Rođena 1959. godine u Užicu.
Kako navodi u zvaničnoj biografiji, srednju školu završila je u Moskvi, a potom je na Drugom moskovskom medicinskom institutu „N.I. Pirogov“ upisala Medicinski fakultet. Školovanje je nastavila na Medicinskom fakultetu u Beogradu, na kome je diplomirala (sa prosečnom ocenom 9,60), magistrirala 1987, a doktorsku disertaciju odbranila je1996. godine.
„Još u gimnaziji sam odlučila da budem neurohirurg ili da se bavim konstrukcijom aviona. Pošto sam se, zbog očevog posla, zatekla u Rusiji nisam mogla kao stranac da studiram na Avio-institutu, pa sam otišla na medicinu.“ (Politika, 15. 9. 2012. godine)
Od 1984. godine zaposlena je na Institutu za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije.
„Mozak vidim kao svemir. Svaka nervna ćelija je kao zvezda. Svaka potporna ćelija je kao planeta… Radim na najdelikatnijem organu ljudskog organizma. Za mene je sve to povezivanje duha, materije, energije… Obožavam hirurgiju zato što je konkretna. Odmah vidim rezultat rada. Može da zvuči neskromno, ali kad spasim pacijenta, kao prošlog ponedeljka dečaka od 17 godina, osećam se kao produžena ruka boga.“ (Politika, 15. 9. 2012. godine)
Za asistenta na Medicinskom fakuletetu u Beogradu izabrana je 1992. godine.
„Zvanje docenta stekla je 1998. godine, dok je za redovnog profesora na Medicinskom fakultetu u Beogradu, imenovana 2009. godine. Od 2001. do 2009. obavljala je dužnost šefa katedre za postdiplomsku nastavu iz neurohirurgije i šefa nastavne baze Institut za neurohirurgiju predmeta Hirurgije. Od 2004. godine koordinator je predmeta redovne nastave Osnovi kliničke prakse, kao i zamenik šefa Katedre hirurgije za redovnu nastavu. Od 2005. godine rukovodi kursom iz neurohirurgije na akademskim doktorskim studijama iz Kliničke i eksperimantalne hirurgije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, Zdravstvenog centra u Užicu i Opšte bolnice u Zvorniku – Republika Srpska (BiH). Član je komisije za specijalistički ispit iz neurohirurgije od 2003. godine, urgentne medicine od 2007. na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Mentor je specijalizantima neurohirurgije, kao specijalizantima neurologije, fizikalne medicine, urgentne medicine, opšte hirurgije, dečje hirurgije i otorinolaringologije“, ističe u biografiji.
Od 2007. godine načelnica je Odeljenja za neuroonkologiju Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije.
Članica je Udruženja neurohirurga Srbije, Srpskog lekarskog društva i Evropske asocijacije neurohirurških društava.
„Godine 2007. upisana je u registar sudskih veštaka. Godinama sarađuje sa kolegama u Institutu za sudsku medicinu u veštačenju različitih predmeta iz oblasti neurohirugije i sudske medicine. Njeno imenovanje za sudskog veštaka potvrđeno je 2011. godine u Službenom glasniku Republike Srbije. Autor je i koautor više od 250 radova, poglavlja u knjigama i monografija. Glavni je istraživač u dve studije koje su odobrene od strane Etičkog komiteta Kliničkog centra Srbije, koje proučavaju dejstvo novog leka koji se koristi za maligne tumore mozga. Studija se izvodi u 140 zemalja i 500 medicinskih institucija u celom svetu. Njen životni cilj je da organizuje neurohiruršku službu u Srbiji tako da sve neurohirurške ustanove imaju jednako dobre uslove za rad i da na svojoj klinici formira tim mladih ljudi koji će biti u stanju da reši bilo koji neurohirurški problem. Godišnje uradi više od 300 uglavnom najkomplikovanijih neurohirurških intervencija“, navodi se u biografiji.
Od 2004. do 2011. bila je članica Demokratske stranke, „koju je napustila zbog razočaranja politikom rukovodstva stranke“. (Danas, 10. 4. 2012. godine)
U septembru 2011. postala je potpredsednica Socijaldemokratskog saveza, stranke koju je osnovao nekadašnji funkcioner Nove demokratije Nebojša Leković.
„Politika je ušla u sve pore našeg života. Ako nisam raspoređena na neka mesta ne mogu za svoju kliniku da dobijem čak ni ono što mi je potrebno za svakodnevni rad. Eto, dotle je došla naša politika! A ušla sam u politiku zato što mnogo toga hoću javno da kažem, a govorim samo ono što mislim. Vrlo sam razočarana onim što nam se događalo i posle 2000. Mi živimo u – agresivnom primitivizmu. Ta bahatost i bezočnost koja je toliko osvojila ljude u vlasti je neshvatljiva. Zato mladi ljudi odlaze iz Srbije.“ (Politika, 15. 9. 2012. godine)
Na predsedničkim izborima 2012. godine bila je kandidatkinja Socijaldemokratskog saveza i osvojila 0,78 odsto glasova, dok je stranka dobila 16.572 glasova (0,42 odsto) i nije prešla cenzus.
Predsednica je humanitarne organizacije „Zdrava Srbija“.
„“Zdrava Srbija“ je humanitarna organizacija koja se nikada nije bavila politikom i nema veze sa političkom organizacijom gospodina Stamatovića, naglasila je pofesorka Grujičić.“ (rtvpancevo.rs, 16. 2. 2020. godine)
U oktobru 2018. osnovana je Fondacija „Zajedno za mlade prof. dr Danica Grujičić“, a čiji je cilj, kako je naglašeno, prikupljanje finansijskih sredstava za mlade talente koji to sebi ne mogu da obezbede kako bi se dalje usavršavali i napredovali.
„Kako je Danica navela za Kurir, fondaciju su osmislili studenti Univerziteta u Kragujevcu, a na tribini koju su u Užicu imali studenti ovdašnjeg Pedagoškog fakulteta, koji pripada Kragujevačkom univerzitetu, predloženo je da fondacija ponese njeno ime. ‘Počastvovana sam što su uopšte došli na ideju da se jedna takva fondacija za mlade, koja će prikupljati sredstva za one najtalentovanije, nazove po meni. Ono što me je oduševilo kod mladih ljudi koji su pokrenuli fondaciju jeste to što su pokazali velikodušnost i da nisu pakosni, ljubomorni i zlobni. Shvatili su da najbolje među sobom treba da pomognu kako bi nas oni dalje vodili u nekakvu svetlu budućnost. Evo ovde su i studenti iz Kosovske Mitrovice, putovali su šest sati da bi večeras bili s nama’, kaže dr Grujičić.“ (Kurir, 17. 10. 2018. godine)
Godinama se zalaže za utvrđivanje direktne veze između povećanja broja obolelih od malignih bolesti u Srbiji i NATO bombardovanja 1999. godine.
„Direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije profesor dr Danica Grujičić naglasila je da je tokom agresije NATO-a počinjen ekocid, ali da od tada traje tihi genocid na celom Balkanu. Navela je da je korišćena municija sa osiromašenim uranijumom, kasetne bombe koje su zabranjene, gađane su privredna i hemijska postrojenja, a nalogodavci su znali da će doći do ekološke katastrofe. ‘Protiv Srbije i Crne Gore vođen je hemijski i nuklearni rat, a smrtnost od malignih bolesti raste u gotovo svim balkanskim zemljama. Nažalost, u dokazivanju svega ovoga izostala je efikasnost države’, poručila je dr Grujičić, navodeći da ne smemo više da odlažemo ispitivanje posledica NATO bombardovanja. Stručno koordinaciono telo koje je država osnovala pre tri godine, kazala je, nije nikada počelo da radi, ali dve decenije nakon bombardovanja moguće je dokazati uzročno-posledičnu vezu između agresije i porasta obolelih od malignih i retkih bolesti, rođenja dece i životinja s različitim deformitetima. ‘Da nam se ne bi ponovio Jasenovac, moramo početi ta istraživanja sada i nastaviti ih za 10, 20, 40 godina jer će posledice biti vidljive generacijama unazad’, poručila je Grujičić.“ (Politika, 10. 6. 2021. godine)
Početkom 2017. govorila je o tome zašto je odlučila da se široj javnosti obraća i putem vlogova.
„Ne mogu da kažem da sam zadovoljna situacijom u zemlji, a strašno boli kada vidim da mladi ljudi odlaze. Ja nemam svoje dece, ali imam bratance, sestričine, decu svojih prijatelja koje sam gledala kako rastu i strašno je doći do saznanja da moja generacija ništa nije učinila oko toga da se ta deca ovde zaustave, da ostanu ovde da grade svoju zemlju, da mogu da žive od svoga rada, a ne od partijske pripadnosti, da ne moraju nikome da se šlihtaju ako znaju svoj posao, da mogu da budu dostojanstveni da ih svako poštuje. I poražavajuće je doći u ove godine, ja imam još nekoliko godina do penzije, i shvatiti da moja generacija nije ništa uspela da uradi. Zato sam se odlučila da o problemima koji me bole jednostavno izađem u javnost i počnem da pričam pa ko hoće da čuje čuće, a ko ne želi ne mora da sluša, a ono što me je zaista obradovalo je ogroman odziv mladih kojima su zapravo moji vlogovi najviše i upućeni.” (B92, 8. 1. 2017. godine)
Ističe da država mora da omogući mladima da se razvijaju, a da se pritom „nikome ne klanjaju“. Podseća da je i u njenoj mladosti članska kartica bila uslov da se dođe do neke pozicije, ali da se, kako je napomenula, stručnost ipak poštovala.
„Dajte, pustite ih da se razvijaju, ali da ne moraju da se klanjaju nikome. Neka razvijaju svoje ideje, neka država nađe načina da im pomogne da ostanu ovde. To se može uraditi. (…) Kada je bio Savez komunista, s tim što su oni u nekom obliku ipak poštovali struku, ali i tada se po partijskoj liniji zapošljavalo. Recimo ja sam morala da budem član Saveza komunista ako sam htela da radim na neurohirurgiji i sve moje kolege. Sad svi veliki opozicionari zaboravljaju da su bili članovi SK. Tako je bilo. Pritom ja sam bila jedan od najboljih studenata, smatrala sam počašću da me primaju u partiju, naravno da to sad nije tako. I naravno da ko želi da se bavi politikom, treba da se bavi politikom, ali struka, struka, struka – navodi doktorka Grujičić.“ (Južne vesti, 5. 6. 2019. godine)
U maju 2019. Vlada Srbije imenovala ju je za vršioca dužnosti Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS). Istakla je da će joj tri glavna prioriteta na novoj poziciji biti: ukidanje lista čekanja, jačanje kapaciteta radioterapije i uvođenje inovativnih lekova za onkološke pacijente.
„Rukovođenje IORS profesorka Grujičić, inače načelnik medikalne onkologije Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije, preuzima od profesora dr Radana Džodića, hirurga, koji iz privatnih razloga ne može više da obavlja ovu funkciju. Ona je ‘Novostima’ rekla da će i ubuduće, formacijski, ostati na Klinici za neurohirurgiju, gde će kao i do sada primati pacijente: ‘Na svojoj matičnoj klinici i ubuduće ću primati platu, a ako to nekoga možda sekira, odmah da kažem da za posao v. d. direktora IORS neću uzimati platu. IORS je kuća sa kojom godinama odlično sarađujem, u kojoj ima mnogo vrsnih stručnjaka, ali i problema. Tamo se leče najteži pacijenti i nedopustivo je da postoje liste čekanja. Ovu funkciju sam prihvatila najviše iz uverenja da mogu da pomognem da se te liste ukinu, da se osnaži radijaciona terapija, uvedu novi lekovi za koje je dokazano da pomažu obolelima, ali i da se na Medicinskom fakultetu kao poseban predmet uvede onkologija, jer mladi lekari moraju da imaju osnovna saznanja o onkologiji i radioterapiji.“ (Večernje novosti, 10. 5. 2019. godine)
U novembru 2020. odlikovana je ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena.
U junu 2021. rešenjem Vlade Srbije ponovo je izabrana na čelo Komisije za psihoaktivne kontrolisane supstance.
„Dr Grujičić je poznata široj javnosti kao protivnik legalizacije kanabisa u medicinske svrhe. Osim toga, snažno zastupa tezu da su nano čestice iz osiromašenog uranijuma iz bombardovanja 1999. uzroci pojave autoimunih i malignih oboljenja. Udruženja koja lobiraju za legalizaciju kanabisa u medicinske svrhe, tražila su prethodnih godina njenu smenu i kompletnu promenu saziva ove komisije. Kako su ocenili, dr Grujičić svojim stavovima nanosi štetu velikom broju obolelih kojima kanabis smanjuje bolove i patnje, ali su na meti zakona i policije. Naime, zakon u Srbiji još uvek ne pravi razliku između dilera droge i onih koji koriste kanabis za ličnu upotrebu ili lečenje.“ (Nova ekonomija, 12. 6. 2021. godine)
Predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić izjavio je da će se Danica Grujičić naći na listi te stranke za parlamentarne izbore 2022. godine.
„Sa nama će biti i Dana Grujičić, velikan srpskog glumišta Lazar Ristovski, biće mnogo sportista, naučnika, privrednika koji su napravili čudo u našoj zemlji’, rekao je Vučić na TV Pink iz Pekinga. Prema njegovim rečima, Danica Grujičić se nije dvoumila i odmah je prihvatila ‘jer želi da bude sa nama u predstavljanju naših rezultata’. Ona ima ideju da se istraži sve o NATO bombardovanja i uticaja osiromašenog uranijuma na onkološke bolesnike, da napravimo najveći onkološki institut koji bi vredeo oko 300 miliona evra ‘što bi bilo nešto ogromno što ćemo ostaviti generacijama koje dolaze’.“ (Nova.rs, 4. 2. 2022. godine)
Na pitanje da li će biti ministarka zdravlja kaže da „neće odbiti ovu funkciju ukoliko joj ponude, jer dobro zna sve probleme u zdravstvu i začkoljice koje koče napredak“.
„Da li ću to biti – ne znam. Meni je jasno da je ministarska funkcija politička i da određeni kompromisi moraju da se prave. Ali, procenat kompromisa mora da bude veoma mali. Verujem da će predsednik Srbije i novi premijer odabrati pravu ličnost za ovu funkciju ukoliko to ne budem ja. Ukoliko budem – znam kako ću raditi. Ne očekujem aplauz od svih jer će uvek biti onih zluradih koji će jedva čekati da napadnu. Znam ko sam, šta sam uradila u životu, šta ostavljam iza sebe i šta još mogu da uradim. Bitno je da me puste da radim kako najbolje znam. Razgovarala sam o tome sa sadašnjim ministrom zdravlja doc. dr Zlatiborom Lončarom sa kojim imam izuzetnu saradnju. On je spasao državno zdravstvo. Pokazalo se koliko je to značajno u vanrednim okolnostima, kao što je slučaj sa pandemijom kovida 19.“ (Politika, 28. 8. 2022. godine)
U oktobru 2022. postala je ministarka zdravlja.
Foto: FoNet/Medija centar
