Dijana Hrkalović

Rođena 18. jula 1987. godine u Beogradu.         

 

Prema podacima iz biografije sa sajta Ministarstva unutrašnjih poslova, završila je gimnaziju, prirodno-matematički smer. Zatim, osnovne i master studije psihologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu sa prosečnom ocenom 9.66. Nakon toga upisala je doktorske studije psihologije na istom fakultetu. Doktorsku disertaciju odbranila je 2020. godine.

 

U biografiji se dalje navodi, da je u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) radila do 2014. godine na operativnim poslovima i stekla specifična znanja neophodna za bavljenje poslovima bezbednosti.

 

„Još kao studentkinja se politički angažovala. Već na izborima 2008. godine bila je kandidat za poslanike u Skupštini Srbije na listi Pokret snaga Srbije – Bogoljub Karić. Tada je imala 21 godinu, a na listi za poslanike bila je na 80. mestu. Na 69. mestu bio je i njen otac, Dane Hrkalović. On je kandidat za poslanika bio i na izborima, koji su organizovani godinu dana ranije, 2007. takođe na listi Bogoljuba Karića. U to vreme bio je i predsednik Upravnog odbora Agrarnog fonda opštine Požarevac. Do jula prošle godine bio je suvlasnik stočarske zadruge ‘Stočar DH’ iz Požarevca. U ovoj porodičnoj firmi, Dijana je bila suvlasnica i to sve do januara 2016. godine. Nakon ‘odskočne daske’ u Pokretu snaga Srbije Bogoljuba Karića, Dijana Hrkalović učlanila se u SNS.“ (BIRN, 5. 2. 2021. godine)

Na gradskim izborima 2012. godine, kao dvanaesta na listi „Pokrenimo Beograd – Tomislav Nikolić“ izabrana je za odbornicu u Skupštini Beograda.

 

Poslove zamenika šefa kabineta ministra unutrašnjih poslova Republike Srbije Nebojše Stefanovića obavljala je od 2014. do 2015. godine. Od 2015. nalazila se na mestu sekretara Uprave kriminalističke policije u Ministarstvu unutrašnjih poslova. 

 

Dok je bila sekretarka UKP-a, Nezavisno udruženje novinara Srbije, podnelo je krivičnu prijavu protiv nje i ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, zbog sumnje da su nezakonito prisluškivali novinare. Prijava nije dobila epilog.

 

Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, od 10. jula 2015. do 20. jula 2017. bila je sekretar Uprave kriminalističke policije (UKP). Nakon toga stupila je na dužnost državnog sekretara MUP-a, 20. jula 2017. godine. 

 

“Dijana Hrkalović je u prethodne dve godine postigla zapažene rezultate na poziciji sekretara UKP kojim je koordinirala nakon što je dotadašnji načelnik Saša Paskvali otišao u penziju. Učestvovala je i u mnogim istragama koje su zadale udarac organizovanom kriminalu i korupciji, a mnoge od tih akcija je i sama koordinirala.“ (Politika, 26. 7. 2017. godine)

 

Prema pisanju tog lista javnost je Hrkalović prvi put imala priliku da vidi na konferenciji za novinare povodom otkrivanja vozača “kantrimena“ Marka Milićeva koji je usmrtio Luku Jovanovića na Brankovom mostu. Iako se tada nije zvanično obratila novinarima, nezvanično se od njenih kolega moglo čuti da je imala zapaženu ulogu u rasvetljavanju ovog slučaja.

 

Mediji su objavli da se posle toga, kao izaslanik MUP-a, pojavila na konferenciji u Madridu prilikom zaplene 3,5 tona kokaina švercovanog iz Južne Amerike u Evropu. U akciji je učestvovala i naša policija, a među uhapšenima bilo je i državljana Srbije.

 

Od 20. oktobra 2016. godine bila je na funkciji predsednice nadzornog odbora Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika MUP-a.

 

Prema pisanju KRIK-a, bivši pripadnici Odseka za tajno praćenje MUP-a Milan Dumanović i Mladen Trbović, podneli su, 2016. godine, krivičnu prijavu zbog zloupotrebe položaja i trgovine uticajem protiv Dijane Hrkalović i još nekoliko zaposlenih u MUP-u. Njih dvojica su izneli detalje policijske akcije prilikom posete tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića komemorativnom skupu u Srebrenici jula 2015. godine. Prema njihovim tvrdnjama ta policijska akcija izvedena je nezakonito. Više javno tužilaštvo u Beogradu u septembru 2016. godine odbacilo njihovu prijavu tvrdeći da nema dokaza da su izvršena pomenuta krivična dela. Mesec dana kasnije Dumanović i Trbović su tvrdnje iz krivične prijave ponovili pred kamerama „Al Džazire“, nakon čega su uhapšeni zbog odavanja službene tajne i izazivanja štetnih posledica po MUP.

 

Mediji su je često dovodili u vezu sa pripadnikom Žandarmerije Nenadom Vučkovićem i ubijenim vođom navijača Partizana Aleksandrom Stankovićem.   

 

U aprilu 2018. u Matici srpskoj u Novom Sadu, dobila je priznanje „Kapetan Miša Anastasijević“ za inovativnost, poslovnost i kvalitet u radu. 

 

Na dan održavanja opštinskih izbora u Lučanima, u decembru 2018, u lokalnoj policijskoj stanici imala je verbalni duel sa jednim od lidera Saveza za Srbiju Boškom Obradovićem. On je sa grupom građana došao u stanicu po Lazara Đurovića, kandidata Saveza za Srbiju, koji je u tom trenutku bio na saslušanju. 

 

“Imajući u vidu da sam došla da obiđem policijske službenike i pružim im podršku zbog medijskih napada Boška Obradovića, u trenutku upada bila sam u policijskoj stanici, a kada sam na pristojan način pokušala da smirim situaciju, usledile su najbrutalnije uvrede od strane Boška Obradovića“, izjavila je Hrkalović dan posle incidenta.

 

U izjavi za medije ministar policije Nebojša Stefanović rekao je da je Hrkalović u Lučanima bila po njegovom nalogu, sa ciljem da smiri napetu situaciju u tom mestu. Stefanović je navodno ponudio ostavku, jer je osetio „jedan deo odgovornosti i nemoći“ da zaštiti svoje kolege u ispostavi policijske stanice u lučanskom naselju Guča.

 

 

• Jovanjica i prisluškivanja – ko je ko? (1. deo)
• Jovanjica i prisluškivanja – ko je ko? (2. deo)
• Jovanjica i prisluškivanja – ko je ko? (3. deo)

 

 

 

U februaru 2022. za svog branioca izabrala je advokata Vladimira Đukanovića, funkcionera Srpske napredne stranke. 

 

„Došao je njen brat prošle nedelje, ja sam bio šokiran, našao je moj broj telefona, tražio je da se sastanemo i zamolio me da li bih se ja prihvatio (da je branim) jer ona insistira na tome. Ljudi moji, koji bi advokat odbio takvu vrstu izazova’, rekao je Đukanović za TV Hepi.“ (Beta, 2. 3. 2022. godine)

 

 

U junu 2022, u intervjuu za portal „Objektiv“, izjavila je da je bivši ministar policije Nebojša Stefanović „ostvarivao neovlašćeni uvid u sadržaj telefonske komunikacije Aleksandra Vučića i članova njegove porodice“, da je štitio kriminalni klan Veljka Belivuka i da treba da odgovara za svoje postupke. 

 

„Nebojša Stefanović je ostvarivao neovlašćeni uvid u sadržaj telefonske komunikacije predsednika Aleksandra Vučića i članova njegove porodice. Čitao je transkripte njegovih razgovora, mimo predsednikovog znanja, njemu iza leđa. Tražio je da mu se dostavljaju ti transkripti. Nije preduzeo kontraobaveštajnu zaštitu predsednika, niti je obavestio BIA, da oni preduzmu mere. Tamo gde ima prisluškivanja i čitanja tuđih komunikacija neovlašćeno, tamo ima svega. (…) Ja ne znam kako tog čoveka nije sramota. Ima li on obraz, čast? Predsednik je njega napravio, izmislio ga je. Stefanović nije postojao na političkoj mapi. Duguje mu sve što ima u životu. I da mu uradi ovako nešto? Ne postoji sramnije delo od toga. Predsednik ima mnogo veliko srce i lako prašta ljudima. A onda tu njegovu dobrotu neki ljudi pomisle da mogu da zloupotrebe. Mislim da je Stefanovića moć baš udarila u glavu. Glad za novcem, ljubomora, sujeta, kompleks niže vrednosti. To je za mene oceubistvo. (…) Postoji i moja odgovornost. Ja ću sama da kažem, nisam ja Stefanović. Moja greška i krivica je, a to sebi neću nikada oprostiti, što tada nisam pozvala predsednika da ga pitam ‘da li vas je ovaj obavestio o tome i tome’. Ja sam sve vreme imala utisak da ministar obaveštava predsednika i sprovodi njegovu kontraobaveštajnu zaštitu po zakonu’, rekla je Hrkalović.“ (N1, 18. 6. 2022. godine)

 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je „dva puta“ pogledao intervju Dijane Hrkalović, ali nije želeo da konkretno govori o detaljima niti da „iznosi lične utiske“.

„Ima nekih pitanja koja bih postavio, ali neka nadležni organi to čine. Jedino sam siguran da ja ništa nažao nisam učinio njima. A to da prisluškujete šefa države, ne pričam sada o moralu, već o tome da pomislite da možete to da radite nekažnjeno – šta vam je posle toga ostalo? Šta još posle toga ima da niste uradili?’, rekao je Vučić.“ (Beta, 20. 6. 2022. godine)

Optužena je za trgovinu uticajem u tri slučaja. U prvom da je tadašnjem načelniku Službe za specijalne istražne metode Dejanu Milenkoviću naredila da izveštaj o veštačenju telofona Veljka Belivuka u postupku za ubistvo karatiste Miloševića ne dostavi Tužilaštvu na vreme.

 

„Izveštaj je na kraju dostavljen kad je suđenje bilo pri samom kraju. U optužnici se navodi da je Hrkalović time otežala posao tužilaštvu, što je išlo naruku Belivuku koji je na kraju oslobođen. Branioci Đukanović i Kalanj naveli su da je to zaparavo bio nalog bivšeg ministra policije Nebojše Stafanovića, a da Tužilaštvo njega u ovom postupku nije saslušalo ni kao osumnjičenog ni kao svedoka, iako je odbrana to tražila. Dodali su i da je policijski službenik koji je bio zadužen za veštačenje Belivukovog telefona svedočio u ovom postupku da mu je načelnik Milenković preneo da je nalog za stopiranje forenzike ‘stav vrha MUP-a’.“ (N1, 5. 12. 2024. godine)

U drugom slučaju stavlja joj se na teret da je naložila Milenkoviću da se obriše deo snimka razgovora advokata Dragoslava Miše Ognjanovića, u kome je on govorio o njenim vezama sa kriminalcima, ali i o njenom privatnom životu. Advokat Ognjanović ubijen je u julu 2018, a njegove ubice nisu otkrivene.

„U trećem slučaju tužilaštvo Hrkalović tereti da je načelniku novosadske policije Miloradu Šušnjiću naredila da kriminalca Darka Eleza lažno stavi na mere praćenja i prisluškivanja kako bi sprečila da ga istražuju druge policijske uprave. Advokat Petrović, branilac optuženog Šušnjića naveo je u svojoj završnoj reči da njegov klijent nije izvršio ovo krivično delo za koje se tereti i da je postupao isključivo po propisima. Tražio je za Šušnjića oslobađajuću presudu i naveo da je njegov klijent ‘časno postupao tokom svoje policijske karijere i stekao mnogo neprijatelja među ljudima iz kriminogene sredine koji mu se sada svete’.“ (N1, 5. 12. 2024. godine)

Izricanje presude protiv Dijane Hrkalović za trgovinu uticajem zakazano je za 22. januar 2025. godine. Njen advokat Vladimir Đukanović kaže da za svoju klijentkinju traži oslobađajuću presudu, ističući da je reč o „medijski isforsiranom predmetu“.