Rođen je 1967. godine u Beogradu.
Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu, smer vazduhoplovstvo.
Široj javnosti je postao poznat 1991. godine kao student prorektor kada je predvodio studentske demonstracije protiv Slobodana Miloševića te i naredne godine. Ostali su upamćeni njegovi direktni pozivi upućeni 1992. godine “Mi tražimo da gospodin Milošević ode zato što vodi slabu politiku” (RTS, jun 1992. godine ).
Radio je kao novinar na Radio Indeksu i jedan je od osnivača Radija B92, gde je kasnije bio urednik Informativnog programa. Novinarstvo je napustio 1994. godine i prešao u vode biznisa. Kao vođa studentskih protesta nije želeo da uđe u politiku dok se materijalno ne obezbedi, a kada se priključio Demokratskoj stranci govorio je da to čini zbog Borisa Tadića.
Bio je član Demokratske stranke od 2004. godine do 2016. Bio je član Izvršnog i Glavnog odbora stranke, a juna 2006. izabran je za predsednika beogradskog Gradskog odbora DS-a. U decembru 2010. godine izabran je za potpredsednika Demokratske stranke. U novembru 2012. izabran je za predsednika DS.
Od 2004. do 2007. obavljao je funkciju direktora Narodne kancelarije predsednika Republike.
Od maja 2007. do jula 2008. godine bio je ministar u Vladi Srbije zadužen za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana.
Na sednici Skupštine grada 19. avgusta 2008. godine izabran je za gradonačelnika Beograda. Tu poziciju je obavljao u dva mandata, dok mu 24. septembra 2013. godine, odbornici u gradskoj skupštini, predvođeni SNS-om i SPS-om nisu izglasali nepoverenje.
Nakon loših izbornih rezultata na parlamentarnim izborima u martu 2014, u maju je održana izborna skupština DS-a na kojoj je u trci za lidersku poziciju izgubio od Bojana Pajtića. U oktobru 2014. godine podneo je ostavku i na funkciju poslanika u Skupštini Srbije i povukao se se iz javnog života.
Iz stranke se iščlanio krajem juna 2016. godine, ali nije želeo da komentariše razloge za takvu odluku.
U aprilu 2011.
postao je predsednik Košarkaškog saveza Srbije (KSS), a na tu funkciju je ponovo
izabran u februaru 2015. Već u avgustu 2016. najavio je da će napustiti funkciju i rekao da nije iznenađen osvajanjem srebrne i bronzane medalje muške i ženske selekcije na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru.
„Smatram da je skoro šest godina dovoljno. Ostvarili smo ogromne uspehe, Savez nema finansijskih problema, uvaženi smo u Fibi… Mislim da je vreme da na čelo Saveza dođe neko novi, sa nogom energijom. Mandat mi traje do 2019. godine, dva puta su me ljudi iz košarke birali za predsednika, što je bila čast za mene. Odlučio sam da je sad vreme da se povučem i u nekoliko narednih meseci KSS će dobiti novo rukovodstvo“, naveo je Đilas. (Politika, 23. 8. 2016. godine)
U oktobru 2016. zvanično je podneo ostavku na tu funkciju.
Suvlasnik je kompanije “MDI International” iz Praga kao i kompanije „Multikom“, vodeće kuće u oblasti medijskog poslovanja na teritoriji bivše SFRJ. Osnivač je i potpredsednik humanitarne organizacije “Naša Srbija” koja se brine o deci koja su u ratovima devedesetih ostala bez jednog ili oba roditelja.
U aprilu 2019. godine formirao je Stranku slobode i pravde.
U oktobru 2020. na Skupštini SSP
predstavio je deo novog programa stranke – „Plan za promenu režima i prve poteze nove vlasti“, kojim se najavljuje da će četiri godine od preuzimanja vlasti minimalna zarada u Srbiji biti 500 evra, plata lekara najmanje 1.500, a nastavnika 1.000 evra.
„U Srbiji niko ne sme da ima manju platu od 350 evra, jer to nije dostojno čoveka. Ovim planom za četiri godine minimalna plata biće 500 evra. Napravili smo plan kako da svaki lekar ima početnu platu 1.000, nastavnici 700 evra, a vaspitačice i medicinske sestre 600. Takođe, i kako da se za četiri godine poveća plata – da nema lekara sa platom ispod 1.500 evra i nastavnika ispod 1.000. Jer je to nešto što mora da se uradi“, naglasio je Đilas. (N1, 3. 10. 2020. godine)
