Rođena je 1975. godine u Beogradu.
Završila je Petu beogradsku gimnaziju 1994. godine. Na univerzitetu Northwood u Mičigenu završila je studije poslovne administracije 1998. godine, nakon čega je stekla MBA diplomu iz marketinga sa Hull univerziteta u Engleskoj, navodi se u zvaničnoj biografiji.
Krajem 2001. vraća se u Srbiju, gde je radila za različite američke konsultantske firme na projektima razvoja lokalne samouprave, a koje je finansirao USAID.
„Bila je angažovana u različitim američkim konsultantskim firmama koje su u Srbiji realizovale projekte finansirane od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Bila je zamenica direktora Projekta za razvoj konkurentnosti Srbije, ekspertkinja na Programu reforme lokalne samouprave u Srbiji i viša koordinatorka Programa za ekonomski razvoj opština. Dobitnica je brojnih priznanja za razvojne projekte na kojima je radila, promociju društveno-odgovornog poslovanja i tolerancije“, navodi u biografiji.
Kao najznačajniju inicijativu u tom periodu ističe osnivanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) 2006. godine.
Od 2011. radi u američkoj kompaniji za razvoj vetroparkova Continental Wind Serbia, a od januara 2013. postaje i njen direktor.
U isto vreme bila je potpredsednica Upravnog odbora NALED-a, a od aprila 2016. godine je i predsednica UO ove poznate javno-privatne alijanse koja okuplja lokalne samouprave, privatna preduzeća i nevladine organizacije.
Šira javnost za nju je čula u oktobru 2015. tokom afere „Lidija Udovički“, kada je sajt „Teleprompter“ objavio transkript telefonskog razgovora između Bojana Pajtića i Lidije Udovički, sestre tadašnje ministarke državne uprave Kori Udovički. Lidija Udovički je navodno rekla da je kum premijera Srbije i direktor EMS-a Nikola Petrović pokušao da naplati reket od dva miliona evra od američke firme „Kontinental vind partners“ (CWP), ne bi li vetropark u Srbiji priključili na elektromrežu. Premijer Vučić je na to odgovorio optužbama na račun CWP, tvrdeći da je upravo ta firma u SAD izlobirala da pet kongresmena potpiše pismo Džozefu Bajdenu u kojem su premijerov brat Andrej i njegov kum Nikola Petrović označeni kao centar korupcije u Srbiji.
Brnabić je, međutim, zajedno sa direktorom EMS i ministrom energetike Aleksandrom Antićem, na konferenciji za medije u Vladi Srbije, odbacila navode o bilo kakvom pokušaju reketiranja.
Otprilike u isto vreme, u medijima se pojavila informacija da bi ona trebalo da bude na čelu „deliveri junita“ u Vladi Srbije, ali prema pisanju medija „deliveri juniti“ nisu nikada zaživeli.
U martu 2016, tokom javne debate, došla je u sukob sa Fiskalnim savetom koji je osporio isplativost uvođenja onlajn fiskalizacije, za šta su se, sa druge strane, NALED i Brnabić, nedvosmisleno zalagali.
Članica je Upravnog odbora Peksim fondacije koja obezbeđuje stipendije za magistarske studije na Univerzitetu Kembridž studentima iz Srbije i Makedonije. Predsednica je savetodavnog odbora Etno mreže, udruženja proizvođača rukotvorina.
U avgustu 2016. izabrana je za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, a u junu 2017. predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio ju je za mandatara nove vlade.
Na funkciju predsednice Vlade Srbije postavljena je 29. juna 2017. godine. Ponovo je izabrana u oktobru 2o20. i oktobru 2022, a na toj funkciji bila je do marta 2024. godine.
Postala je članica Srpske napredne stranke početkom oktobra 2019. godine.
U julu 2021, na sastanku proširenog sastava Izvršnog odbora SNS i beogradskih odbora, izabrana je za poverenicu Gradskog odbora Beograda Srpske napredne stranke. U novembru 2021. na Skupštini SNS izabrana je za potpredsednicu partije.
U martu 2024. Skupština Srbije izabrala ju je za predsednicu parlamenta.
Poslednji put ažurirano: 22. 3. 2024.
