Rođen je u Beogradu 1972. godine.
Završio je Dvanaestu beogradsku gimnaziju, a zatim diplomirao istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Pohađao je specijalizovane edukacije u Jerusalimu i Londonu iz oblasti državne uprave i istraživanja Holokausta. Posebnu pažnju posvetio je istraživanju Holokausta, kao i njegovoj percepciji u poratnom periodu.
„Autor više desetina stručnih i naučnih radova, kao i naučnih monografija. Priredio je šest tomova diplomatske građe u okviru edicije Arhiva Srbije pod nazivom ‘Istorija srpske diplomatije – dokumenti’. Učesnik je brojnih međunarodnih stručnih i naučnih skupova. Autor je više izložbi predstavljenih u vodećim nacionalnim ustanovama kulture. Inicijator i koordinator više projekata realizovanih pod pokroviteljstvom Uneskoa. Koordinirao je aktivnosti na izradi nominacionih dosijea za unos slave (nematerijalno kulturno nasleđe), telegrama kojim je Austrougarska objavila rat Srbiji 1914. godine (pokretno kulturno nasleđe) i stećaka (nepokretno kulturno nasleđe) na Uneskove liste svetske kulturne baštine. Uspostavio je Nacionalni dan knjige. Utemeljio je Nacionalnu nagradu u oblasti bibliotekarstva Janko Šafarik. Osnovao je Fondaciju Narodne biblioteke Srbije. Inicirao i sproveo zakonsku proceduru za uvođenje akademskog obaveznog primerka. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja.“ (Dereta.rs)
Postavljen je za vršioca dužnosti Narodne biblioteke Srbije nakon smene Sretena Ugričića, u januaru 2012. godine. Pre imenovanja na mesto v.d. upravnika Narodne biblioteke, pored ostalog, radio je u Arhivu Srbije i Ministarstvu rada i socijalne politike.
„Ristić je na čelo NBS došao u januaru 2012. godine kao nestranačka ličnost, nakon smene Sretena Ugričića. Do tada je radio kao savetnik u Ministarstvu rada i socijalne politike, koje je vodio Rasim Ljajić, a bio je zadužen za zaštitu vojnih memorijala, mesta stradanja i kulture sećanja.“ (Seecult.org, 24. 8. 2013. godine)
Krajem avgusta 2013. u medijima je pominjan kao novi ministar kulture u rekonstruisanoj Vladi Srbije, za šta se navodno posebno zalagao predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
„Prema izvorima ‘Blica’ bliskim Srpskoj naprednoj stranci, posle niza sastanaka odlučeno je da Ristić zameni Bratislava Petkovića na mestu ministra, a za to se posebno zauzeo predsednik Srbije Tomislav Nikolić, posle nekoliko susreta s Ristićem na obeležavanjima državnih jubileja i kulturnim manifestacijama. Nikolić je vrhu SNS-a navodno opisao Ristića kao ozbiljnog i obrazovanog čoveka čiji je profesionalni autoritet nesumnjiv. Protiv Ristića na čelu Ministarstva kulture bio je predsednik Odbora za kulturu SNS-a Radoslav Lale Pavlović, inače Nikolićev savetnik za kulturu, koji je predlagao aktuelnog državnog sekretara Zorana Avramovića. Ristić nije želeo da komentariše eventualno imenovanje za ministra, uz obrazloženje da poštuje proceduru državne administracije. ‘Mogu samo da poručim da ću, ako postanem ministar, dati sve od sebe uz pomoć stručnih i motivisanih ljudi da unapredim kulturu i umetničko stvaranje u Srbiji’, rekao je Ristić.“ (Seecult.org, 24. 8. 2013. godine)
Nakon dolaska Ivana Tasovca na mesto ministra kulture, nakon rekonstrukcije Vlade Srbije u septembru 2013, Ristić je postao državni sekretar. Na istim funkcijama Ristić i Tasovac ostali su i u novoj Vladi Srbije koju je, nakon izbora održanih u martu 2014, formirao Aleksandar Vučić.
U maju 2019. Ristić se prijavio na konkurs za novog upravnika Narodne biblioteke Srbije, ali nije se našao na listi kandidata Upravnog odbora NBS.
„Istoričar Dejan Ristić negira ocenu UO NBS da u prijavi na konkurs ‘nije dokazao da poseduje najmanje deset godina radnog iskustva u kulturi, od toga najmanje četiri godine na poslovima rukovođenja u ustanovi kulture’. On tvrdi da je ‘dostavljanjem čak šest različitih potvrda dokazao da ispunjava navedeni uslov’ o svom radnom iskustvu u Arhivu Srbije, NBS, ‘Filmskim novostima’, Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, Narodnoj biblioteci ‘Vuk Karadžić’, koje ukupno iznosi 11 godina, 10 meseci i tri dana. Ristić napominje da ‘ne bi želeo da ni na koji način da spekuliše u vezi sa eventualnim razlozima i motivima za ovakav ‘previd’ koji je načinio UO NBS’, ali napominje da ‘takav postupak budi razumnu sumnju u zakonitost čitavog procesa izbora upravnika NBS’.“ (Danas, 23. 5. 2019. godine)
Deo javnosti burno je reagovao je na to što su 9. maja 2021. u jednom delu programa svečane Akademije, koju su Vlada Srbije i Ministarstvo za rad i boračka pitanja organizovali povodom Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, čitani stihovi pesama „Mrtvi niste“ i „Mi znamo borbu što nas čeka“, koje su tokom rata bile prepoznatljive kao koračnice koje je koristio dobrovoljački korpus Dimitrija Ljotića. Ristić, kao jedan od članova stručne komisije koja je bila zadužena za izbor dela koja će biti izvođena na Akademiji, izjavio je da su u pitanju pesme Momčila Nastasijevića.
„Poznato je da je on umro 1938. i da apsolutno nikakvih dodirnih tačaka nema sa ljotićevskom ideologijom. Ovde je pitanje kako zaštititi delo nekog autora od zloupotrebe do koje dolazi nakon njegove smrti. Nesumnjivo je da su ljotićevci koristili parafraziranu verziju te pesme, ali su koristili i parafrazirane pesme Đure Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja, Šantića, Rakića, Dučića. (…) Ljotićev pokret je izdajnički, to su ratni zločinci, i oko toga nema dileme. Međutim, mi treba da im oduzmemo ta dela koja su zloupotrebili i prisvojili i time ih ogolimo kao najobičnije sluge okupatora, zločince, oni su nikakvi rodoljubi koji su se krili iza dela velikih pisaca i pesnika. Primer je Adolf Hitler koji je masovno zloupotrebljavao Vagnera u svojoj ideologiji.“ (Danas, 11. 5. 2021. godine)
Međutim, izvođeni stihovi, ne mogu se naći pod imenom Momčila Nastasijevića.
„Izvođeni stihovi, kao jedine nepotpisane pesme, mogu se naći u zbirci ‘dobrovoljačke lirike’ – Tvrđava, ali nikako ne pod Nastasijevićevim imenom. U mnogim drugim izvorima, mnoge od izvođenih pesama prepoznatljive su kao koračnice Ljotićevog oslobodilačkog korpusa i mogu se, čak i na Jutjubu, čuti u izvođenju različitih neonacističkih i fašističkih bendova. Uvidom u zbirku poezije Tvrđava (Iskra, Minhen 1977, drugo, dopunjeno izdanje) ustanovili smo da pesme izvođene na svečanosti nemaju potpisanog autora, isto kao što ni na pomenutoj ceremoniji autori čitanih stihova nisu imenovani. Organizatori, pak, ne odustaju od opravdanja da su za prigodnu priliku izabrali dela poznatog pesnika Momčila Nastasijevića, čiji su stihovi ‘nepravedno zloupotrebljeni’, nakon njegove smrti, te da ih nikako ne treba vezivati za ljotićevski ideologiju, kako nam je to objasnio jedan od članova tročlanog žirija koji je scenarija birao, istoričar Dejan Ristić. Juče, međutim, Ristić nije želeo da daje dalje komentare na današnje otkriće, o kome bruje i društvene mreže, sa objašnjenjem da je svoj stav izneo i da više ‘tu stvar nema potrebe produbljivati’.“ (Danas, 13. 5. 2021. godine)
Vlada Srbije imenovala je Ristića 12. maja 2021. za v.d. direktora Muzeja žrtava genocida, a u julu 2024. razrešila ga je ove dužnosti.
U novembru 2023, pred vanredne parlamentarne izbore, zauzeo je 3. mesto na izbornoj listi „Aleksandar Vučić -Srbija ne sme da stane“.
U Vladi Srbije formiranoj u maju 2024. preuzeo je funkciju ministra informisanja i telekomunikacija.
Foto: FoNet/Aleksandar Barda
