Rođen 3. januara 1979. u Subotici.
U zvaničnoj biografiji navodi da je osnovnu školu i gimnaziju završio u rodnom gradu.
„Iskustvo sa politikom stekao je veoma rano, jer u kući političara Ištvana Pastora to je bila glavna tema, a ne, recimo, literatura koja je bila preokupacija njegove majke, profesorke mađarske književnosti. Tako da je Balint za maturski rad u gimnaziji umesto analize nekog pisca izabrao da istražuje ‘parlamentarizam u monarhiji i republici’. U to vreme više se zanimao za istoriju nego za politiku i nije se učlanio u stranku koju je vodio njegov otac. Pa ipak, iz praktičnih razloga, odlučio je da studira prava. I to u Beogradu, a ne u Budimpešti ili Segedinu kao većina njegovih sunarodnika.“ (Blic, 9. 5. 2009. godine)
Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2002. godine.
„Uprkos autoritarnom režimu Slobodana Miloševića, odlučio je da ne ide iz zemlje, a Beogradu ga je privlačila opoziciona atmosfera iz devedesetih. Kako u Beogradu tih godina nije bilo mnogo studenata Mađara, Reformistička crkva ustupila mu je na korišćenje stan u Skadarliji iako nije njen vernik. Živeo je komforno i veoma je zavoleo Beograd. Osećao se, kaže, kao gospodin student. Balint Pastor ili, u prevodu na srpski, Zdravko Pastir. Koliko mu je prijalo videlo se i po tome što je za vreme studija dogurao do 105 kilograma. Upropastio ga je, priznaje, pohovani kačkavalj. Tako je poslednjih godina morao da se oslobodi čak 25 kilograma viška kako bi političku umerenost saobrazio sa ličnom. Inače, od svoje četvrte godine ne jede meso. Izuzetak su ćevapi i pljeskavice. U prošlom skupštinskom sazivu razmišljao je čak da podnese amandman na jelovnik u skupštinskom restoranu, ali od toga je za sada odustao.“ (Blic, 9. 5. 2009. godine)
Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu u oktobru 2011. stekao je akademski naziv master, iz ustavnopravne naučne oblasti.
„Doktorsku disertaciju, pod naslovom ‘Ograničenja zakonodavne funkcije parlamenta u savremenoj državi’, odbranio je na Pravnom fakultetu u Beogradu 29. septembra 2018. godine i time stekao naučni naziv doktor pravnih nauka“, piše u biografiji.
Ističe da je od aprila 2002. bio pravni savetnik subotičkog d.o.o. za konsalting „Pannon Invest Consortium“, a od januara 2004. do februara 2007. bio je direktor ovog privrednog društva. Od 19. oktobra 2002. do 30. juna 2010. bio je član Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine (NSMNM), a od 6. decembra 2002. do 11. decembra 2009. bio je predsednik Izvršnog odbora NSMNM.
„Od septembra 2014. do oktobra 2018. godine bio je asistent na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu (predmeti: Ustavno pravo; Uvod u pravo). Od novembra 2018. do oktobra 2023. godine bio je docent za Javnopravnu, odnosno za Opštu i teorijsku užu naučnu oblast na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu (Ustavno pravo, Uvod u pravo, Parlamentarno pravo). Od oktobra 2023. je vanredni profesor univerziteta za Javnopravnu, odnosno za Opštu i teorijsku užu naučnu oblast na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu (Ustavno pravo, Uvod u pravo, Parlamentarno pravo)“, naglašava.
Član je Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) od 13. septembra 2000. godine, a tokom izbora 2000. godine SVM ga je delegirala da bude član Centralnog izbornog štaba Demokratske opozicije Srbije (DOS).
„U vreme studentskih protesta 1997. godine bio je aktivan u otporu režimu kao student prava. A onda su ga 2000. godine, iako nije formalno bio član SVM, angažovali da predstavlja tu stranku u Centralnom izbornom štabu DOS. Zaduženje mu je bilo da se predizborni i izborni materijali štampaju na mađarskom jeziku i distribuiraju. U stranku Savez vojvođanskih Mađara učlanio se septembra 2000. godine. Ali 2001. godine, kad je diplomirao, osnovao je konsultantsku firmu u Subotici koju, od kada je izabran za poslanika, vodi njegov školski drug. Po njegovom mišljenju, za političara je veoma važno da ima profesiju i da mu politika ne bude jedino zanimanje, jer samo tako će biti oslobođen egzistencijalnog pritiska. Smatra da živi prosečnim životom. Vozi ‘fijat punto’ i stanuje sa suprugom kao podstanar. Nije škrtica, ali ni rasipnik. Voli da putuje, ali, iako bi to želeo, nije dalje stigao od Tunisa i Egipta. Činjenica da je njegov otac predsednik SVM stalno ga prati kao senka. Iako je brzo ‘prestigao’ oca po uticaju i značaju, ogovaranja da je otac sina poslao u parlament nikada nisu prestala. Tu neprijatnost mora i danas da podnosi.“ (Blic, 9. 5. 2009. godine)
Od maja 2007. član je Predsedništva SVM-a, od maja 2019. godine bio je potpredsednik stranke, a od 31. oktobra 2023, nakon smrti Ištvana Pastora, bio je vršilac dužnosti predsednika SVM.
Od 2. marta 2024. je predsednik SVM.
„Dr Balint Pastor je izabran za novog predsednika Saveza vojvođanskih Mađara na 20. Izbornoj skupštini u Senti. Političar je vodio SVM kao vršilac dužnosti predsednika četiri meseca nakon smrti predsednika Ištvana Pastora. Dr Balint Pastor, novi predsednik stranke, u svom programskom govoru je istakao ciljeve očuvanja identiteta, zastupanje interesa vojvođanskih Mađara i stratešku saradnju sa strankom Fides iz Mađarske i Srpskom naprednom strankom. Dr Balint Pastor je bio jedini predloženi kandidat za mesto predsednika Saveza vojvođanskih Mađara na 20. Izbornoj skupštini u Senti. Izborna skupština je sa 333 glasa za i dva glasa protiv izabrala dr Balinta Pastora za predsednika stranke.“ (vmsz.org.rs, 2. 3. 2024. godine)
Poslanik u Skupštini Srbije prvi put je postao 14. februara 2007, a do sada je bio narodni poslanik u sedam saziva. Bio je predsednik Poslaničke grupe manjina i predsednik Poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara.
Od marta 2019. je spoljni član Skupštine Mađarske akademije nauka.
Od aprila 2021. do juna 2024. bio je član Saveta Univerziteta u Novom Sadu.
Ističe da je maratonac i navijač „Reala“ iz Madrida.
„Znam tačno kada i kako sam počeo, datum je bio 27. mart 2014, lak za pamćenje, ali nije specifičan za mene ni po čemu sem što sam tada počeo, od tada redovno trčim i sve mi je više deo života. Kao i većina, počeo sam da trčim zbog toga što sedim petnaest sati dnevno i imao sam višak kilograma, želeo sam da nešto uradim po ta dva plana. Ali sam se zaljubio, krenuo na trke i sada me ispunjava većinu slobodnog vremena. (…) Od svoje sedme godine sam navijač ovog kluba (‘Reala’). Na trkama učestvujem najčešće u belom dresu Madriđana. U maju prošle godine sam okačio na svoj Instagram profil ovu zvaničnu fotografiju sa jedne budimpeštanske trke na 12 kilometara, i prijatelj mi je par sati kasnije javio da je klub regramovao fotografiju komentarom: ‘jedan naš navijač na trci u Mađarskoj’. Ta fotografija je na njihovom profilu dobila više od 400.000 lajkova, a par dana su na prve tri fotke na njihovom profilu bili: Kristiano Ronaldo, Kejlor Navas i moja malenkost. Na to se kaže, ničim izazvan, ali je ovo ipak jako lepa uspomena za mene, koju dugujem isto, ničem drugom već trčanju.“ (trcanje.rs, 11. 11. 2016. godine)
Foto: FoNet/Nenad Ðorđević
