriste i mediji i vlast.

Kada za dve nedelje, 2. juna Beograđani pođu na svoja biračka mesta, imaće mogućnost da izaberu između 14 političkih opcija i to je sada konačan broj. Onaj kome je jasno kako se na listiću našlo čak 14 stranaka ili pokreta, ko su ti ljudi i gde neki od njih nestaju pre i posle izbora - taj razume kako opstaju režimi u Srbiji. Na listama imate vlast, imate opoziciju, manjine, evropejce, antivaksere, teoretičare zavere, desničare. Još jednom je uspešno kreirana slika da građanin bira između Aleksandra Vučića i 13 ostalih različitih opcija. Jer, kako vole da kažu iz vlasti, izbori su uvek praznik demokratije.

Slučaj ubistva dvogodišnje devojčice iz Bora, povodom čijeg nestanka je u Srbiji prvi put aktiviran sistem „Pronađi me” (Amber Alert), teoretičari zavera iskoristili su da na društvenim mrežama rašire niz objava kako je taj sistem uveden zbog „čipovanja dece”.

Prošle godine u Srbiji zabeleženo je 28 femicida, a od početka ove godine dogodila su se tri ubistva žena u partnerskim odnosima, nivo policijske brutalnosti prema pripadnicima LGBT+ zajednice opet je pomerio granice, vaspitačice u Temerinu bile su izložene pretnjama zbog projekta o rodnoj ravnopravnosti… Šta je uzrok svemu ovome? Sagovornici Istinomera ističu da je povećanje nasilja prema ženama i manjinskim grupama povezano i sa antirodnim diskursom kojim se sa puta demokratije vrlo lako skreće u autokratiju. Kreatori ovih narativa su različiti akteri - od predstavnika vlasti, desničarskih pokreta, do medija. Kako izgleda predstava „tradicionalne porodice” i kako dezinformacije služe kao oružje za očuvanje patrijarhata?

Jedan od vodećih antizapadnih narativa lokalnih teoretičara zavere i takozvanih antiglobalista, jeste onaj o „dekadentnom Zapadu” koji ugrožava tradicionalnu porodicu, promoviše „LGBT i rodnosenzitivnu agendu” deci, podstičući na taj način nastranost, pedofiliju i zločine. Jedan od primera takvog dezinformativnog narativa prethodne nedelje se proširio društvenim mrežama, uz tvrdnje da se u Nemačkoj posedovanje i distribucija dečje pornografije više ne smatra krivičnim delom. Reč je o potpuno pogrešnom tumačenju nacrta zakona koji još nije ni usvojen.

Milica Đurđević Stamenkovski, prva na izbornoj listi koalicije „Nacionalno okupljanje – Državotvorna snaga“ koju predvode stranke Dveri i Zavetnici, u kampanji se, sasvim očekivano, dotakla teme steriliteta, rađanja i abortusa. Rekavši da se u Srbiji 400.000 parova bori da postanu roditelji i da „država mora da stane iza tih ljudi“, Đurđević Stamenkovski je s druge […]