Rođen je 8. februara 1960. godine.
Srednju školu završio je Vajselburgu (Wieselburg). Na univerzitetu u Beču studirao je politčke nauke, filozofiju i teoriju prava. Doktorirao na političkim naukama 1987. godine.
U politički život uključuje se tokom fakulteta.
Od 1984. do 1990, bio je predsednik omladine Socijaldemokratske partije, od 1985. do 1989. potpredsednik Međunarodne unije mladih socijalista, da bi 1989. godine bio izglasan za potpredsednika Socijalističke internacionale.
Tokom 90-ih godina prošlog veka radio je kao istraživač u ekonomskom sektoru Ministarstva rada.
Izabran je 2000. godine za šefa poslaničke grupe Socijaldemokratske partije, u Donjem domu parlamenta Austrije. Dve godine kasnije vodio je partiju do znatno boljeg rezultata na izborima, ali nedovoljno da se preuzme vlast.
Na veliku političku scenu stupa januara 2007. godine kada je postao premijer Austrije. Tu funkciju obavljao je samo 18 meseci, do decembra 2008. godine, što je ujedno i najkraći mandat nekog premijera Austrije.
Razlog kratkom trajanju koalicije, prema tvrdnji analitičara, jeste previše krhki kompromis na kome se temeljio sporazum. Njemu lično najviše je zamereno što nije održao predizborno obećanje o ukidanju školarina za visoko obrazovanje i odbijanje da parlamentu pruži na uvid ugovor o nabavci vojnih aviona „Eurofajtera“.
Radnički sin, Alfred Guzenbauer, veliki je fan bečkog, po tradiciji radničkog, fudbalskog kluba „Rapid“, ali se kao kancelar strogo čuvao od izjašnjavanja o selekciji: „Trener Rapida se ne meša u moj izbor ministara, ni ja u njegov izbor fudbalera!“
Te 2007. godine, upoznala ga je i javnost u Srbiji jer je radio na primeni Ahtisarijevog plana za Kosovo.
„Mi trenutno radimo sa našim prijateljima u Srbiji, Borisom Tadićem i njegovim ljudima, da nađemo put da se primeni suština Ahtisarijevog plana“, rekao je tada Guzenbauer u intervjuu za Rojters.
Posle premijerske karijere, postao je konsultant. Njegova firma „Gusenbauer Projektentwicklung & Beteiligung GmbH“ ima sedište u Beču. Ima samo jednog zaposlenog, a između 2009. i 2011. ostvarila je bilansnu dobit od 3,23 miliona evra.
Između jula, 2009. i maja 2010. bio je član Nadzornog odbora građevinske firme „Alpina“. Ova firma je, pre nego što je bankrotirala, bila jedna od velikih partnera na više projekata u Srbiji, koje su po pravilu pratili problemi u realizaciji poput mosta u Beškoj, put Pirot – Dimitrovgrad. Trenutno, preduzeće „Koridori Srbija“ potražuje od Alpine 78,3 miliona evra.
Posle „Alpine“, prešao je u Nadzorni odbor glavnog konkurenta „Štrabaga“. Iako je sve ostalo u granicama zakona, sve ostalo je daleko izvan granica dobrih poslovnih običaja.
Kako je pisao dnevni list „Danas“ na teret mu se stavlja i to što je koruškoj „Hypo Alpe Adria“ banci pomogao da ta banka izbegne stroge evropske čuvare konkurentnosti i da dobije višemilionsku državnu pomoć.
Guzenbauer je član i Cluba de Madrid, nezavisne organizacije koja okuplja bivše predsednike i premijere.
Guzenbauer je pre zaposlenja u Vladi Srbije skrenuo pažnju javnosti i kao prvi savetnik predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva, za koji je prema sopstvenom priznanju godišnje zarađivao milion dolara.
Septembra 2013. godine prihvatio je ponudu potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića da bude savetnik Vlade Srbije, a angažman podrazumeva reforme i promociju Srbije u svetu, odnosno kako u svetu najbolje predstaviti dostignuća Vlade Srbije i kako dobiti podršku zemalja članica EU za pristupanje Srbije.
Sredinom aprila 2014. Guzenbauer postaje i savetnik ministra inostranih poslova Austrije Sebastijana Kurca.
