Rođen 1976. godine u Beogradu.
„Završio je čuvenu škola vaterpola u Partizanu i s njim osvojio jedno prvenstvo, tri kupa Jugoslavije i jednom trijumfovao u Kupu Evropske plivačke federacije. ‘Crno-bele’ je napustio 1998. i otišao na Apeninsko poluostrvo. Jednu sezonu je proveo u Kataniji, dve u Breši, a četiri u slavnom Pro Reku, s kojim je osvajao i prvenstvo i kup Italije, a najveći uspeh je ostvario pobedom u Ligi šampiona 2003. U Partizan se vratio 2005. i tu ostao jednu sezonu, posle čega je pristupio Sintezi iz Kazanja s kojom je prošle (2007) godine bio prvak Rusije i osvojio Kup LEN.“ (Politika, 28. 6. 2008. godine)
Za reprezentaciju je prvi put nastupio 1997. godine.
„Na najvećoj sceni Ikodinović se pojavio s generacijom kojoj je pao težak zadatak da vrati ugled našem vaterpolu, poljuljan četvorogodišnjim isključenjem iz međunarodnih takmičenja i zagorčan neuspehom na Olimpijskim igrama u Atlanti godinu ranije. Na Evropskom prvenstvu u Sevilji 1997. naša reprezentacija je osvojila srebrnu medalju, a na Svetskom prvenstvu u Pertu 1998. bronzanu. Posle podbačaja na Evropskom prvenstvu u Firenci 1999, izazvanog uglavnom unutrašnjim problemima u našem savezu, usledilo je novo zlatno doba našeg vaterpola: 2000. treće mesto na Olimpijskim igrama u Sidneju, 2001. prvo mesto na Evropskom prvenstvu u Budimpešti i drugo na Svetskom šampionatu u Fukuoki, 2002. treće na Svetskom kupu u Beogradu, 2003. prvo na Evropskom prvenstvu u Kranju i treće na Svetskom šampionatu u Barseloni, 2004. drugo na Olimpijskim igrama u Atini i u Svetskoj ligi, 2005. prvo na Svetskom prvenstvu u Montrealu i Svetskoj ligi u Atini, 2006. prvo na Evropskom prvenstvu u Beogradu i Svetskoj ligi, takođe, u našem glavnom gradu.“ (Politika, 28. 6. 2008. godine)
Krajem juna 2008, kada se motorom kretao ka Novom Sadu, doživeo je tešku saobraćajnu nesreću. On je svojim motorom na putu Zrenjanin – Novi Sad kod Kaća udario u automobil, kada je navodno obilazio traktor, a od siline udarca „izleteo“ je sa kolovoza.
„Hvala Bogu nije bilo teških posledica po druge, osim za mene. Kasnije se šest meseci provlačilo kao da sam ja imao nameru da ubijem tog čoveka. Nisam, pogrešio sam, popio sam, vozio sam brzo, katastrofu sam napravio, ali sebi. I mojoj porodici, i mom ocu i mojoj sestri sam napravio katastrofu. Ostalima ne. Niko to više nije osetio nego njih troje’, rekao je 2016. godine Ikodinović. Nerviralo ga je to što su ga ljudi doživljavali kao alkoličara. ‘Kada sam 2008. godine izazvao nesreću, imao sam 1.84 promila alkohola u krvi, ali u godinama koje su dolazile, svaki put kad me policija zaustavila, naduvao sam 0. Ipak, u očima drugih ljudi, ja ću uvek ostati samo alkoholičar koji je izazvao tragediju. A ljudi zaboravljaju da i loš može da postane dobar’, rekao je Dača 2017. godine. Te noći, ipak je stavljena tačka na jednu blistavu karijeru, zbog ozbiljne povrede ruke.“ (Blic, 28. 6. 2020. godine)
U februaru 2018. podržao je svojim potpisom listu kandidata na beogradskim izborima „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“. Međutim, nakon dve godine izrazio je kajanje.
„Krvavo sam se zajebao sa listom, jer sam kupovao mir koji sam već imao i ispao pizda. Da, baš pizda! Ne mogu to da operem, niti se trudim, ali idem napred, jer nazad ne mogu i neću. Osećaj je odvratan, ali ću ga prevazići, jer kičmu imam.“ (Tviter, 15. 7. 2020. godine)
U martu 2021. postao je predsednik Odbora za sport Narodne stranke.
„Bivši vaterpolista Danilo Ikodinović i bivši fubaler Ognjen Koroman biće predsednik i zamenik predsednika Odbora Narodne stranke za sport, rečeno je novinarima u sedištu te stranke u Beogradu. Ikodinović i Koroman su naveli da se nisu formalno učlanili u Narodnu stranku, već da su došli ‘na poziv njenog predsednika Vuka Jeremića u koga imaju poverenja i sa čijim se idejama slažu’. Ikodinović je rekao da će se njegov rad ‘bazirati na školskom sportu’, a nije želeo da komentariše rad resornog ministra Vanje Udovičića ‘dok se ne upozna sa onim što je on radio’.“ (Beta, 17. 3. 2021. godine)
Foto: Fonet, Aleksandar Barda
