Rođen 1985. godine u Grenoblu, u jugoistočnoj Francuskoj.
“Imao sam srećno detinjstvo u jednom selu pored Grenobla, u podnožju Alpa, gde sam rastao kao najmlađi od troje dece. Imam starijeg brata i stariju sestru. U selu gde smo živeli imao sam sve što nam je potrebno. Mama učiteljica i otac službenik na železnici koji je pisao knjige iz istorije, vaspitavali su nas strogo i pravedno.“ (Cord, 1. 12. 2019. godine)
Diplomirao je na Visokoj školi za zaštitu životne sredine i zaštite rada u Grenoblu.
“Bio sam dobar u prirodnim naukama, završio sam inženjersku školu u oblasti zaštite životne sredine i zaštite na radu, jer sam želeo da moje zanimanje ima smisla. A štititi prirodu i ljude ima smisla, vidite konkretan doprinos.” (Cord, 1. 12. 2019. godine)
Kaže da je prvi put čuo za Srbiju od dede koji mu je pričao „o prijateljstvu dva naroda, zajedničkoj borbi na Solunskom frontu, srpskoj siročadi koju su primali Francuzi“.
„Ove priče ostale su mu urezane u sećanje, a privrženost prema jednom narodu produbljena je u vreme NATO agresije na SR Jugoslaviju. U proleće 1999, kada je Arno imao samo 13 godina, u porodici Gujon govorilo se puno o našoj zemlji i o nepravdi koja joj je naneta. ‘Moj otac je magistrirao istoriju i trudio se da sazna što više o onome što se dešavalo u Srbiji. Pročitao je sve o Rambujeu, a u vreme bombardovanja trudio se da se informiše iz manje pristrasnih medija, jer su vesti sa televizije i iz novina bile krajnje jednostrane. Uvideli smo veliku nepravdu prema srpskom narodu i osećali smo se kao da se ona dešava nama’.“ (Politika, 19. 3. 2014. godine)
Prvi put je došao u Srbiju krajem 2004. i to u Kosovsku Mitrovicu.
„Arno, njegov dve godine stariji brat Bertran i dvojica prijatelja dovezli su na Kosovo kamion sa humanitarnom pomoći prikupljenom u Francuskoj. Povod za odluku da konkretno pomogne narodu o kojem je godinama čitao iz knjiga i slušao u svojoj porodici bio je pogrom Srba na Kosovu 17. marta 2004.“ (Politika, 19. 3. 2014. godine)
Tada je, ističe, odlučio da osnuje humanitarnu organizaciju „Solidarnost za Kosovo“.
“Bilo je, naravno, i negativnih reakcija okorelih rasista koji su i dalje smatrali da su Srbi zli i genocidni i sve što je vezano za Srbiju mora da bude negativno i loše. Bilo je onih koji su govorili kako je sjajna akcija o humanitarnoj pomoći, ali su pitali zašto Srbima? Zamislite pitanje zašto Srbima? Kao da Srbi ne mogu da budu žrtve, kao da deca žrtava pogrom nisu deca, već srpska deca. To nije bila demonzacija samo jednog vođe, jedne vojske, ili jednog režima. To je bila demonizacija celog jednog naroda. (…) Uspeli smo da probijemo medijski mrak u Francuskoj i da imamo više objektivnih tekstova o Srbiji i Kosovu što je bilo nemoguće pre 15 godina. Prikazali smo jedan dokumentarni film na jednoj francuskoj televiziji o situaciji na Kosovu u trajanju od 52 minuta, uspeli smo da okupimo 12.000 donatora. Nije bilo lako, ali istrajali smo i uspeli. Možda je naša borba u zapadnim medijima i dalje neravnopravna za nas, ali je pravda na našoj strani i nastavićemo tako.” (Cord, 1. 12. 2019. godine)
Ističe da uprkos svemu nikada nije pomišljao da odustane od svog humanitarnog rada.
„Do sada je organizovao 45 konvoja humanitarne pomoći, više od 500 tona novog materijala, nove odeće, obuće. Svake godine se iz Francuske donose školski pribor i sportska oprema. Pored toga, sa Eparhijom raško-prizrenskom finansiraju se razni projekti u oblasti poljoprivrede, stočarstva, školstva. Renovirane su 34 škole, izgrađeno je šest farmi, jedna mlekara, jedna fabrika za pasterizaciju voća i povrća, pomoglo se u obnovi nekoliko crkava i manastira. Najponosniji je na farme koje su otvorili jer to omogućava ljudima da žive od svog rada, a ne od humanitarne pomoći. One pokreću ceo kraj u kome se nalaze. Ukupna vrednost ukupne pomoći Kosovu koju je omogućila ova humanitarna organizacija iznosi 5.500.000 evra“. (Cord, 1. 12. 2019. godine)
U maju 2015. dobio je državljanstvo Srbije.
„Gujon je ljubav prema našoj zemlji pokazao nebrojeno mnogo puta. Sa svojim timom iz nevladine organizacije ‘Solidarnost za Kosovo’ osmišljava akcije, angažuje i animira francuske firme i pojedince da doniraju pomoć, a potom je nosi ugroženim Srbima na Kosovu i Metohiji”, istakao je ministar policije Nebojša Stefanović. Arno Gujon se zahvalio Vladi Srbije i ministru Stefanoviću što su prepoznali njegov rad i uvažili želju da postane deo srpskog naroda.“ (Politika, 11. 5. 2015. godine)
Kada je krajem 2017. novinarka N1 Marija Antić sa njim razgovarala o humanitarnoj pomoći koju on organizuje za Srbe sa Kosova, ali i o „njegovom donedavnom političkom angažmanu sa takozvanim Identitarcima, francuskim ekstremno desničarskim političkim pokretom“, sa internet portala i društvenih mreža upućena joj je salva brutalnih pretnji.
Gujon je sudio pretnje novinarki N1, ali i rekao da sada i on dobija pretnje od kosovskih Albanaca.
„Teško mi je zbog pretnji, uvreda, svega što čujem i dobijam i svakako da osuđujem svaku pretnju koja je upućena novinarki N1, to treba da prestane, a očekujem od N1 da osudi pretnje koje su meni upućene’, kazao je Gujon. Rekao je i da očekuje da ‘hajka koja je uzrok tih pretnji prestane’. ‘Imao sam priliku da odgovorim na N1 uživo tokom 12 minuta u petak, posle toga moj intervju su cenzirisali, nisu ga objavli na sajtu, i onda su krenuli sa neistinama i hajkom na sajtu i to se i dan danas nastavlja. Zbog te hajke sam fizički ugrožen, i dok se N1 ne bude izvinio zbog toga, ja neću da razgovaram sa N1″, rekao je on.“ (N1, 5. 12. 2017. godine)
Televizija N1 je osudila pretnje i na račun svoje novinarke i na račun Gujona, ističući da je razgovor s njim u celini objavljen na sajtu dan nakon njegovog gostovanja i da ne vodi hajku ni protiv koga.
„Pitanje koje je uzburkalo javnost ticalo se Gujonovog angažmana u ekstremno desničarskom Pokretu Identitarci. I dok Gujon tvrdi da je član u pokreta bio šest meseci, Vajs Srbija prenosi da je njegov angažman trajao znatno duže, te da je novembra 2010. objavio predsedničku kandidaturu ispred pokreta i tom prilikom rekao da je sa Identitarcima još od osnivanja.“ (Danas, 11. 9. 2018. godine)
Autor je i koautor četiri knjige o Srbiji i Kosovu i dobitnik brojnih visokih priznanja u Srbiji i Republici Srpskoj, između ostalih Ordena Svetog Save prvog reda, Ordena Njegoša prvog reda, Zlatne medalje predsednika Srbije za zasluge.
Krajem novembra 2020. godine Vlada Srbije ga je imenovala za vršioca dužnosti direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova.
„Gujon je zahvalio na podršci, istakavši da je zahvalan na prilici da kroz institucije Srbije nastavi da radi za srpski narod, i da će se boriti svim snagama za očuvanje i razvoj duhovnog, nacionalnog i kulturnog položaja srpskog naroda izvan matice, njegovo ekonomsko i kulturno umrežavanje sa Srbijom i očuvanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma.“ (Danas, 27. 11. 2020. godine)
U oktobru 2023. učlanio se u Srpsku naprednu stranku.
U novembru 2023, pred vanredne parlamentarne izbore, zauzeo je 13. mesto na izbornoj listi „Aleksandar Vučić -Srbija ne sme da stane“ i postao poslanik u Skupštini Srbije.
U maju 2024. imenovan je za direktora Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju.
„Zadatak kancelarije je da se domaćoj i stranoj javnosti promovišu državni interesi kroz prezentovanje nacionalnih vrednosti i ciljeva naše zemlje. Kancelarija će imati za cilj da doprinese boljem protoku informacija, i obavljaće stručne poslove za potrebe Vlade Srbije.“ (Tanjug, 24. 5. 2024. godine)
Foto: FoNet/Ministarstvo za rad
