Rođen 1955. godine u Šapcu.
Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1978. godine u klasi profesora Minje Dedića.
„Već prvom filmskom ulogom u ‘Specijalnom vaspitanju’ predstavio je sebe kao glumca specifičnog šarma, oštrog izgleda i osobene glumačke draži. Koliko god da su mu uloge otpadnika ležale, Lečić se dosta dobro snalazio u šarenolikom spektru likova, koje je tumačio i na filmu, i na televiziji i u pozorištu. Od početka osamdesetih naovamo, ostvario je više od 100 uloga u sva tri medija, među kojima se najčešće navode uloge Crnog u ‘Sivom domu’ ili Alekse Šantića u istoimenoj seriji, te Edija u predstavi ‘Ludi od ljubavi’, Hamleta ili odnedavno Otela, ali i Teodora Kraja u ‘Profesionalcu’, koja je na neki način i bila njegova lična posveta političkom životu, kojim se uporno bavi“, piše „Danas“.
U biografiji ističe da je nakon prve zapažene uloge u TV seriji postao član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. „Glumio je u preko 70 filmova, o njegovom umetničkom talentu svedoči veliki broj nagrada u zemlji i inostranstvu“, ističe.
Navodi da je osnivač edukativnog centra „LEKART akademija“ koja se bavi edukacijom mladih u oblasti scenskog nastupa i umetničkih veština. „Dugogodišnji je edukator u oblasti liderskih veština i nastupa“, napominje.
Bio je lider „Terazijskog parlamenta“, tokom studentskih demonstracija 1991. godine.
„Kada smo izašli na ulice marta 1991, tu energiju je izazvala agresija koju je Milošević ispoljio prema sopstvenom narodu i onda je sasvim prirodno došlo do bunta, što je prouzrokovalo nasilnu reakciju policije, potom je vlast na ulice Beograda rasporedila i tenkove, i sve tako redom, dok nismo započeli proteste kod Terazijske česme, koji su nastavljeni narednih nekoliko dana, odnosno trajali su stotinak sati. Dakle, naš izlazak na ulice bio je podstaknut nasiljem tadašnjeg režima, našim buntom, željom da živimo u pravednijem, normalnijem, demokratskijem poretku…“ (Danas, 9. 3. 2019. godine)
Posle promena 2000. godine Zoran Đinđić ga je pozvao da u Vladi Srbije bude ministar kulture. Na toj funkciji je ostao i nakon ubistva premijera Đinđića, u Vladi koju je vodio Zoran Živković do marta 2004.
Bio je deo Liberalno demokratske frakcije (LDF) u okviru DS, koja je optuživala predsednika te partje Borisa Tadića da je izmenio karakter stranke. LDF je u novembru 2005. prerastao u Liberalno demokratsku partiju, a Lečić je postao član Predsedništva. U aprilu 2007. napustio je LDP.
„Problem sam imao s konceptom razmišljanja koji je za mene licemeran. Ne može jedno da se priča, a drugo da se radi. Ne može Od nas zavisi, a samo od njega (Čedomira Jovanovića, prim. aut.) zavisi ili od nekoga kome on da daje direktive i naloge. Ne može Govorim istinu jer volim Srbiju, a nema istine u LDP. Ne može Afirmacija pojedinca, a u LDP pojedinac ne znači ništa, znači samo ukoliko duva u moju tikvu. Takve stvari ne mogu da progutam.“ (Standard, 20. 7. 2007. godine)
U septembru 2007. osnovao je Narodni pokret Moja Srbija.
„Pokret aludira na vrednosti koje su promakle u partijskom organizovanju života. ‘Moja Srbija’ je pokret radnika, seljaka i poštene inteligencije, kako to šaljivo volim da kažem. U partijskim podelama resora i upravnih odbora građanin je ispušten i zaboravljen. Ništa ne obećavamo već nudimo sebe kao servis građanima.“ (Kurir, 29. 9. 2007. godine)
„Moja Srbija“ izašla je samostalno na izbore u maju 2008, ali nije prešla cenzus. U maju 2010. pokret se priključio Demohrišćanskoj stranci Srbije.
„Lečić, koji je ranije bio član DS i LDP, rekao je da je cilj sjedinjavanja njegove organizacije ‘Moja Srbija’ s DHSS ‘pokušaj stvaranja vizije budućnosti’ i naglasio da se politikom neće baviti na klasičan način, već će uključiti i druge aktivnosti, pre svega duhovni i kulturni rad.“ (Danas, 24. 5. 2010. godine)
Nakon smrti predsednika DHSS Vladana Batića Lečić je u februaru 2011. izabran za novog predsednika DHSS, a za potpredsednicu Olgica Batić, ćerka pokojnog lidera DHSS. Međutim, deo DHSS okupljen oko Živojina Stjepića izabrao je novo stranačko rukovodstvo sa Stjepićem na čelu. Predsedništvo DHSS s Lečićem na čelu saopštilo je da je vanredna izborna skupština stranke u organizaciji Stjepića “nelegitimna i nepodobna”. U februaru 2012. Olgica Batić upisana je u registar političkih stranaka kao zastupnica te partije.
Na izborima u maju 2012. DHSS je nastupio na listi Demokratske stranke „Izbor za bolji život”, a Olgica Batić postala je poslanica. Naredne godine Lečić ističe da nije član nijedne stranke.
„Izašao sam iz svake partije. Moja Srbija uvek ostaje moja, kakva god da je i uvek ću joj želeti najbolje. Nažalost, ostala je bez velike ideje. Umesto da se radilo na ustoličenju Zoranove vizije, radilo se na njegovom mitu… Mi smo se uključili u tokove. Nismo u prvim vagonima, ali jesmo u igri. S druge strane, još se oseća partokratski način razmišljanja. Demokratske partije su se umnožile, ali su ostale autoritarne. Malo je demokratije u demokratskim partijama. Prilično su ‘interesno’ povezane.“ (Večernje novosti, 6. 4. 2013. godine)
U julu 2014. vratio se u Demokratsku stranku.
„Glumac Branislav Lečić podržao je danas Demokratsku stranku i izjavio da je razlog zbog kog se ponovo politički aktivira na taj način to što smatra da je osnaženje opozicije ono što je Srbiji potrebno u ovom trenutku i da DS vidi kao stranku u kojoj je danas mesto svima onima su ostavili pečat u njoj i kroz nju dali doprinos reformi i demokratizaciji društva. Prvi razlog zbog kog se danas uključujem u DS je ojačavanje i osnaženje opozicije, a drugi razlog je jedno moje sećanje koje je, naravno, intimno i vezano je za Zorana Đinđića“. (Beta, 6. 7. 2014. godine)
Na prvim neposrednim izborima održanim 24. septembra 2016. godine izabran je za potpredsednika stranke.
U junu 2018. bio je kandidat za predsednika DS. Izabran je Zoran Lutovac, a Lečić je ostao na funkciji potpredsednika i postao je član resornog odbora za kulturu.
U avgustu 2020. predsednica Organizacionog odbora za izbore u Demokratskoj stranci Vida Ognjenović saopštila je da je Lečić kandidat za predsednika u toj stranci i da se, nažalost, nije kandidovao i aktuelni predsednik DS Zoran Lutovac. S druge strane, DS je saopštila da izbori u toj stranci nisu raspisani, niti je formiran organizacioni odbor za izbore.
„Protiv svih pojedinaca koji se lažno predstavljaju i uzurpiraju resurse DS, organizatora pomenutih lažnih izbora i onih koji se budu ‘kandidovali’ na tim lažnim izborima, biće pokrenuti disciplinski postupci“, navedeno je u saopštenju DS.
Lečić je za predsednika frakcije DS izabran na izborima 26. septembra, a 3. oktobra na izbornoj skupštini frakcije DS verifikovani su mandati Lečiću, kao i novim potpredsednicima stranke. Aktuelno rukovodstvo DS i predsednik Zoran Lutovac te izbore ne priznaju. Lutovac je zbog organizovanja izbora iz stranke isključio Lečića i još više od 50 članova.
A u februaru 2021. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Srbije odbacilo je prijavu Lečića za upis promene podataka u Registar politčkih stranaka, koja se odnosi na promenu zastupnika Demokratske stranke.
„Jasno je da je to politička odluka. Ova podela u opoziciji, odgovara Vučiću – opozicija koja nema velike šanse da pokupi nezadovoljstvo naroda u onom kapacitetu da vladajući režim dovede u pitanje’, kazao je Lečić agenciji Beta i dodao da zadržavajući stanje u opoziciji Vučić ‘ima kontrolu’. Lečić je kazao da odluka Ministarstva pokazuje da ‘deo DS’ koji on predvodi, ‘nisu Vučićevi ljudi’. ‘Sad se postavlja pitanje ko je ovde Vučićev. Postojala je ideja da smo mi otpadnici, da smo izbačeni iz DS-a kao ljudi koji su Vučićevi, ali da smo Vučićevi, mi bismo bili upisani. S obzirom da nismo upisani, Vučiću odgovara ovakva opozicija u DS-u, što znači da mu odgovara Zoran Lutovac’, smatra on.“ (FoNet/Beta, 22. 2. 2021. godine)
A 28. februara 2021. u Domu omladine u Beogradu održan je skup Demokrata Srbije, novog pokreta, čiji je lider Lečić. On je poručio da se radi o „socijaldemokratskoj, liberalnoj priči koja sada dobija političku formu“, ali je istakao da nije reč o novoj stranci, jer se i dalje „bore i boriće se za Demokratsku stranku“.
„Na pitanje zašto ne formiraju posebnu političku partiju, s obzirom na to da navode kako imaju i članstvo i politički program u vidu Deklaracije koja je pročitana na skupu, Lečić je odgovorio da i dalje traje pravna i politička borba za Demokratsku stranku, koju režim već devet godina tretira kao problem, a koja je od strane Dragana Đilasa povučena kako bi bila pokorna. ‘Mi smo se oteli kontroli, mi nismo ljudi koji smo poslušnici, imamo svoju političku misao i zato smo se okupili – bilo bi logično da su promene u DS verifikovane zakonski ali, kao što vidite nisu, jer to odgovara režimu, jer je on birao ko će mu biti opozicioni protivnik i zaključio da je bolji ovaj koji ima 0,4 odsto nego neko ko može da raste’, rekao je Lečić.“ (N1, 28. 2. 2021. godine)
Nakon što je u martu 2021. glumica Danijela Štajnfeld u intervjuu za „Insajder“ potvrdila da je dala izjavu Tužilaštvu u kojoj je otkrila da ju je Lečić 2012. godine silovao, Branislav Lečić se povukao sa čela pokreta „Demokrate Srbije“.
„Kako ova moja borba za istinu ne bi nanosila štetu svima onima sa kojima učestvujem u borbi protiv ovog zlokobnog režima, povlačim se sa čela pokreta Demokrate Srbije, naveo je glumac Branislav Lečić na svom Tviter nalogu. ‘Ovo je moja lična borba za odbranu svog integriteta, imena i profesionalnog ugleda i ne želim da opterećuje sve one koji su iskreni borci za normalnu, slobodnu i demokratsku Srbiju’, obrazložio je Lečić svoju odluku.“ (Danas, 25. 3. 2021. godine)
Naslovna fotografija: Fonet, Zoran Mrđa
