Rođen je 1952. godine u Kragujevcu.
Završio je srednju tehničku školu. Isprva je upisao Pravni fakultet, ali je napustio studiranje da bi se zaposlio. Diplomirao je 2006. godine na Fakultetu za menadžment u Novom Sadu, a 2011. završio je master studije na novosadskom Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment.
Poslovnu karijeru je započeo u Građevinskom preduzeću „Žegrap“ 1971. godine gde je radio sve do 1978. Dvanaest godina je bio šef investicija u preduzeću „22 decembar“. Dve godine je radio kao tehnički direktor Javnog komunalnog preduzeća u Kragujevcu kada mu je jedna od nadležnosti bila i briga o grobljima, zbog čega ga i danas prati nadimak Toma grobar.
Prvi stranački angažman imao je u Narodnoj radikalnoj stranci u Kragujevcu. Na pitanje šta je bio motiv ulaska u politiku, odgovorio je:
„To je bio zov. Uvek sam dominirao u društvu. Dosta sam čitao. Imam duha. Nije me želja za mesijanstvom uvela u politiku. To je prosto bila moja prirodna potreba koju sam u jednom momentu osetio. U februaru 1990. sam se učlanio u Narodnu radikalnu stranku, koju je vodio advokat Veljko Guberina, a već u septembru, kao potpuni anonimus, postao njen potpredsednik. Sećam se da je moj prvi nastup bio na tribini u Ivanjici, rodnom mestu Draže Mihailovića. U sali mnogo ljudi, ali atmosfera nekako mlaka. Sedeo sam i žarko želeo da ta tribina uspe. Kada sam video da nema nade, osetio sam želju da to nekako pokušam da spasem. Uzeo sam reč i tako je krenulo.“ (Plejboj, 1. 2. 2004. godine)
Ujedinjenjem Narodnoj radikalnoj stranci sa Srpskim četničkim pokretom Vojislava Šešelja nastaje Srpska radikalna stranka 1991. godine, a Nikolić postaje potpredsednik SRS. Kasnije je tri puta biran na mesto zamenika predsednika stranke. Posle odlaska Vojsilava Šešelja u Hag 2003. godine preuzeo je vođenje stranke. Nikolić je bio poslanik u svakom sazivu Skupštini Srbije od 1992. godine prvo kao član SRS, a kasnije kao član Srpske napredne stranke.
U martu 1998. godine izabran je za potpredsednika Vlade Srbije, a krajem 1999. godine postavljen je na mesto potpredsednika Savezne vlade.
U maju 2007. godine izabran je za predsednika Narodne Skupštine Srbije, ali je posle pet dana smenjen sa te funkcije. U septembru 2008. godine je napustio Srpsku radikalnu stranku i već posle mesec dana osnovao Srpsku naprednu stranku u kojoj obavlja funkciju predsednika.
Četiri puta je bio kandidat SRS za predsednika Srbije.
Za predsednika države izabran je na prevremenim izborima u maju 2012. godine kao kandidat Srpske napredne stranke.
Na funkciji je bio do 31. maja 2017. i od tog dana je zvanično u penziji. Za pet godina veliki broj njegovih izjava izazvao je burne komentare javnosti, a Istinomer ih je svrstao u svoju rubriku „Što zelenije to pliva“. Od one o društvenim mrežama; o žutim ljudima koji će piti vodu sa Morave; o tome kako je gradio nelegalno, ali kao opozicionar; o lošim navikama stanovništva, o ginekologiji; o Vivaldiju u biblioteci; o tome kako je to učiti u poznim godinama, preko govora na manifestaciji „Srbija slavi šljivu“, pa do izjave o srpskom genetskom kodu.
Nalazi se na čelu novoosnovanog Nacionalnog saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom.
