Rođen 1946. na Ubu.
„Za prvi tim Crvene zvezde debitovao je 8. juna 1963. i odigrao rekordnih 590 mečeva, postigao 287 golova (od toga 305 prvenstvenih mečeva i 113 golova). Sa Crvenom zvezdom je kao fudbaler i kapiten (od 6. avgusta 1966) osvojio pet titula prvaka 1964, 1968, 1969, 1970. i 1973. godine i četiri trofeja u Kupu 1964, 1968, 1970. i 1971. godine“, navodi se u biografiji na sajtu SD „Crvena zvezda“.
Dve sezone, 1975. i 1976, igrao je za francuskog prvoligaša „Bastiju“, odigrao 80 mečeva i potom se vratio u „Crvenu zvezdu“. Poslednju utakmicu za beogradski klub odigrao je 28. maja 1978. u Mostaru.
„U nacionalnom A timu debitovao 17. juna 1964. u Beogradu, u meču protiv Rumunije (1:2) i igrao (ukupno 85 puta) sve do 16. septembra 1979, kada se rastao s reprezentativnim dresom u prijateljskom meču protiv Argentine (4:2) na našoj Marakani. Kao igrač učestvovao je na Svetskom šampionatu 1974. godine u Nemačkoj i na dva Kupa evropskih nacija – 1968. godine u Italiji (najzaslužniji za srebrnu medalju) i 1976. godine u Jugoslaviji“, piše u biografiji.
Na pitanje koje svoje igre posebno pamti, odgovorio je:
„To je period od 1967. do 1973. godine. Moja najbolja utakmica u tom periodu, u dresu Crvene zvezde, bila je, možda, ona protiv Ujpešt Doža u Beogradu, kad smo ih, u Kupu šampiona, posle našeg poraza u Budimpešti s 2:0, pobedili s 4:0. Naravno, imao sam u tom periodu mnogo dobrih utakmica. U Italiji sam 1968. godine, na Šampionatu Evrope, proglašen za najboljeg igrača Starog kontinenta.“ (Politika, 7. 12. 2015. godine)
Tehnički direktor „Crvene zvezde“ postao je 1979. godine. Od 1998. do 2005. bio je predsednik kluba.
„Izuzetno cenjen i popularan, Džajić je 1979. godine prihvatio ulogu kluba sa kojim je postigao najveće uspehe u istoriji Crvene zvezde (Bari i Tokio 1991). Prvi mandat predsednika Crvene zvezde, od 1998. do 2002, u teškim finansijskim uslovima i sa neadekvatinim igračkim kadrom, okončao je sa dve titule prvaka i dva trofeja u kupu, da bi prihvatio i drugi mandat na funkciji predsednika. Nakon loših rezultata Crvene zvezde i zdravstvenih problema, Džajić se 2004. povukao sa mesta predsednika Crvene zvezde“, navodi se.
Fudbalski savez Srbije i Crne Gore izabrao je 2003. za najboljeg igrača države u proteklih 50 godina.
U februaru 2008. priveden je, zajedno sa bivšim funkcionerima „Crvene zvezde“, Vladimirom Cvetkovićem i Milošem Marinkovićem, zbog sumnje, kako je navođeno, da su proneverili pet miliona evra.
„Bivše funkcionere fudbalskog kluba Crvena zvezda – Dragana Džajića, Vladimira Cvetkovića i Miloša Marinkovića, policija je uhapsila jutros, zbog sumnje u neregularnosti transfera Gorana Drulića iz Zvezde u špansku Saragosu u julu 2001. godine i njima je određen pritvor od 48 sati.“ (B92, 5. 2. 2008. godine)
U pritvoru su proveli pet meseci.
„Pritvor im je ukinut pet meseci kasnije, 4. jula, kad im je omogućeno da se brane sa slobode. Džajić je dva meseca posle hapšenja zbog zdravstvenih problema prevezen na VMA na lečenje, odakle je pušten 11. jula, sedam dana posle odluke suda o ukidanju pritvora.“ (Večernje novosti, 16. 11. 2012. godine)
U junu 2010. protiv njih je podignuta optužnica.
„Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv nekadašnjeg direktora ‘Crvene zvezde’ Dragana Džajića zbog zloupotrebe službenog položaja i prisvajanja dela novca od transfera fudbalera u strane klubove, saopštio je Viši sud u Beogradu kome je optužnica dostavljena na razmatranje. Optužnicom koja je podignuta 15. juna, pored Džajića obuhvaćeni su i bivši funkcioneri ‘Crvene zvezde’ Vladimir Cvetković i Miloš Marinković i fudbalski menadžer Ranko Stojić. U saopštenju se ne precizira novčani iznos za koji se sumnja da su optuženi prisvojili, a ne navode se ni imena oštećenih fudbalera. Protiv Džajića, Cvetkovića i Marinkovića, kao i Stojića, istraga je bila sprovedena zbog sumnje da su od prodaje fudbalera tog kluba Gorana Drulića, Zorana Njeguša, Perice Ognjenovića, Nemanje Vidića i Ivana Dudića protivpravno prisvojili više milionske novčane iznose u evrima, dolarima i markama. Viši sud u Beogradu sproveo je istragu protiv Džajića, Marinkovića i Cvetkovića, koja je pokrenuta u februaru 2008. godine povodom Drulićevog transfera, dok je kasnije proširivana zbog još četiri sumnjiva transfera.“ (Tanjug, 16. 6. 2010. godine)
Istraga je protiv Džajića i Cvetkovića sprovedena zbog sumnje da su od transfera fudbalera Zorana Njeguša u madridski „Atletiko“ protivpravno prisvojili 3,5 miliona maraka.
„Protiv Džajića i Marinkovića da su od transfera Nemanje Vidića u moskovski Spartak protivpravno prisvojili dva miliona evra, a Džajić se još sumnjiči da je zajedno sa fudbalskim menadžerom Rankom Stojićem od transfera fudbalera Ivana Dudića u portugalsku Benfiku protivpravno prisvojio pet miliona nemačkih maraka. Svoj trojici na teret se stavlja da su protivpravno prisvojili deo novca od transfera Perice Ognjenovića u madridski Real, odnosno oko dva miliona dolara. Nijedan od tih fudbalera, prema izjavama koje su dali novinarima posle saslušanja pred istražnim sudijom, nije teretio Džajića, Cvetkovića i Marinkovića, niti su ih optužili da su se okoristili njihovim novcem.“ (Tanjug, 16. 6. 2010. godine)
U novembru 2012. izabran je za predsednika radne grupe koja je trebalo da upravlja FK „Crvena zvezda“ do novih izbora.
„Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, koji ima ključnu ulogu u ovom poduhvatu, najavio je izbore za kraj godine ili početak naredne. ‘U skladu sa teškom situacijom u kojoj se Zvezda nalazi, razgovarao sam sa aktuelnim rukovodstvom i legendama kluba, sa svim strukturama Zvezde. Razgovori su bili dugi i postignut je dogovor da država pomogne Zvezdi i Partizanu. Postignut je dogovor ‘zvezdaša’ da se formira radna grupa, na čelu sa Draganom Džajićem, do izbora novog predsednika. Njega sam lično molio i zahvalan sam mu, jer mu to nije najpotrebnije u ovom trenutku’, izjavio je Vučić.“ (Politika, 14. 11. 2012. godine)
Džajić se zahvalio Vučiću na poverenju.
„Sve ovo je za mene neočekivano, ali nisam bežao od toga. Klub ne sme da se preda. Ja sam tu i hvala gospodinu Vučiću što ima poverenja u mene i smatra da mogu nešto da pomognem. Trudiću se, a valjda nisam zaboravio kako se to radi za ovih osam godina’, kazao je Džajić, koji je odbio da se izjasni da li će da se kandiduje za predsednika, jer za to ‘ima još vremena’.“ (Politika, 14. 11. 2012. godine)
Nekoliko dana kasnije tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić abolirao je Džajića.
„Iako to nije uobičajena praksa, predsednik države može da da pomilovanje i dok je krivični postupak u toku. Prvi čovek države može da pomiluje bilo kog pojedinca i da ga, ukoliko je osuđen, oslobodi izdržavanja kazne ili, kao u Džajićevom slučaju, da ga oslobodi krivičnog gonjenja. Prema rečima advokata Dragana Savića, jednog od Džajićevih branilaca, odluka predsednika Tomislava Nikolića stupiće na pravnu snagu kad bude objavljena u ‘Službenom glasniku’. Kako objašnjava, niko ne može da ospori ovu odluku, ni tužilaštvo, niti sud. ‘Ovo je izvanredna vest. Napokon je sve okončano posle pet godina. Dugujemo zahvalnost predsedniku Nikoliću, koji je ovim činom potvrdio ono što svi svedoci tvrde – da Dragan Džajić nije učinio krivično delo. Nijedan od 19 tužiočevih svedoka nije ga teretio, niti bilo šta negativno rekao za Džajića, niti za njegov rad u Zvezdi. Naprotiv, svi su govorili u superlativu’, kazao je advokat Savić.“ (Večernje novosti, 16. 11. 2012. godine)
Džajić se zahvalio predsedniku Nikoliću.
„Samo ja znam kako mi je bilo i kako mi je sada. Ipak, ta knjiga je zatvorena i ne bih se vraćao unazad. Kao što je poznato iz postupka koji je vođen, mene niko nije teretio niti od mene bilo šta potraživao. Tako nisam oštetio ni pojedince, ni klub, ni državu. Ništa protivzakonito nisam uradio ni prema kome. A dokazi za ove moje tvrdnje su u predmetu. Zahvalan sam predsedniku Nikoliću što je ovim činom pokazao razumevanje da sam gurnut u neosnovan krivični postupak. Sada je vreme za porodicu i Crvenu zvezdu’, kazao je Džajić.“ (Večernje novosti, 16. 11. 2012. godine)
U decembru 2012. izabran je za predsednika kluba, a u decembru 2014. godine, odlukom Skupštine „Crvene zvezde“, za počasnog predsednika FK „Crvena zvezda“.
U martu 2017, pred predsedničke izbore, podržao je Aleksandra Vučića.
„Oko 650 intelektualaca, umetnika, sportista i javnih ličnosti potpisalo je Proglas podrške predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću. U Proglasu ‘Za bolju Srbiju’, koji objavljuje ‘Politika’ u nedelju, potpisnici, među kojima je više od 500 akademika i profesora univerziteta, navode da žele da Srbija nastavi da napreduje i da se menja, i što je Srbiji potreban predsednik, poštovan i cenjen u svetu, garant pristojne i uređene zemlje, kakav je Aleksandar Vučić. Potpisnici, među kojima je više od 500 akademika i profesora univerziteta, navode da žele da Srbija nastavi da napreduje i da se menja, i što je Srbiji potreban predsednik, poštovan i cenjen u svetu, garant pristojne i uređene zemlje, kakav je Aleksandar Vučić.“ (Kurir, 26. 3. 2017. godine)
U februaru 2018. bio je među 1.000 javnih ličnosti koje su javno podržavale listu „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“.
„Iz sveta sporta potpisom su listu ‘Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd’ podržali Denis Šefik, Danilo Ikodinović, Davor Štefanek, Miroslav Muta Nikolić, Dragan Džajić, Vladimir Petrović Pižon, Boban Marjanović, Pavle Komnenović…“ (B92, 27. 2. 2018. godine)
Fudbalski klub „Crvena zvezda“ u septembru 2022. doneo je odluku da u Džajićevu čast povuče dres sa brojem 11.
„Fudbalski klub Crvena zvezda odlučio je da u čast jednog od najvećih igrača svih vremena Dragana Džajića povuku dres sa brojem 11. Džajić je proglašen za treću Zvezdinu zvezdu. Ovo je treći broj koji je Crvena zvezda povukla iz upotrebe. Povukla je broj 12 u čast navijača, zatim broj 26 zbog prerano preminulog fudbalera Gorana Gogića, a povod za povlačenje legendarnog broja 11 je jubilej od 60 godina Dragana Džajića u Crvenoj zvezdi. Dres, koji sada nosi Osman Bukari, biće povučen naredne sezone.“ (N1, 2. 9. 2022. godine)
U februaru 2023. Izvršni odbor Fudbalskog saveza Regiona zapadne Srbije predložio ga je za predsednika Fudbalskog saveza Srbije.
„Večeras se desilo ono što je danima najavljivano, jer je Izvršni odbor FS RZS stao iza Dragana Džajića u predsedničkoj trci na Terazijama 35. Sada je na potezu nekada čuveni kapiten Mančester junajteda i od skora član najvišeg tela FSS, Nemanja Vidić, koji je prvi javno najavio borbu za fotelju upražnjenu još od ostavke kotroverznog Slaviše Kokeze marta 2021. godine. Rok za podnošenje prijava je 27. februar do 14 časova. U poslednje vreme sve manje se pominje Branislav Nedimović, mada je doskorašnji ministar poljoprivrede u Vladi Srbije dugo figurirao kao jedini pretendent na najvišu funkciju u FSS, koju je u svojstvu zamenika predsednika dugo objavljao i još obavlja Nenad Bjeković. Naročito posle propalih izbora prošle jeseni, kada je nekadašnji fudbaler, trener i direktor Partizana primoran da povuče kandidaturu. Premda jedna od čaršijskih verzija raspleta surove borbe za vlast kaže da bi obojica mogla da uđu u novu vrhušku FSS. I to kao potpredsednici Upravnog odbora, na čijem čelu bi stajao Džajić.“ (Danas, 20. 2. 2023. godine)
Bivši kapiten fudbalske reprezentacije Srbije Nemanja Vidić saopštio je 13. marta da je povukao kandidaturu za predsednika FSS, a sutradan, na izbornoj sednici Skupštine u Staroj Pazovi, Džajić je dobio jednoglasnu podršku.
„Prihvatio sam ovaj izazov jer osećam da znanjem i iskustvom stečenim u osvajanju 36 klupskih trofeja, svetske i evropske titule, mogu da pomognem. Mislim da zajedno možemo uspešno da rukovodimo srpskim fudbalom i podignemo ga na još viši nivo. Kada sam bio kandidat rekao sam da sebe smatram odgovorim čovekom i da će, pre svega, odgovornost i ozbiljan pristup svim obavezama koje me očekuju u naredne četiri godine, biti odlika mog ali i rada celokupnog Saveza. Sada nameravam to i da ispunim. (…) Dobro je za sport svake države da ljudi iz politike, sa najviših nivoa, vode računa o tome i pomažu. Ne govorim samo o fudbalskom sportu. Nagrađuju se dobri rezultati u svim sportovima. Država sa izgradnjom infrastrukture pomaže maksimalno onoliko koliko može. Razvoj treba širiti i na druge sredine van Beograda.“ (N1, 14. 3. 2023. godine)
Dan kasnije odlučeno je da će u slučaju odsustva Džajića njega zamenjivati potpredsednik Nedimović.
„Novi menadžment FSS na čelu sa novim predsednikom Draganom Džajićem doneo je prvu odluku.
Na prvoj sednici novog Izvršnog odbora odlučeno je da će u slučaju odsustva Džajića, predsednika menjati potpredsednik Branislav Nedimović. Bivši ministar poljoprivrede u Vladi Srbije obavljaće praktično statutarno nepriznatu funkciju prvog potpredsednika FSS, odnosno drugog čoveka srpskog fudbala, prenosi ‘Sportklub’. Nedimović se najavljivao kao kandidat za predsednika FSS, ali je nakon kandidature Nemanje Vidića u trku ipak ušao Džajić.“ (Tanjug, 15. 3. 2023. godine)
Foto: Fonet
