Rođena 1972. u Beogradu.
„Krajem osamdesetih godina sada već prošlog veka pohađala sam Zemunsku gimnaziju, a svet kakav sam poznavala počeo je da se rastače. Počeli smo da se upoznajemo s tim ko je kakve nacionalnosti, vere i nevere, i ko bi s kim trebalo da se druži ili zabavlja. Osim po etničkom principu, cepanje je započelo i po liniji socijalnih kategorija. Sećam se svog šoka kada je jedan profesor izjavio da je Zemunska gimnazija, nakon ukidanja usmerenog obrazovanja, ponovo postala elitna škola u kojoj ne bi trebalo da bude mesta za decu radnika i seljaka, već samo za ugledne porodice, po mogućstvu samo one stare zemunske. Povratak klasične gimnazije u školski sistem (prva sam generacija po tom programu) osokolio je mnoge stare profesore u nameri da vrate nekadašnji sjaj ovoj školi, zbog čega su lestvice znanja podigli visoko. Nesumnjivo je da smo od toga, mi učenici, značajno profitirali, ali talas širenja neprikrivenog, novopečenog elitizma i danas mi ostavlja gorak ukus u ustima.“ (Danas, 9. 8. 2020. godine)
Posle završene Zemunske gimnazije, 1991. upisala je Biološki fakultet u Beogradu.
„Svoje studije provela sam u grču patnje i nerazumevanja svih okolnosti. Nisam imala dilemu oko toga da li treba pružati otpor svima koji su nas doveli u ponor. Jedino što je bilo potpuno jasno u čitavoj moralnoj i materijalnoj bedi jeste zlo Miloševića i njegovog režima. Počevši od 1992, moje brucoške godine, učestvovala sam u svim protestima. Sećam se tadašnje studentske blokade Univerziteta kada smo danima sedeli u Velikom hemijskom amfiteatru, a građani nas podržavali u zahtevima za ostavkom Miloševića i prestankom mobilizacije i slanja studenata na ratišta. Nisam poznavala nijednog vođu protesta, ni tada ni u kasnijim organizacijama demonstracija tokom devedesetih. Bila sam deo one nesnađene većine koja je hodala u protestnim kolonama, bežala od policije, podržavala svaki bunt i čekala promene. U isto vreme, možda i zbog potrebe da malo boravim u normalnosti, studije su odlično napredovale. Neverovatna je ljudska sposobnost da se uhvati i čvrsto drži za nešto što može pružiti makar iluziju normalnog života.“ (Danas, 9. 8. 2020. godine)
Diplomirala je 1996. na Biološkom fakultetu, na kome je i magistrirala (1999).
„Osnovne studije i eksperimentalni diplomski rad na temu iz evolucione biologije završila sam 1996. godine, a magistraturu (tada su još uvek postojale magistarske studije) odbranila sam u vreme bombardovanja, 1999. godine. Ekipa u Odeljenju za evolucionu biologiju, na čelu sa profesorom Nikolom Tucićem, strahovito je važna za moje političko snalaženje u ludačkom ‘miloševićevskom vremenu’. Nikola je bio mudri erudita i angažovani intelektualac koji je već krajem osamdesetih godina zauzeo jasne antiratne stavove, podržavao sve studentske proteste, kasnije i Otpor, bio član Reformista i veoma važan u pobunjeničkim krugovima. Njegov uticaj na sve nas bio je ogroman. Zahvalna sam mu i na kasnijoj saradnji na fakultetu i u laboratoriji za eksperimentalnu evoluciju u Institutu, gde sam ga nasledila nakon njegovog penzionisanja i prerane smrti. Neki ljudi ostavljaju velike tragove u našim životima.“ (Danas, 9. 8. 2020. godine)
Kaže da je tokom 1999. godine, nakon boravka na Univerzitetu u Bazelu, dobila poziv da doktorske studije i karijeru nastavi u Švajcarskoj.
„Bilo je to značajno vreme za moje osvešćivanje da, u naučnom smislu, ne dolazim iz trećerazredne zemlje, već da uspevam da se rangiram na prvo mesto i za sobom ostavim tačno dve stotine kandidata iz raznih razvijenih država. Zbog toga i danas imam veliko poverenje u Univerzitet u Beogradu. Moje preseljenje bilo je planirano za 2000. godinu. Svi događaji tokom te godine, miris osvajanja slobode i boljeg društva, ali i dešavanja na privatnom planu, opredelili su me da ponudu odbijem uprkos dobijenim iseljeničkim papirima. Ni danas ne mogu tačno da odredim šta je bilo presudno za moju odluku, ali sigurno znam da sam imala velike nade za budućnost u sopstvenoj zemlji.“ (Danas, 9. 8. 2020. godine)
Na Biološkom fakultetu doktorirala je 2007. Na istom fakultetu, na Katedri za genetiku i evoluciju, bila je saradnica u nastavi (1997–1998), zatim asistentkinja pripravnica (1998–1999), potom asistentkinja (1999–2008), docentkinja (2008–2013), vanredna profesorka (2013–2018). Od 2018. je redovna profesorka Biološkog fakulteta. Predaje i Genetiku kao izborni predmet na Filozofskom fakultetu.
Autorka je većeg broja publikacija u vodećim međunarodnim naučnim časopisima, kao i poglavlja i knjiga iz oblasti evolucione biologije. Objavila je knjige „Darvinijana: vodič kroz evolucionu biologiju” (2009) i „Od molekula do organizma: molekularna i fenotipska evolucija” (2012).
„Zbog svoje međunarodne naučne karijere izabrana je u Savet evropskog društva za evolucionu biologiju. Blisko sarađuje sa švedskim Univerzitetom u Upsali.“ (Danas, 11. 12. 2019. godine)
Od 2007. piše tekstove za „Peščanik“.
„Demokratski potencijal se polako krunio, a razočarenje se uvlačilo sve dublje u nas. Postajali smo apatično društvo koje se nanovo rastakalo po adaptivnom pejsažu, bez ikakvog usmerenja i cilja. Tada sam ponovo pobegla u biologiju, radila svoj doktorat, nastavu sa studentima i brinula se o svojoj porodici. Mislim da se moje konačno buđenje i rađanje potrebe da se aktivno, u javnosti, uključim u promene sistema može vezati za 2007. godinu i poziv Svetlane Lukić da učestvujem u radio-emisiji Peščanik, a povodom još jednog napada kreacionista na sistem naučnog obrazovanja. Nakon toga počela sam da redovno pišem tekstove za Peščanik na različite društvene teme. Tokom godina upoznavala sam brojne divne ljude, prepoznate društvene delatnike, intelektualce i aktiviste od kojih sam naučila šta znači biti angažovan – da ne smeš odustajati uprkos pretnjama, blaćenjima i razočaranjima.“ (Danas, 9. 8. 2020. godine)
Ističe da nije članica nijedne stranke.
„Svoje delovanje vidim isključivo kroz građanski aktivizam i građansko udruživanje. Moramo, međutim, imati na umu da je nakon rušenja ovog užasnog sistema neophodno postojanje alternativne politike. Uloga opozicionih stranaka u ovom procesu je nužna.“ (Danas, 9. 8. 2020. godine)
Članica je Skupštine slobodne Srbije.
Krajem februara 2022. koalicija „Moramo“, koju čine Otvorena građanska platforma Akcija, Ekološki ustanak i Ne davimo Beograd, odlučila je da Stojković bude njihova kandidatkinja na predstojećim predsedničkim izborima u Srbiji. Osvojila je 122.378 glasova, odnosno 3,22 odsto.
U junu 2022. članice koalicije „Moramo“ – Otvorena građanska platforma Akcija, Ekološki ustanak, Skupština slobodne Srbije i stranka Zajedno za Srbiju, ujedinile su se u političku stranku pod nazivom „Zajedno“.
„Kopredsednici nove zeleno-leve političke organizacije ‘Zajedno’ Nebojša Zelenović, Biljana Stojković i Aleksandar Jovanović Ćuta poručili su da je osnovana atipična organizacija, na načelima zaštite životne sredine, radništva i direktne demokratije, i da su vrata te organizacije otvorena za sve koji dele iste vrednosti. Zelenović je na konferenciji za medije posle osnivačke skupštine ‘Zajedno’ poručio da ta nova organizacija, ima ‘kičmu stranke ali i ‘bočne’ organizacije koje zadržavaju svoj identitet’. ‘To pokazuje da smo drugačiji: nema lidera, mi smo kopredsednici, odluke se donose konsenzusom, a svima koji su govorili da je to nemoguće poručujemo da je moguće i drugačije’, naglasio je Zelenović.“ (N1, 11. 6. 2022. godine)
Foto: Istinomer, Zoran Drekalović
