Rođen je 1970. godine u Beogradu.
Završio je osnovnu školu “Branko Radičević” u Novom Beogradu, Zemunsku gimnaziju (u to vreme srednju školu usmerenog obrazovanja, smer: “Kultura i javno informisanje – korektor/inokorektor), a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, kao jedan od najboljih studenata u generaciji. “Učio sam dan i noć, po 20 puta sam čitao istu knjigu. Pamet za pamet, ali bez rada nema ništa.” (Press, 6. 9. 2010. godine)
Bio je pobednik na gradskim i republičkim takmičenjima iz istorije i pionirski prvak Beograda u šahu. Bio je stipendista Fondacije za razvoj naučnog podmlatka. Usavršavao se u Velikoj Britaniji, u Brajtonu, gde je nešto više od godinu dana boravio i pohađao kurs engleskog jezika.
Nakon studija radio je kao novinar na “Kanalu S” na Palama tokom 1992. i 1993. godine. Pripremao je i vodio vesti na engleskom, blok iz sveta, intervjue, reportaže.
Srpskoj radikalnoj stranci pristupio je 1993. godine i ubrzo biva izabran za poslanika u Narodnoj Skupštini Republike Srbije. Samo dve godine kasnije, postaje generalni sekretar SRS.
Nakon pobede Srpske radikalne stranke na lokalnim izborima u Zemunu 1996. godine, postaje direktor Sportsko-poslovnog centra „Pinki“. “Uspeo je da rekonstruiše ovo zapušteno sportsko zdanje i uspešnim poslovanjem višestruko poveća primanja zaposlenih”, navodi se u njegovoj zvaničnoj biografiji na sajtu Vlade Srbije.
Kada je SRS 24. marta 1998. godine formirala Vladu Srbije sa SPS i JUL, Vučić je izabran za ministra za informisanje. Za vreme ministarskog mandata potpisao je Zakon o javnom informisanju, koji je ostao zapamćen po drakonskim kaznama za medije, kao i gašenju redakcija “Dnevnog telegrafa”, “Evropljanina” i “Naše Borbe”. Danas kada ga optužuju da se meša u rad medija odgovara da “mu je to najlakše pripisati kada ne postoje drugi argumenti protiv njega.
„Ne radim to (mešanje u rad medija) i ne plašim se konkurencije, ali mi je lako to pripisati. Bio sam ministar informisanja pre 15 godina, najgluplji na svetu. I lako mi je to pripisati.” (CNN, 26. 12. 2014. godine)
Za vreme primene Zakona o univerzitetu izabran je za člana Upravnog odbora Beogradskog univerziteta i Filozofskog fakulteta BU. U maju 2000. godine, vlada SRJ ga je imenovala za člana Saveta Savezne javne ustanove RTV Jugoslavija.
U martu 2002. godine platio je porez na ekstraprofit u iznosu od 48.500 evra, na stan od preko 100 kvadratnih metara koji mu je kao ministru informisanja godine dodelila Vlada Srbije, a koji je potom, otkupio.
Bio je poslanik u Saveznoj skupštini SRJ u tri mandata: u Veću republika od februara 1998. i od maja 2000. godine, a od 24. septembra 2000. godine izabran je za poslanika na saveznim izborima. Bio je narodni poslanik i zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, član Administrativnog odbora i Odbora za ustavna pitanja, i zamenik predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za kulturu i informisanje.
Pred parlamentarne i lokalne izbore 2008. izjavio je da ukoliko ne postane gradonačelnik Beograda, neće prihvatiti ni poslanički mandat u Skupštini Srbije i ostao je dosledan u tom stavu.
Tri puta se neuspešno kandidovao za gradonačelnika Beograda. Na gradskim izborima 2004. osvaja 29 odsto glasova u prvom krugu izbora, odnosno 48 odsto glasova u drugom krugu. Na lokalnim izborima za gradonačelnika Beograda održanim u maju 2008. godine osvaja 34,7 odsto glasova. Predstavnici beogradskih odbora SRS, DSS, SPS i PUPS potpisali su 29. maja 2008, koalicioni sporazum o formiranju vlasti u Beogradu, a kandidat ove koalicije za prvog čoveka prestonice bio je Vučić, koji je bio ubeđen da će postati novi gradonačelnik.
Ipak, socijalisti su odlučili da formiraju koaliciju na republičkom nivou sa Demokratskom strankom i da raskinu sporazum potpisan sa radikalima. Vučić je pred izbore u maju 2012. godine bio ponovo kandidat za gradonačelnika prestonice, ali je lista Srpske napredne stranke osvojila 24,3 odsto glasova.
Nakon raskola u Srpskoj radikalnoj stranci, kada je dotadašnji zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić 5. septembra 2008. podneo ostavku na tu i funkciju šefa poslaničke grupe u Skupštini Srbije, formirajući svoj poslanički klub, Vučić nije odmah saopštio da li ostaje u stranci ili odlazi sa Nikolićem. On je 15. septembra ispred Skupštine grada Beograda saopštio novinarima da je podneo ostavku na sve funkcije stranci i povukao se iz političkog života.
“Prethodnih nekoliko dana ćutao sam, nadajući se da može biti postignut dogovor dve struje u Srpskoj radikalnoj stranci. Ali, zbog stanja u SRS-u podnosim ostavku na sve funkcije u stranci i povući ću se iz javnog života. Odluku da podnosim ostavku prvo sam saopštio Draganu Todoroviću i Tomislavu Nikoliću – rekao je Vučić, primetno na ivici suza. “Od čega ću sada živeti? Ja imam svoju profesiju, ali možda ću se baviti neki poslovima poput berzanskih ili ću pomagati bratu u vođenju firme. Uglavom, ne brinite za moju egzistenciju.” (Press, 16. 9. 2008. godine)
Ipak, Vučić je početkom oktobra saopštio da prelazi u Srpsku naprednu stranku, a na osnivačkoj skupštini stranke izabran je za zamenika predsednika.
Nakon što je pobedio na predsedničkim izborima 20. maja 2012, lider SNS Tomislav Nikolić povlači se sa mesta predsednika SNS, što je obećao u predizbornoj kampanji, a Vučić u maju 2012. postaje v.d. predsednika stranke. Na vanrednoj sednici Skupštine SNS, održanoj u septembru 2012, Vučić je aklamacijom izabran za novog predsednika SNS. Na toj funkciji bio je do 27. maja 2023. godine kada se, posle brojnih najava, povlači sa čela stranke.
Prelaskom u Srpsku naprednu stranku Vučić u potpunosti menja dotadašnje političke stavove i od zagovornika Velike Srbije, postaje pristalica članstva Srbije u Evropskoj uniji. “Upitan kako je nacionalista sa idejom o Velikoj Srbiji postao evrofanatik, Vučić je odgovorio: To je bio proces. Nije da se jednog jutra probudiš i jednostavno kažeš – ja sam drugačiji – prenosi Dojče Vele. Za razliku od mnogih političara u Srbiji koji se ponašaju kao da su uvek u pravu, ja se ne stidim da kažem da sam se varao. Grešio sam. Nisam bio u pravu. Iako nije lako, ja priznajem svoje zablude – rekao je Vučić.” (Fonet, 21. 1. 2014. godine)
Kada su krajem jula 2012. godine SNS, SPS i URS formirali Vladu Srbije, Vučić je postao potpredsednik Vlade zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala, kao i ministar odbrane. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić imenovao ga je i za šefa Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti. Vučić se na toj funkciji nalazi i danas, iako je još 2014. govorio da će podneti ostavku.
Funkciju ministra odbrane obavljao je do rekonstrukcije Vlade Srbije 2. septembra 2013, a zadržava funkciju prvog potpredsednika Vlade zaduženog za borbu protiv korupcije i kriminala.
Za taj period Vučić u zvaničnoj biografiji navodi: “Aktivno učestvuje u pregovorima Vlade Republike Srbije i privremenih institucija vlasti u Prištini pod pokroviteljstvom Evropske unije. Doprineo je tome da u aprilu 2013. godine dođe do potpisivanja briselskog sporazuma, čime je po prvi put od 1999. godine stvorena realna osnova za to da srpski narod koji živi na Kosovu i Metohiji uspostavi institucije koje će biti priznate od međunarodne zajednice.”
U januaru 2014. Predsedništvo SNS, na Vučićev predlog, jednoglasno donosi odluku da se raspišu vanredni parlamentarni izbori. „Nisam želeo da prihvatim ponudu Ivice Dačića da budem premijer bez izbora.” (Večernje novosti, 26. 1. 2015. godine)
Na vanrednim parlamentarnim izborima u martu 2014. koalicija okupljena oko SNS osvojila je ubedljivu većinu od 48,35 odsto glasova (158 poslaničkih mesta), a Vučić postaje predsednik Vlade Srbije.
Na novim vanrednim parlamentarnim izborima u aprilu 2016. koalicija okupljena oko SNS osvojila je 48,25 odsto glasova, ali ovoga puta 131 poslanički mandat. Vučić je ostao na funkciji predsednika Vlade Srbije.
Na predsedničkim izborima u aprilu 2017. pobedio je u prvom krugu, sa osvojenih 55 odsto glasova. Ostavku na funkciju predsednika Vlade Srbije podneo je 30. maja, a sutradan je stupio na funkciju predsednika Srbije.
I na narednim predsedničkim izborima, održanim u aprilu 2022, pobedio je u prvom krugu, dobio 2.224.914 glasova, odnosno 58,59 odsto od ukupnih glasova izašlih birača. Zakletvu je položio 31. maja 2022. godine.
U zvaničnoj biografiji navodi podatak da je dobitnik nagrade „Kapetan Miša Anastasijević“ za ličnost godine 2012, kao i nagrade „Ličnost godine 2013“ u izboru „Nezavisnih novina“ Bosne i Hercegovine. “Takođe, dobio je i nagrade „Čovek godine 2013“ u izboru evropskog magazina „Man“, „Najevropljanin 2013“ u izboru međunarodne organizacije „Prva evropska kuća“, „Vidovdanske nagrade 2013“ koju dodeljuje Grad Kruševac i nagradu „Regionalni lider 2014“ u izboru regionalnog žirija i čitalaca „Večernjeg lista“ Bosne i Hercegovine.”
Ističe da je “strastveni čitalac, naročito literature iz oblasti istoriografije i geopolitike, ali i srpske i svetske književnosti”, kao i da “poseduje zavidnu ličnu biblioteku”.
Poznat je kao ljubitelj i kolekcionar vina. “Čovek koji pije vino ne može da bude loš čovek. Čovek koji pije vino je osoba koja ima dušu i koja ume i želi da se opusti. To je čovek koji ima prijatelje jer bez prijatelja vino nije vino.” (Press, 20. 1. 2011. godine)
Govori engleski jezik, a služi se ruskim i francuskim.
Poslednji put ažurirano: 18. 6. 2023.
