Rođen je 1976. godine u Slavonskom Brodu.
Diplomirao je 1999. godine, a 2003. i magistrirao na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.
Zaposlen je od 2001. na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. U septembru 2012. godine izabran je u zvanje docenta za uži naučnu oblast Javnopravnu (predmet Upravno pravo).
Bio je predsednik je Gradskog odbora SRS u Rumi, zamenik generalnog sekretara, član Centralne otadžbinske uprave i Predsedničkog kolegijuma Srpske radikalne stranke. U aprilu 2010. godine postavljen je za potpredsednika SRS-a. Izabran je 2007. za narodnog poslanika u Skupštini Srbije na listi Srpske radikalne stranke. Bio je član Odbora za ustavna pitanja, Zakonodavnog i Administrativnog odbora. Imao je poziciju zamenika šefa poslaničke grupe SRS.
Nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora 2012. godine na kojima Srpska radikalna stranka nije uspela da pređe cenzus (dobila je 4,6 odsto glasova), Martinović se povukao sa funkcija nezadovoljan stanjem u stranci. Član Srpske napredne stranke postaje 4. jula 2012. godine.
Obavljao je funkcije predsednika UO Agencije za privatizaciju i Nadzornog odbora Galenike, sa kojih se povukao maja 2014. godine.
Bio je predsednik Skupštine opštine Ruma i narodni poslanik u Skupštini Srbije i isticao da će, ukoliko to stranka bude od njega tražila, podneti ostavku na mesto predsednika SO Ruma.
„Osim što je poslanik, Martinović je predsednik jednog i član još dva sklupštinska odbora, predsednik je i Skupštine opštine Ruma, ali i profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Donedavno je bio i član UO Galenike i Agencije za privatizaciju. Razgovor sa Martinovićem doslovno prenosimo: „I dalje ste predsednik Skupštine Rume i predajete na Pravnom fakultetu u Novom Sadu? – Gospođo, ne mogu da dam ostavku na fakultetu, jer sam tu zaposlen. To mi je radno mesto, a ne funkcija. Moram i ja od nečega da živim. Zar treba da živim u kartonskoj kutiji da biste vi bili zadovoljni? Šta je u pitanju, nemam pravo da budem u radnom odnosu? Napišite šta hoćete, šta da vam radim.“ (Danas, 12. 6. 2014. godine)
Na izborima 2016. izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Srbije i odbornika u SO Ruma, a zatim postavljen i na funkcije šefa poslaničke grupe SNS u obe skupštine.
U novembru 2016. Administrativni odbor Skupštine Srbije razmatrao je predlog o njegovoj smeni sa mesta predsednika odbora zbog kršenja poslovnika i zakona.
„Smena je zatražena nakon sporne sednice Administrativnog odbora na kojoj je Martinović, inače predsednik tog odbora, uskratio pravo opoziciji da govori, prvi put nakon uvođenja višestranačja. Istovremeno on je optužio svoje bivše stranačke kolege iz Srpske radikalne stranke da su mu pretili batinama i psovali majku i mrtvog oca.“ (Danas, 30. 11. 2016. godine)
Pod naslovom „Partijsko zapošljavanje u Visokoj medicinskoj školi“ BIRN je 2018. objavio tekst da su u toj školi u Ćupriji kao predavači angažovani visoki funkcioneri SNS i poslanici Aleksandar Martinović i Vladimir Orlić. BIRN je objavio i zapisnik prosvetne inspekcije u kome je konstatovano da je VMŠ angažovala funkcionere SNS nezakonito, odnosno bez odluka o izboru u zvanje i bez ugovora o angažovanju.
U maju 2020. zajedno sa poslanicom SNS Sandrom Božić stupio je u štrajk glađu ispred Skupštine Srbije zbog toga što „tužilaštvo i sudstvo ne reaguju na fašističke ispade Boška Obradovića“. Prethodno je samostalni poslanik Miladin Ševarlić započeo štrajk glađu u nemogućnosti da pridobije poslanike u Skupštini Srbije da se raspravlja o povredana teritorijalnog integriteta i suvereniteta i nepoštovanju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. (Fonet, 10. 5. 2020. godine) Nakon Ševarlića, istog dana, na štrajk glađu ispred Skupštine Srbije odlučio se i predsednik Dveri Boško Obradović („ne samo zbog očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije, već i zbog kršenja Ustava, rušenja demokratije i odlaganja izbora“), a zatim su to učinili i Božić i Martinović.
Božić je sutradan, nakon poziva predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Martinovića, odlučila da prekine štrajk, dok je Martinović štrajk prekinuo dan kasnije, 12. maja, kada je pročitao saopštenje Prvog osnovnog javnog tužilaštva, koje navodi da je preduzelo dokazne radnje jer postoji osnovana sumnja da je 8. maja ispred Skupštine izvršeno nasilje prema poslaniku Marijanu Rističeviću i ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru.
Za poslanika u Skupštini Srbije izabran je i na parlamentarnim izborima 2020. i 2022. godine.
U oktobru 2022. postao je ministar državne uprave i lokalne samouprave.
U Vladi Srbije formiranoj u maju 2024. zauzeo je funkciju ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Foto: FoNet/Nenad Ðorđević
