Rođen 1961. u Ivanjici.
U biografiji navodi da je osnovnu školu pohađao u Ivanjici i Beogradu, a 1979. završio Dvanaestu beogradsku gimnaziju.
„Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu 1987. godine (prethodno studirao francuski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu). Pravosudni ispit položio 1989. godine. Stekao diplomu specijaliste u Evropskom univerzitetskom centru u Nansiju 1990. godine (univerzitetska diploma trećeg stepena). Takođe u Univerzitetskom centru u Nansiju 4. oktobra 1991. godine stekao magistarsku diplomu iz oblasti prava Evropske zajednice. Doktorsku tezu ‘Prisustvo, interakcija i evolucija političkih, ekonomskih i pravnih elemenata u idejama evropskih integracija pre uspostavljanja Evropskih zajednica sa modernim pristupom evropskim zajednicama – u svetlu modernog mira dostizanja procesa evropskih integracija” odbranio u oktobru 1999. godine na Univerzitetu u Parizu 1 – Panteon Sorbona“, ističe u biografiji.
Bio je pripravnik u Prvom opštinskom sudu u Beogradu.
„Od 2. novembra 1987. do 6. novembra 1990. sa prekidom od 8. oktobra 1989. do 2. jula 1990. (neplaćeno odsustvo zbog studija u Francuskoj) pripravnik u Prvom opštinskom sudu u Beogradu.“
Od oktobra 1992. do aprila 1993. godine bio je naučni saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu.
„Od 22. aprila 1993. do 15. septembra 1994. zamenik saveznog ministra za ljudska prava i prava manjina.
Od 16. septembra 1994. do 30. juna 1996. sekretar Saveznog ministarstva pravde. Nakon toga i do januara 1999. godine, dužnost sekretara Saveznog ministarstva pravde obavljao je kao imenovani službenik (a ne po radnom odnosu), zbog zaposlenja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu u zvanju saradnika u nastavi. Od 1. jula 1996. do 13. marta 2000. godine asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na predmetu Međunarodni odnosi. Od 13. marta 2000. do 20. aprila 2010. godine docent na predmetima Međunarodni odnosi, Pravo međunarodnih organizacija i Evropsko pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a od akademske 2008/2009. godine Pravo evropskih integracija, Međunarodni odnosi i Pravo o međunarodnim organizacijama. Od 20. aprila 2010. godine vanredni profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, za predmete Pravo evropskih integracija i Međunarodni odnosi“, piše u biografiji.
Od 2014. redovni je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu na Katedri za međunarodno pravo i međunarodne odnose.
Od marta 2009. do februara 2020. bio je ombudsman Univerziteta u Beogradu.
„Kao оmbudsman Univerziteta u Beogradu, izradio je i predložio nadležnim organima Univerziteta u Beogradu nacrt Povelje o pravima i slobodama studenata Univerziteta u Beogradu. Nakon razmatranja nadležnih organa Univerziteta u Beogradu, nacrt je 19. maja 2011. godine preimenovan u ‘Povelja o pravima i slobodama studenata Univerziteta u Beogradu’. Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS) usvojila je Povelju kao svoj dokument, a Povelju su usvojili svi Studentski parlamenti Univerziteta u Beogradu.“
Osnivač je i upravnik Centra za međureligijski i međukulturni dijalog Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Dodaje da je bio odbornik u Skupštini grada Beograda od februara 1993. do februara 1997. godine.
„Nalogom Pretresnog veća Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju od 23. oktobra 2003. godine, pravni savetnik optuženog bivšeg predsednika Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Slobodana Miloševića u predmetu br. IT-02-54, do 14. marta 2005. godine“, navodi u biografiji.
Na pitanje kakve savete je Milošević najčešće tražio, odgovorio je:
„Suština je bila da pratimo to što tužilac drži, ono što su davali njihovi svedoci, i da se baziramo na tome i tražimo kontradiktornost. Milošević je izbegavao da optužujemo one koje su od njega pravila ‘đavola’, koji su svedočili protiv njega. Nije hteo da zalazi ni u čiju privatnost, tj. nije se mešao u nacionalnost, veroispovest i slično.
Vaši utisci o Miloševiću?
– Prvi moj utisak je bio da je to čovek koji te zapljusne energijom, a drugi da je bio izuzetno inteligentan. Konačan utisak, koji je u kontradikciji sa mišljenjem koje je široko rasprostranjeno, je takav da je Slobodan Milošević bio dobar čovek, blaga, topla priroda, a prikazan kao đavo. On je čak bio Jugosloven po opredeljenju i vaspitan onako kako smo svi mi bili vaspitani u to vreme.“ (rijaldamujezinovic.wordpress.com, 10. 5. 2015. godine)
Bio je u rukovodstvu Udruženja „Sloboda“.
„Na Pravnom fakultetu je okrilje našlo i Udruženje ‘Sloboda’ za odbranu Slobodana Miloševića čiji je sekretar Branko Rakić, nastavnik na ovom fakultetu; on na Pravnom održava skupove i tribine ‘Slobode’.“ (Vreme, 14. 5. 2003. godine)
Nakon Miloševićeve smrti izjavio je da je verovao da će se sa oslobođenim bivšim predsednikom Srbije i SR Jugoslavije vratiti u Beograd.
„Branko Rakić, Miloševićev advokat, uz plač je govorio o Haškim danima svog branjenika:
– Mnogi zaposleni u Tribunalu iskreno su žalili i plakali kada je stigla vest o Miloševićevoj smrti. Iskreno sam verovao da ću se sa slobodnim Slobodanom Miloševićem vratiti iz Haga u Srbiju.“ (Večernje novosti, 19. 3. 2006. godine)
Odlukom Vlade Srbije od oktobra 2013. godine imenovan је za predsednika Nadzornog odbora Centralnog konzervatorskog zavoda.
U martu 2017. potpisao je Proglas podrške predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću, u kome je navedeno da „650 intelektualaca, umetnika i sportista svojim imenom, znanjem i rezultatima stoje uz njegovu kandidaturu, spremni da se sa njim bore za bolju Srbiju“.
Angažovan je kao posebni savetnik ministra bez portfelja Đorđa Milićevića, zaduženog za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa sa dijasporom.
Član je inicijativnog odbora za osnivanje Pokreta za narod i državu, koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Foto: Screenshot/YouTube@Central European Academy
