Rođen je u Beogradu 1987. godine.
U zvaničnoj biografiji, sa jedne od sednica skupštine Gradskog odbora LDP, navodi se da je završio Sedmu beogradsku gimnaziju, kao i Pravni fakultet Univerziteta „Union“.
Bio je predsednik studentskog udruženja „Nezavisni studenti Beogradskog univerziteta“, koje je 2008. organizovalo proteste zbog odluke većine fakulteta da povećaju školarine i „sve češće korupcije na visokoškolskim ustanovama“.
Bio je predsednik Mladih Liberalno demokratske partije, a potom član Predsedništva ove stranke.
Od 2008. do 2009. godine bio je vršilac dužnosti koordinatora Mladih LDP Zvezdara, a od 2008. do 2010. obavljao je funkciju zamenika šefa izbornog štaba OO LDP Zvezdara.
Od 2009. do 2011. bio je koordinator Mladih LDP Beograd i član Gradskog odbora LDP Beograda.
Za predsednika Mladih LDP izabran je 2011. godine.
Bio je prvi na listi kandidata za odbornike LDP na beogradskim izborima, održanim u martu 2018, ali LDP nije prešla cenzus.
U kampanji je isticao i da je lista LDP najmlađa na izborima u Beogradu i „da se glas mladih u Srbiji ne čuje, da su zapostavljeni i da je zato LDP odlučio da za beogradske izbore kandiduje mlade koji mogu da menjaju stvari“.
Na insinuacije da se planira postizborna koalicija sa vladajućom SNS u Beogradu, tvrdio je „da tako nešto nikada nije razmatrano“.
U maju 2018. našao se u fokusu javnosti kada su ga u selu Jarak, nedaleko od Hrtkovaca, napali aktivisti Srpske radikalne stranke.
Oni su u to selo došli predvođeni Vojislavom Šešeljem, pošto su zbog policijske blokade bili sprečeni da uđu u Hrtkovce i organizuju skup povodom 26 godina od mitinga u tom mestu zbog kojeg je Šešelj osuđen u Hagu.
Početkom marta 2020, kao „bivši član predsedništva LDP“, izjavio je da je svedok „na posredan i neposredan način“ zakulisnih radnji, spletkarenja, kupovine i prodaje brojnih pojedinaca i grupa, koje se dešavaju poslednjih meseci u vezi sa izlaskom dela opozicije na izbore, a iza čega stoji, kako je naveo, Beba Popović. On je to izneo u „Pismu ‘evropskoj Srbiji'“, koje je, kako je istakao, njegov lični stav i nema veze ni sa kakvim zvaničnim stavovima ili izjavama bilo koje organizacije.
„Svedok sam na posredan i neposredan način zakulisanih radnji koje se dešavaju poslednjih nedelja i meseci, a tiču se izlaska na izbore nečega što sebe u javnosti zove ‘građanska i evropska opozicija’. Svedok sam takođe brojnih neuspelih i uspelih pokušaja podmetanja, spletkarenja, kupovine i prodaje brojnih pojedinaca i grupa koje su svoje delovanje svele na parazitiranje u političkom životu i sistemu. Cela igra osmišljena je kod spin konobara Bebe Popovića koji pravi nešto sramotno od otpadaka DS-a, LDP-a, SDS-a Borisa Tadića, kao i karijerista iz instant organizacija čija imena ne zna niko ni da ponovi“, naveo je Žujović. (N1, 2. 3. 2020. godine)
Početkom 2021. učlanio se u Socijaldemokratsku partiju Srbije i postao potpredsednik Izvršnog odbora te partije.
„Kada biram političke partnere, uvek se vodim time da pokušam da radim sa normalnim ljudima, pristojnim, punim vere u pravo značenje reči čovek, a to je danas u deficitu u političkoj ponudi. Jedna vrsta mogu reći prijateljskog odnosa sa Rasimom Ljajićem me je motivisala da se opet uključim u politički život, ali i pokazatelj da on odgovara gore navedenom opisu, što je pokazao u političkoj praksi, objasnio je Đorđo Žujović upitan o motivima za njegovo angažovanje u SDPS Rasima Ljajića.“ (Danas, 13. 3. 2021. godine)
Rad u okviru SDP Srbije on vidi, kako kaže, kao „logičan nastavak“ onoga što je radio u politici, od kako je počeo njom da se bavi.
„Za druge je politika stvar ličnih izbora i često komfora, a za mene je to život i odbrana nekih vrednosti koja su u većini slučajeva skrajnuta u našem društvu’. Na pitanje kako će se liberalni stavovi i politika koju je zagovarao u LDP i po kojoj je bio prepoznatljiv, uklopiti u program SDPS, on kaže da je učestvovao u pisanju novoog programa SDPS i ugradio i svoje stavove u njega. ‘Učestvovao sam u pisanju novog Manifesta SDPS koji treba da profiliše dodatno SDPS kao levu, građansku organizaciju, spremnu da razume potrebe sadašnjeg trenutka i ljude kojima mora da se obrati. Takva politika je deo mog političkog identiteta i tu nikada nije bilo odstupanja’, naveo je Žujović.“ (Danas, 13. 3. 2021. godine)
U oktobru 2021. priveden je nakon incidenta u Knez Mihailovoj ulici.
„Žujović je priveden nakon što je ušao u verbalni sukob sa pripadnicima Levijatana koji već nekoliko dana prikupljaju potpise za oslobađanje Zvezdana Jovanovića, pravosnažno osuđenog za ubistvo premijera Srbije, Zorana Đinđića. ‘To je jedna bolest, ne znam kako drugačije da je nazovem. Ušao sam u sukob sa njima. Oni su u zapravo iz Levijatana, a ne iz Fondacije Dragana Vasiljkovića. Video sam im tetovaže i majice, video sam i propagandni materijal koji pored stoji’, objašnjava Žujović. Sukob je, prema njegovim rečima, gotovo prešao u fizički, nakon čega je neko pozvao policiju. ‘Oni su došli za pet do deset minuta. Legitimisali su mene i njih. Međutim, samo su mene priveli i sa licisama na rukama me sproveli kroz Knez Mihailovu i držali tako na ulici gotovo pola sata. Zatim je došao policijski automobil i odveli su me u stanicu policije u Majke Jevrosime. Obrazloženje je bilo da sam ja verbalno pretio dvojici pripadnika Levijatana. Napominjem da je njih legitimisala policija i na licu mesta su dali izjave, međutim uopšte nisu krenuli sa mnom. Samo sam ja priveden’, kaže Žujović.“ (Nova.rs, 4. 10. 2021. godine)
U novembru 2021. bacio je farbu na mural Ratku Mladiću u centru Beograda.
„Mural sa likom Mladića predstavlja ljagu na obrazu svakog građanina Srbije, bez obzira kom narodu pripadao, koje je vere ili političke orijentacije. Svi oni koji se trude da brane taj mural čine medveđu uslugu svima nama. Ovo što sam uradio smatram normalnim, ljudskim činom. Pružam podršku svakome ko svojim aktivnostima pokazuje da mu je ipak stalo do borbe za normalno društvo’, kaže Žujović.“ (Nova.rs, 10. 11. 2021. godine)
Nakon toga saopštio je da je prinuđen da se skloni iz Beograda.
„Na nagovor i savet dobrih prijatelja i ljudi kojima verujem, posle onoga što se desilo u sredu kod murala Ratka Mladića, bio sam prinuđen da jedno vreme budem van Beograda, što će se brzo završiti jer nemam strah, ovde je više u pitanju zabrinutost. Pretnje, spremljeni fizički napadi na mene, pa odustajanje od istih, vređanje onih koji su sa mnom u kontaktu i daju mi javno podršku, postali su deo mog svakodnevnog života koji je postao nemoguć. Znam šta sam uradio, koliko su mi motivi bili ispravni i čisti, u koje vrednosti verujem i vaspitanje mi nije dozvoljavalo drugačije. Nema potrebe da neko staje u moju zaštitu, ne kukam nigde niti molim za pomoć, oni koji su bili svesni u kakvoj sam opasnosti pružili su mi ruku i ne mogu im to nikada zaboraviti. I oni znaju da neću’, kaže Žujović.“ (Danas, 15. 11. 2021. godine)
Krajem avgusta 2023. izabran je za predsednika nove političke organizacije Liberali i demokrate (LIBDEM).
„Iz LIBDEM-a su poručili da je u njihovom fokusu građansko društvo, slobodno tržište, borba protiv svih vrsta ekstremizma, nacionalizma i šovinizma, uz snažno nastojanje da Srbija u doglednoj budućnosti konačno postane članica EU i otvori dijalog u društvu o članstvu u NATO savezu. ‘Mi ćemo se zalagati za ideje slobode, tolerancije, a čini mi se da je ovo skup gde ima najviše neistomišljenika i ljudi koji drugačije gledaju na prošlost. Zato smo i doneli Deklaraciju ‘Izgradimo državu, pomirimo Srbiju’. Srbiji nije potreban vođa, nego liderstvo, vizionarstvo. Nama su potrebni zakoni koji će da ograniče lidere, a ne da im verujemo na reč. Potrebno je da ih sa svih strana okružimo, da njihovi porivi ne dođu u prvi plan. Nama su potrebni vizionarstvo i liderstvo, pomirenje nam je bitno. Za šest meseci dali smo rok da napravimo izbornu skupštinu’, rekao je Đorđo Žujović na osnivačkoj skupštini kojoj su prisustovali i lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić, predsednik Nove-Da se struka pita Vladimir Kovačević, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu, bivši predsednik Nove Aris Movsesijan, kao i brojni predstavnici liberalnih partija iz regiona“. (Nova.rs, 27. 8. 2023. godine)
Naslovna fotografija: FoNet/Ognjen Stevanović
