Božidar Delić

Datum rodjenja: 20. 2. 1956.
Mesto:
Datum rodjenja: 20. 2. 1956.
Mesto:

Rođen je 1956. godine u Đakovici.

Završio je Vojnu akademiju u Beogradu. 

Službovao u Bileći, Prizrenu i Leskovcu, bio je načelnik štaba beogradskog korpusa i zamenik načelnika operativne uprave Generalštaba vojske Jugoslavije. Tokom sukoba na teritoriji bivše SFRJ boravio je na mnogim ratištima, a najviše na dubrovačkom. Tokom sukoba na Kosovu i Metohiji i za vreme NATO bombardovanja bio je komandant brigade Vojske Jugoslavije raspoređene na granici Srbije i Albanije. Čin generala dobio je 1999. godine.

Penzionisan je 2005. godine, a Vrhovni sud je kasnije doneo rešenje da je ta odluka o penzionisanju bila nezakonita. Bio je svedok u Haškom tribunalu u procesima protiv bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, generala Vladimira Lazarevića i bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića. Izjavljivao je da je spreman da pred Tribunalom svedoči i kao vojni veštak u odbrani lidera radikala Vojislava Šešelja.

Od 2006. bio je član Srpske radikalne stranke, a nakon cepanja SRS Delić se priklonio Srpskoj naprednoj stranci. Ostaće upamćen da je u tom trenutku zaplakao pred novinarima zbog političkog razlaza sa SRS. Zbog neslaganja sa politikom stranke februara 2011. napustio je naprednjake i vratio se u SRS. 

Bio je narodni poslanik u dva mandata (2007-2008, 2008-2012). U sazivu od 2008. do 2012. bio je potpredsednik Skupštine Srbije i  član Odbora za odbranu i bezbednost i Odbora za Kosovo i Metohiju.

Nakon parlamentarnih izbora 2016. godine opet je izabran za poslanika na listi Srpske radikalne stranke.

Posle parlamentarnih izbora u junu 2020, na kojima SRS nije preskočila izborni cenzus od tri odsto, razišao se sa liderom SRS Vojislavom Šešeljem. 
 
„Razlozi za ponovni razlaz sa radikalima bili su brojni, a među glavnim su navedeni Šešeljevo iskorišćavanje stranke za ličnu materijalnu korist, kao i nekritikovanje politike Aleksandra Vučića.“ (Danas, 31. 1. 2022. godine)  
 
U septembru 2020. sa bivšim funkcionerom Srpske radikalne stranke Nemanjom Šarovićem osnovao je pokret „Ljubav, vera, nada“. Istakli su da će Šarović biti predsednik, a Delić zamenik predsednika i napomenuli da kao svog političkog protivnika vide predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

„Delić je ocenio da je ovo pokret poštenih i čestitih ljudi, uz napomenu da njima nisu potrebne ‘prljave pare tajkuna i kriminalaca’. ‘Želimo da Srbija bude uređena zemlja’, rekao je Delić.“ (FoNet, 21. 9. 2020. godine)

Početkom 2022. Delić je saopštio da više nije zamenik predsednika pokreta „Ljubav, vera, nada“ i da je osnovao pokret „Nema nazad – iza je Srbija“.

„Božidar Delić u javnosti je najprepoznatljiviji kao komandant 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, koja se borila tokom rata na Kosovu, na prostoru Paštrika. Slogan ove brigade je naziv pokreta čiji je Delić osnivač – ‘Nema nazad – iza je Srbija’.“ (Danas, 31. 1. 2022. godine)  

U februaru 2022. saopšteno je da će na predstojećim parlamentarnim izborima Delić biti nosilac liste NADA, koju čine DSS, POKS i 25 udruženja građana, 

„Delić je objasnio da je kandidaturu prihvatio jer NADA obuhvata ljude sa kojima je godinama i decenijama unazad kao vojnik činio ono što je Srbija tražila. Zajedničko je, objasnio je Delić, osim ljubavi prema Srbiji, i to što imaju iste stavove o politici, ekonomiji i tome kako zemlja treba da izgleda u budućnosti. ‘Rešio sam da sve svoje intelektualne i fizičke mogućnosti dam u koaliciju NADA, sa verom da ćemo postići rezultat koji će uticati da Srbija u budućnosti krene pravcem kojim treba da krene’, poručio je Delić, koji je bio ratni komandant 549. motorizovane brigade 1998. i 1999. godine na Kosovu.“ (N1, Fonet, 7. 2. 2022. godine) 

Na parlamentarnim izborima održanim 3. aprila 2022. koalicija NADA osvojila je 15 mandata, a Delić je postao poslanik u Skupštini Srbije.

Na konstitutivnoj sednici Skupštine Srbije, održanoj početkom avgusta 2022, izabran je za potpredsednika parlamenta. 

Preminuo 23. avgusta 2022. u Moskvi, gde se nalazio na lečenju.

Foto: Fonet, Milica Vučković

Poslednji put ažurirano: 23. 8. 2022.