Formiranje Saveza za Srbiju počelo je nakon beogradskih izbora održanih u martu 2018. godine na inicijativu bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa. Savez je i zvanično 2. septembra iste godine formiralo devet opozicionih partija i pokreta – Narodna stranka, Demokratska stranka, pokret Dveri, Zdrava Srbija, Levica Srbije, Zajedno za Srbiju, Pokret za preokret, Pokret Otadžbina i Udruženi sindikati Srbije Sloga.
U zajedničkoj izjavi povodom osnivačke skupštine Saveza za Srbiju, lideri tog opozicionog bloka naveli su da se nisu okupili samo da bi smenili vlast koju predvodi predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, već da bi „smenili politiku ponižavanja svih građana Srbije“.
Lideri devet opozicionih partija i pokreta dogovorili su se oko 30 programskih tačaka, među kojima su borba protiv politike siromaštva, slobodni izbori, nezavisni mediji, investiranje u domaću privredu, mere za podsticaj nataliteta i podršku porodicama, ispitivanje porekla imovine i pitanje Kosova i Metohije.
Realizacija programa Saveza za Srbiju, kako su naveli osnivači, biće zadatak buduće, prelazne Vlade Srbije, oročene na godinu dana, a jedan od osnovnih ciljeva te Vlade biće stvaranje uslova za održavanje slobodnih, fer i poštenih izbora. Savez nema jednog predsednika, već predsedništvo u kome se na mesec dana rotiraju predstavnici svih osnivača, dok se odluke usvajaju konsenzusom.
Nakon što su 23. novembra uoči tribine u Kruševcu brutalno pretučeni predsednik Levice Srbije i jedan od osnivača Saveza za Srbiju Borko Stefanović i aktivisti Levice Boban Jovanović i Marko Dimić, predstavnici Saveza za Srbiju održali su protestni skup protiv nasilja u Kruševcu 30. novembra. Lideri Saveza potom su učestvovali i u velikom građanskom protestu, koji je pod parolom “Stop krvavim košuljama”, održan u Beogradu 8. decembra.
Savez za Srbiju, ali i predstavnici drugih opozicionih stranaka i pokreta potpisali su 14. decembra Zajedničke uslove za sprovođenje slobodnih i poštenih izbora. Ključne tačke zahteva opozicije vezane su za sprečavanje zloupotreba biračkog spiska i javnih resursa u kampanji, kontrolu izbornog procesa, posebno na Kosovu i Metohiji, izborne radnje i izborni dan kao i za krivične sankcije protiv onih koji te zloupotrebe vrše.
Potpisnici su zatražili da opoziciji bude omogućeno da u informativnom programu Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine bude zastupljena “najmanje 60 minuta nedeljno pre predizborne kampanje” i da njeni predstavnici učestvuje u “svim debatnim emisijama” na javnim servisima, kao i promenu sastava REM-a “radi dosledne primene svojih ovlašćenja kontrole elektronskih medija”. Pored Saveza za Srbiju, ove zahteve potpisali su i Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, Demokratska stranka Srbije, Dosta je bilo, Građanska platforma, Ne davimo Beograd, Nova stranka, Pokret centra i Socijaldemokratska stranka.
Poslednji put ažurirano: 14. 12. 2018.
