Rođen u Beogradu 1966. godine.
Diplomirao klavir na Konzervatorijumu „Petar Iljič Čajkovski“ u Moskvi, u klasi profesora Sergeja Dorenjskog.
U dvanaestoj godini debituje sa orkestrima Beogradske i Zagrebačke filharmonije. Nastupao je kao solista i sa orkestrima u Italiji, Švajcarskoj, Španiji, Irskoj, SAD, Rusiji, Belgiji. Bio je član žirija međunarodnih konkursa, vodio je majstorske kurseve pijanizma u Italiji, Rusiji i bivšoj Jugoslaviji.
Dobitnik je nagrada “Disrupton” za 2004. godinu, koju dodeljuje predstavništvo advertajzing mreže TBWA onima koji rade drugačije od uobičajenog, menjaju pravila i razbijaju ustaljene kanone; dobitnik je povelje “Budi dobar i pokaži to drugima” koju dodeljuje Poslovna škola za odnose se javnošću za u periodu jul-decembar 2004. godine i dobitnik godišnje nagrade za 2005. godinu, koju dodeljuje “Samsung”. Dobitnik je nagrade „Doprinos godine Evropi 2009.” . Nedeljnik „Vreme“ izabrao ga je za ličnost 2011. godine.
Bio je predsednik Saveta za promociju Srbije. Mesto predsednika napušta 2010. godine uz obrazloženje da ostvku podnosi „zbog pune saglasnosti sa izvršnom vlasti, koja je istrajala na tome kako je Savet za promociju suvišan, budući da su se tim poslom sve vreme, umesto Saveta, bavila pojedina ministarstva i pojedinci bliski vlasti, ne naročito stručno, a ni uspešno“.
Beogradska filharmonija pod njegovim vođstvom dočekala je 90. rođendan, koji je, iako bez sopstvene koncertne dvorane, proslavila velikim koncertom u sali Kolarčeve zadužbine. Rad Filharmonije obeležila su brojna gostovanja velikih svetskih imena. Ostale su zapamćene i brojne promotivne kampanje, poput one pod sloganom „Hvala što ne dolazite“, kao i raspisivanje tendera za izbor dirigenta Filharmonije.
U intervjuu za NIN, u junu 2003, o nadležnostima resornog ministarstva je kazao: „Spajanjem Ministarstava kulture i informisanja Vlada je pokazala svoj potcenjivački odnos prema dva bitna segmenta kao što su kultura i informisanje. Mislim da je to bila dosta rizična odluka u situaciji kada imate i u kulturi, i u informisanju toliko problema, nasleđenih i novih, zbog kojih zaista nije svrsishodno strpati ih sve u jedno ministarstvo. To je isto kao kad biste za glavnog koreografa Narodnog pozorišta doveli ovog Pelevića iz SSJ, jer je on, eto, i predsednik kik-boks saveza!“
Bio je direktor Beogradske filharmonije od 23. marta 2001. do 2013. godine.
Krajem avgusta 2013. godine prihvatio je poziv premijera Ivice Dačića da postane ministar kulture. Aprila 2014. godine ponovo je imenovan za ministra kulture i informisanja. Tu funkciju obavljao je do avgusta 2016, kada je izabrana nova Vlada Srbije.
Na sednici Odbora za kulturu i informisanje održanoj novembra 2014. godine ministar Tasovac je komentarišući stanje u medijima rekao da je“ tačno da situacija u medijima nikada nije bila kao sada, s obzirom na to da je ovo prvi put da je Srbija donela tri medijska zakona“.
U januaru 2017. ponovo je imenovan za direktora Beogradske filharmonije.
Na parlamentarnim izborima održanim u junu 2020. bio je kandidat na listi „Aleksandar Vučić – za našu decu“ i izabran je za narodnog poslanika.
Preminuo 29. septembra 2021. godine.
