Studentske muke sa ministrom (1. deo)
I dok se afera vezana za upis u srednje škole ne stišava, u Srbiji su počeli prijemni ispiti za upis na fakultete.
Podsećamo na događaje koji su u prethodnih nekoliko godina, u vreme dok je ministar prosvete Žarko Obradović, obeležili visokoškolsko obrazovanje u Srbiji.
Početak Obradovićevog rada na funkciji ministra prosvete javnost je zapamtila po problematičnim kadrovskim rešenjima u njegovom kabinetu.
Problematična personalna rešenja, doneta još pre pet godina, aktuelna su i dalje. Uz njih, beležimo i brojne sistemske propuste, ili odlaganje rešavanja problema iz ranijih godina.
Akreditacija visokoškolskih ustanova sprovodi se nedovoljno otvoreno, bez potrebne mere sigurnosti, izvesnosti, objektivnosti, predvidivosti i jasnosti, i bez pridržavanja rokova primerenih prirodi postupka akreditacije, kaže se u saopštenju zaštitnika građana Saše Jankovića početkom 2012. godine. Ombudsman dodaje i da su pravni propisi koji uređuju ovu oblast nedovoljno jasni.
Poslodavci na tržištu rada „ne prepoznaju“ oko 60.000 mladih koji čekaju posao, zbog toga što nemamo Nacionalni okvir kvalifikacija. Ovo su procene Konferencije univerziteta Srbije, koja traži hitno donošenje ovog dokumenta, koji treba da pobroji i analizira sve nivoe obrazovanja i opiše koja znanja i veštine donosi određena diploma. (Večernje novosti, 3. 3. 2012. godine)
Ministar je objasnio da su razlozi lošije ocene nedovoljno učešće studenata u procesima reforme u visokom obrazovanju, to što Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta nije postala punopravni član ENKVA evropske asocijacije, a nismo uradili dovoljno ni u oblasti celoživotnog učenja. Međutim, prema njegovim rečima, u nekim oblastima smo napredovali i dobili bolju ocenu nego pre, ali neke, kako je rekao, očigledno nismo dovoljno savladali.
„Ima puno toga da se radi i ono što sam primetio jeste da cela Evropa ima probleme. Činjenica je da se više konferencije ne zakazuju na dve, nego na tri godine, govori se o tome da su svi svesni da problemi postoje i da je potrebno da se reše. To važi i za nas“, rekao je tada Obradović.
Zbog neslaganja sa delom o finansiranju univerziteta, Savet i Senat Univerziteta u Beogradu zajedničkoj sednici održanoj 18. aprila 2012. nisu prihvatili Nacrt strategije razvoja obrazovanja Srbije. Kamen spoticanja je bio stav da i studenti privatnih fakulteta budu finansirani iz budžeta, kao i stav koji je u poslednjem trenutku „nestao“ iz strategije – da pravo na dom, menzu i prevoz imaju i akademci privatnih fakulteta.
Protivljenje takvim rešenjima bio je razlog što profesor dr Slobodan Jauković od tada više nije pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje. Na sajtu Ministarstva obrazovanja je, međutim, objavljeno da je Vlada Srbije razrešila Jaukovića „zbog navršenja radnog veka“.
„Čitava priča je vođena da bi privatnici ušli na budžet. Oni ne smeju da budu na budžetu i oko toga treba da se izjasne svi državni univerziteti. Ja pozdravljam što se grupa ljudi žestoko bori da ostvari svoje interese, ali nijedna država u Evropi nema takav koncept.“ (profesor dr Branko Medojević sa Ekonomskog fakulteta, Politika, 19. 4. 2012. godine)
Među rezultate postignute u periodu njegovog ministrovanja, Obradović navodi to što je u avgustu 2012. Beogradski univerzitet uvršten na Šangajsku listu – pozicioniran je na 450. mesto.
Za poslednjih 10 godina Slovenija je u nauku uložila oko pet milijardi evra, Hrvatska tri milijarde, a Srbija 750 miliona – kaže Tibor Sabo, pomoćnik ministra za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj zadužen za osnovna istraživanja.(Blic, 19. 8. 2012)
Zemlje zapadne Evrope odavno su shvatile da strani studenti mogu biti odličan izvor prihoda za univerzitete i jedan od načina da se univerzitetu podigne ugled. U Srbiji, međutim, strani studenti suočavaju se sa velikim brojem problema – od komplikovane nostrifikacije diploma srednjih škola, slabe zastupljenosti nastave na engleskom jeziku do zastarelih studijskih programa po kojima se uči.
