Rođen 1978. u Beogradu.
Osnovnu školu završio je u Gornjem Milanovcu, srednju školu u Čarlstonu, Južnoj Karolini, a Stomatološki fakultet u Beogradu, 2006. godine, navodi se u biografiji na „Otvorenom parlamentu“. Na istom fakultetu stekao je master diplomu iz oralne implantologije 2009, a kao stipendista švajcarskog ITI Instituta, nastavio je specijalizaciju iz iste oblasti na Univerzitetskoj klinici u Bonu. Nakon toga, završio je studije književnosti na smeru Literatura i komunikacije, Fakulteta za medije i komunikacije na Univerzitetu Singidunum u Beogradu 2014. godine, a zatim i master studije iz dramaturgije i filma na Akademiji scenskih umjetnosti, Sarajevo, 2015. godine.
„Odrastao sam u porodici ‘belih mantila’. Dok smo po tanjiru prebirali ćufte sa mladim spanaćem, za stolom se vodila živa polemika o komplikovanim dijagnozama i terapijama, te u momentu odlučivanja na upis fakulteta, verovatno je to prevagnulo u trilemi sa arhitekturom i književnosti koji su još bili na klupi. Ima tu malo i onog provincijalnog: samo konkretan tj. muški posao se računa u zanimanje. Ipak, u istoj toj kući sam rado kopao po velikoj porodičnoj biblioteci, uz stariju sestru Nadeždu, koja me i navukla na čitanje, ali ono, sa stavom. Kasnije sam uspeo da osvestim i izgovorim sebi da ta hirurgija, koja jeste deo mene i uzbuđuje me na mnogo nivoa, ipak nije sav Ja, i svakako nije ta vrsta strasti koja me čini živim kao kad osetim zadovoljstvo u tekstualnom uobličavanju kakofonih misli, niti namirenje kada pročitam taj tek ispolirani pasus iza koga se, eto ipak, usuđujem da stanem. Stoga sam završio i književnost, verovatno da bih se smelije upustio u pisanje, temeljnije istražio tu pasiju, a glasovitu sumnju, prisutnu tokom ispisivanje svake rečenice, probao argumentovanije da utišam.“ (Buka, 24. 5. 2019. godine)
Nekoliko godina je bio glavni urednik stručnog časopisa „Stomatolog“, pisao je blog, priče, pesme.
U junu 2020. bio je nosilac liste „Srce grada“ na lokalnim izborima u opštini Stari grad. Listu je sastavila grupa građana koju su činile komšijske inicijative sa ove beogradske opštine, u saradnji sa Pokretom slobodnih građana (PSG) i Socijaldemokratskom strankom.
„Kao aktivista komšijske inicijative ‘Pešaci nisu maratonci’, koja je nastala kao otpor sumanutom projektu zatvaranja ulica, getoizacije centra i ugrožavanja života Starograđana, pokrenuo sam neformalnu saradnju sa sličnim inicijativama koje deluju na nivou celog grada. Kada smo došli u situaciju da Stari grad lako može postati novi plen destruktivne gradske vlasti, nekolicina nas se aralmirala i organizovala da proba da svoju srčanu borbu za javno dobro sada sa ulica prenese u opštinski parlament. Ja sam se, iskreno, dvoumio da li je to moj put, ali licemerno bi bilo da pozivam ljude na angažman, a sam nisam spreman za izlazak iz sopstvene ‘komfor zone’. (…) Sa zadovoljstvom mogu reći da smo mi možda i jedina lista koja je potpise skupila na pošten način, uz sve opstrukcije koje su taj proces pratile.“ (Nedeljnik, 16. 6. 2020. godine)
Nakon izbora postao je odbornik u Skupštini opštine Stari grad u Beogradu.
Bio je član i funkcioner Zajedno za Srbiju, član Senata Zajedno za Srbiju i koordinator za Gradski odbor Beograd.
Na parlamentarnim izborima 2022. bio je osmi na listi „Moramo – Akcija – Ekološki ustanak – Ćuta – Ne davimo Beograd – Nebojša Zelenović“ i postao je poslanik u Skupštini Srbije.
U junu 2022. članice koalicije „Moramo“ – Otvorena građanska platforma Akcija, Ekološki ustanak, Skupština slobodne Srbije i stranka Zajedno za Srbiju, ujedinile su se u političku stranku pod nazivom „Zajedno“.
„Kopredsednici nove zeleno-leve političke organizacije ‘Zajedno’ Nebojša Zelenović, Biljana Stojković i Aleksandar Jovanović Ćuta poručili su da je osnovana atipična organizacija, na načelima zaštite životne sredine, radništva i direktne demokratije, i da su vrata te organizacije otvorena za sve koji dele iste vrednosti. Zelenović je na konferenciji za medije posle osnivačke skupštine ‘Zajedno’ poručio da ta nova organizacija, ima ‘kičmu stranke ali i ‘bočne’ organizacije koje zadržavaju svoj identitet’. ‘To pokazuje da smo drugačiji: nema lidera, mi smo kopredsednici, odluke se donose konsenzusom, a svima koji su govorili da je to nemoguće poručujemo da je moguće i drugačije’, naglasio je Zelenović.“ (N1, 11. 6. 2022. godine)
U martu 2023. pobedio je na prvim beogradskim predizborima za kandidata stranke „Zajedno“ za gradonačelnika Beograda.
„Na predizborima je bilo sedam kandidata – Đorđe Miketić, Milan Bjelica, Dušan Marković, Miloš Baković Jadžić, Slađana Stojsavljević, Jovan Vujasinović i Dejan Atanacković, registovano je oko 6.000 građana, a Miketić je osvojio 26,57 odsto glasova. Glasanje na beogradskim predizborima počelo je 27. februara, a završeno je 12. marta.“ (FoNet, Beta, 13. 3. 2023. godine)
U septembru 2023. Aleksandar Jovanović Ćuta saopštio je da podnosi ostavku na sve funkcije u „Zajedno“ i da on i svi članovi Ekološkog ustanka napuštaju tu stranku, jer im je oteta stranica Ekološki ustanak, za šta je optužio Miketića, koji je negirao optužbe.
„Miketić navodi da je jedan od osnivača pokreta Ekološki ustanak i jedini tvorac Fejsbuk stranice Ekološki ustanak, te da nije mogao da ukrade nešto što je sam stvorio. Miketić je na Fejsbuku napisao da je stranica Ekološki ustanak napravljena od strane osnivača tog pokreta u novembru 2021. godine. Tada je, kako navodi, formirano i udruženje građana i napravljen je vizuelni identitet. ‘Poštujem Ćutu. Smatram ga grlenim, ali plahovitim borcem. Imao sam razumevanja za njega onda kada mnogi drugi nisu. Imam ga i dalje. Uprkos svemu. Vodili smo mnoge bitke zajedno. Ne samo on i ja. Nego svi mi zajedno. Iz baš zato, iz poštovanja prema svojim kolegama, ne želim da uvlačim bilo koga u blato koje danas prave prorežimski tabloidi oko navodnog sukoba unutar Ekološkog ustanka’, naveo je Miketić.“ (Nova.rs, 6. 9. 2023. godine)
Foto: FoNet, Milica Vučković
