Korupcija u obrazovanju je rezultat loše reforme
U Srbiji je 15 odsto ispitanika dalo mito u obrazovanju, što je najviše u regionu i gotovo četiri puta više nego 2010. godine! Ovo su rezultati „Globalnog barometra o korupciji„, koji je uradio Transparensi internšenel. Veliki skok korupcije u obrazovanju u Srbiji, prema rečima stručnjaka, dokaz je da proces refome javnog sektora nije zaživeo.
Kako tvrdi Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) radi se o fenomenu sindikalizacije korupcije koji se ogleda u tome da se, umesto iniciranja promena, koje bi uključivale i promenu posla, deo nastavnog i direktorskog kadra opredeljuje da svoj rad naplati kroz korupciju.
“Najočitiji primer su takozvana ‘spremanja’ dece gde jedan deo profesora dva puta naplaćuje svoj rad. Zato imamo slučaj da su štrajkovi nastavnika usmereni na povećanje plate i vrlo često su neuspešni, a da pri tome ne postoji svest da bez promene uloge znanja kao resursa u društvu, nema promene ni kada su u pitanju plate.”
Konkretno, kada se radi o rezultatima istraživanja prema Gavriloviću, oni se mogu se gledati na dva načina.
“Prvi da imamo realan rast, a drugi da su usled porasta poverenja u borbu protiv korupcije građani spremniji da govore o svojim koruptivnim iskustvima, uvereni da je došlo vreme za sankcionisanje.”
Poput Barometra visok stepen korupcije u obrazovanju zabeležen je i u regionalnom istraživanju Beogradske otvorene škole koje se sprovodi od 2006. godine.
“Iako smo istraživanje radili samo na studentima imamo gotovo identične podatke kada je Srbija u pitanju”, kaže za Istinomer Mihailo Gajić iz BOŠ-a.
U istraživanju koje je rađeno tokom oktobra i novembra 2012 na 1.400 studenata u četiri zemlje, njih 20 odsto smatra da je korupcija visoko raširena
“Čak 40 odsto smatra da ima dosta nepotizma, a njih 10 odsto je imalo direketnog iskustva sa mitom”, poručuje Gajić.
Sa druge strane, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlović kaže da ne veruje u statistiku i bez obzira na istraživanje Transaprentnosti Srbija smatra da korupcije u obrazovanju nema u tolikoj meri.
“Voleo bih da vidim metodologiju. Retko ko će da prizna da je davao mito, a oni koji pričaju to najčešće ne rade. Ionako nema smisla davati nastavnicima mito za ocene, jer je kriterijum opao i svima se sada poklanjaju dvojke. Korupcije bi moglo biti prilikom kupovine radnih mesta, ali uspostavili smo sistem koji to smanjuje”, uveren je Pavlović.
Nasuprot njemu, Gavrilović smatra da su sistemski faktori ti koji doprinose korupciji u obrazovanju.
“Zato je potrebno se unapredi sistem integriteta, ali i da se ojača i uredi način izbora i uloge školskih odbora koji se neretko sastavljaju po kriterijumima koji su daleko od funkcije koju ovo telo treba da ima, kontrola rada škola.”
