Rođen 1973. u Beogradu.
Osnovnu školu „Starina Novak“ i Prvu beogradsku gimnaziju, pohađao je i završio u rodnom gradu.
„Od 1991. -1998. godine, studirao je filozofiju, koju je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, sa prosečnom ocenom 9.25. Diplomski rad je odbranio na temi iz oblasti savremene filozofije: ‘O pojmu i preobražaju pojma filozofije kod Huserla’, kod profesora dr Miloša Arsenijevića. Iste godine (1998), upisao je postdiplomske studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na smeru filozofija, katedra: etika i praktična filozofija, kod profesora dr Jovana Babića. Ispitne obaveze na postdiplomskim studijama je okončao u roku, sa prosečnom ocenom 9.80. U junu 2007. godine odbranio je magistarsku tezu na odseku za etiku Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod nazivom ‘Moral i pravo u filozofiji Herberta Lajonela Adolfusa Harta’, stekavši akademsko zvanje magistra filozofskih nauka“, navodi u biografiji.
Kako ističe, u novembru 2011. na Odseku za filozofiju, na Katedri za etiku i praktičnu filozofiju, odbranio je doktorsku disertaciju pod nazivom „Praktička racionalnost i odnos prava i morala u filozofiji Džona Mičela Finisa“ i stekao zvanje doktora filozofskih nauka.
Od 2003. radi na Učiteljskom fakultetu (Fakultet za obrazovanje učitelja i vaspitača), na kome je vanredni profesor na predmetu Filozofija sa etikom.
„Stručno se usavršavao i učestvovao na projektima Instituta za filozofiju i društvenu teoriju kao stipendista Ministarstva za nauku, tehnologiju i životnu sredinu Republike Srbije (2000–2003). Pohađao je Otvoreni program Beogradske otvorene škole (1999–2000) i program Savremene teorije demokratije Alternativne akademske obrazovne mreže (2000–2001). Bio u Krakovu (Poljska) na multidisciplinarnim kursevima Democracy and Diversity Institute, koje je organizovala New School For Social Research iz Njujorka (2001). Učestvuje u radu na Projektu Istorija srpske filozofije, Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu uz podršku Ministarstva za prosvetu i nauku Republike Srbije od 2011. godine. Učestvovao je u pisanju više od pedeset odrednica u Leksikonu obrazovnih termina u izdanju Učiteljskog fakulteta u Beogradu (u pripremi)“, piše u biografiji.
Napominje da je u periodu 2004-2006. učestvovao „u svojstvu istraživača, kao analitičar agencije Marten Board International, članice ESOMAR-a, čiji je fokus bio na istraživanju tržišta i javnog mnjenja licencirane licencirane od British Bureau for Marketing za program TGI“.
„Od 2011. do danas učesnik je projekta Instituta za filozofiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu pod nazivom ‘Istorija srpske filozofije’, čiji je rukovodilac profesor dr Irina Deretić. Od 2016. godine, u svojstvu samostalnog istraživača, učestvuje na inter-regionalnom projektu ‘Izazovi i percepcije bezbednosnih izazova u Evropi’, Univerziteta za javnu politiku i bezbednost iz Budimpešte, Mađarska. U projektu su uzeli učešće istraživači iz Istočne i Srednje Evrope, baltičkih zemalja, Ukrajine i Nemačke. Od 2015. do 2020. godine bio je istraživač-saradnik na projektu ‘Medijametar – analiza štampanih medija u Srbiji“, u organizaciji Instituta za javnu politiku u Beogradu i Medijskog arhiva Ebart, Beograd. Nalazi ovih istraživanja objavljeni su u dvadeset štampanih studija, a prezentirani, između ostalog, i u Evropskom parlamentu u Briselu. Od 2014-2015. godine i u periodu od 2022-2023. godine, sarađuje kao konsultant i analitičar sa agencijom za istraživanje javnog mnjenja i tržišta Faktor Plus. Počev od 2023. godine, stalni je kolumnista dnevnog lista ‘Kurir’, a objavljuje stavove i mišljenja u dnevnom listu ‘Politika'“, napominje u biografiji.
Kao politički analitičar često nastupa u medijima, najčešće onim bliskim aktuelnoj vlasti.
U maju 2023. napadnut je u jednom kafiću u centru Beograda.
„Kako smo saznali, trojica njih su mu prišli, vređali ga i pretili mu, a onda mu se jedan od njih uneo u lice i sipao vodu u kafu, dok je on mirno sedeo u kafiću u Palmotićevoj ulici. Dejan Vuk Stanković je nakon toga pozvao policiju, a zatim otišao u policijsku stanicu i dao izjavu, te nakon toga se oglasio za TV Pink. ‘Ja sam još uvek u šoku, zabrinut za svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice. Ja sam sedeo mirno, prišla su mi trojica, jedan je uzeo čašu i sipao mi vodu u kafu i rekao mi ‘ja se više ne plašim, pobedio sam strah, mogu da radim šta hoću, gotovo je’. Ja sam ustao i rekao ‘šta vi hoćete od mene?’, a jedan je rekao ‘ćuti, da ne bih morao da te nabodem’. Drugi je rekao ‘ćuti, stradaćeš’. Ja sam bio u šoku i zapanjen. Prethodno su me vređali pred konobarom i ostalim gostima hotela, a ja sam ćutao i nisam hteo da reagujem. Pod utiskom sam celog događaja, prijavio sam policiji jer mislim da svaki građanin ove zemlje zaslužuje jednaku zaštitu, bez obzira na politička uverenja. Oni su bili izrazito nasilni, sa tendencijom da mi fizički prete i rekli su ‘ako te sledeći put vidimo, dobićeš batine’ i ja sam u šoku ostao. To je proizvod atmosfere koja je stvorena nasilnim protestima i ove želje da se po svaku cenu prigrabi vlast, bez obzira na bilo kakve političke vrednosti’, rekao je Stanković za Pink.“ (Informer, 22. 5. 2023. godine)
Krajem 2024. podneo kandidaturu za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
U decembru 2024. bio je jedini profesor Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača koji se izjasnio protiv blokade koju su pokrenuli studenti tog fakulteta.
Nakon višemesečnih protesta i blokada širom Srbije izjavio je da „ništa od ovoga ne bi bilo da je zakon primenjen sad i odmah“.
„Mnogo toga što bih ja rekao i što bih ja uradio nije urađeno. Dakle, ja mislim da je trebalo u decembru da završi blokade. Ali, zna se kako se to završava. Šta sad. Nema tu šta da se priča. Nema blokade, ’aj zdravo. Idite ako ’oćete na ulicu, protestujte, nema obustave nastave. Čemu služi, takođe, ovo, blokada saobraćajnica, kad ih je bilo malo, lepo prekršajne prijave, policijske, 50.000 -100.000 kazna i ’aj zdravo. Nema tu šta. Ne zanima mene… Pit’o si me šta bi’ ja, evo ja ću ti kažem šta bi’ ja. Znači, nema tu kod mene. Ja bi’ to drugačije. Ako mene pitaš kako bi’ ja, ja ću ti kažem kako bi’ ja. Znači, ne bi meni postojao rektor politička ličnost. Bio bi smenjen. ’Oćeš da vodiš, nećeš da vodiš Univerzitet? Ne zanima me. Leks specijalisom ga smenim, promenim Zakon o univerzitetu, etatizujem fakultet. Nećete autonomiju… ’Oćete upravljačku autonomiju da zloupotrebite za političke svrhe? Gotovo! I to se čita ovako, između redova, posle dva-tri njihova izjašnjavanja. Nema tu šta. Šta, misliš, kao… Pa šta su radili tamo, gde je bilo ono, u Americi. Na Kolumbiji, počeli da se zatvaraju… I? Šta je bilo? Ispumpali su ih… Nije Tramp, nego Bajden. Ispump’o je to za dva dana. I? Je l’ bilo nešto? Nije bilo ništa. I? Je l’ se digla Amerika protiv nasilja? Nije. ’Aj, zdravo. Znači, to se tako rešava. Il’ se tako rešava… Dakle, koji metod? Složen problem se nekad rešava jednostavno. Primeniš zakon. ’Oćeš da radiš, nećeš da radiš? ’Oćeš da vodiš ili nećeš da vodiš? Kad me pitaš šta bi’ ja, da se bavim alternativnom istorijom, ja ne bi’ dozvolio ovakvu krizu. Ja bi’ pit’o: ’Dobro, šta vi ’oćete? ’Oćete slučaj ’nadstrešnica’?’ Evo, pokrenućemo istragu, pokrenućemo ovo… Šta? Kakve, bre, komisije koje preuzimaju ovlašćenja tužilaštva, identifikuju ko je napadač ko nije?! To radi policija. Šta će nam policija ako postoji ekspertska grupa koja se bavi incidentima po demonstracijama.“ (UNA TV, 6. 4. 2025. godine)
U aprilu 2025. mandatar Đuro Macut predložio ga je za ministra prosvete u novoj Vladi Srbije.
Naslovna fotografija: FoNet
