Rođen 1976. u Loznici.
U zvaničnoj biografiji navodi da je osnovne studije završio na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, a poslediplomske na Visokoj školi za međunarodne odnose i javnu upravu u Pragu (Češka), na Odseku za međunarodne odnose i diplomatiju, gde je potom i magistrirao.
„Zvanje doktora nauka stekao je na Katedri međunarodnih odnosa i diplomatije na Fakultetu političkih nauka i međunarodnih odnosa slovačkog državnog Univerziteta Mateja Bela u Banskoj Bistrici, a potom je posle završenih doktorskih studija odbranio i doktorsku disertaciju na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu. Doktor je političkih nauka i doktor nauka bezbednosti“, ističe u biografiji.
Redovni je profesor na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost.
„Pored toga, radi i kao naučni saradnik na beogradskom Institutu za međunarodnu politiku i privredu, gde je načelnik Centra za evroazijske studije, izvršni direktor je Centra za strateške alternative iz Beograda i spoljnopolitički komentator međunarodnog Radio Sputnjika“, piše u biografiji.
Ističe da je autor monografija: Kosovo: međuetnički i politički odnosi (2011), Geopolitika Srbije: položaj i perspektive na početku 21. veka (2012), Nemačka geopolitika i Balkan: o ciljevima srednjoevropskog kontinentalizma (2014), kao i dvotomne monografije Era multipolarnosti (2017).
Bio je dugogodišnji funkcioner Demokratske stranke Srbije.
„Tokom dvehiljaditih godina bio je politički aktivan, učestvujući u procesu pregovora o budućem statusu Kosova pod pokroviteljstvom UN, zbog čega je obavljao veći broj značajnih funkcija u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti Republike Srbije“, navodi u biografiji.
Bio je poslanik u Skupštini Srbije od 2001. do 2007. godine i predsednik parlamentarnog Odbora za Kosovo i Metohiju.
U drugoj Vladi Vojislava Koštunice (2007-2008) bio je državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.
Bio je potpredsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke Srbije, a u oktobru 2014. izabran je za predsednika Političkog saveta DSS.
Dve godine kasnije, nakon što je dotadašnja predsednica DSS Sanda Rašković Ivić podnela ostavku na tu funkciju, Proroković, u oktobru 2016, iskazuje uverenje da će stranka opstati, a on, kako je isticao, „ima moralnu obavezu da u njoj ostane, pošto je tu 22 godine“.
„Ali, kako dodaje, ako DSS ima budućnost, onda je ima samo ako se vrati krupnim temama, kao u vreme Koštunice. Dešavaju se ozbiljni politički procesi u Srbiji i u okruženju i DSS treba da nudi rešenja. Jer, ukazuje Proroković, i u DSS-u je primetan trend prisutan i u svim ostalim strankama – postepena banalizacija politike. ‘Reaguje se na neka tekuća dešavanja, a ono što je krasilo DSS od osnivanja jeste da se partija bavila ozbiljnim političkim pitanjima, nudila rešenja, razlikovala bitno od nebitnog i sebe dugoročno pozicionirala. Zato nikada nije uspela da postane jedna široka, narodna partija koja će osvajati 35–40 odsto glasova, ali je imala uticaj na politiku koji je bio mnogo veći od broja glasova koje je dobijala na izborima’, ukazuje Proroković.“ (Politika, 5. 10. 2016. godine)
Ubrzo, po dolasku Miloša Jovanovića na predsedničku funkciju u DSS-u, Proroković je otišao iz stranke.
U junu 2020. bio je jedan od osnivača Pokreta za odbranu Kosova i Metohije.
Pred parlamentarne izbore 2022, predstavljen je kao politički savetnik Srpske stranke Zavetnici.
„Srpska stranka Zavetnici i prof. dr Dušan Proroković već neko vreme sarađuju na polju nacionalnih pitanja i tu saradnju smo učvrstili tokom referendumske kampanje, kada smo pozivali građane da zajedno odbranimo suverenitet Republike Srbije i nezavisnost našeg pravosuđa’, izjavila je danas Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica Srpske stranke Zavetnici i predsednički kandidat na predstojećim izborima. Ona kaže da je prof. dr Proroković trenutno u funkciji političkog savetnika stranke, ali da se nada da će u budućnost biti republički poslanik Zavetnika, pa čak i njihov kandidat za ministra spoljnih poslova Republike Srbije.“ (RTV, 24. 2. 2022. godine)
Početkom 2023. bio je jedan od potpisnika Svetosavskog proglasa za spas Kosova i Metohije, kojim se od nadležnih državnih organa traži da „u celosti i bez odlaganja“ odbace „takozvani nemačko-francuski plan za Kosovo“.
„Potpisnici proglasa, među kojima je više od 200 intelektualaca, javnih ličnosti i političara, ocenilo je da se ‘zapadnim ultimatumom traži naše konačno odricanje od Kosova i Metohije’. ‘Proglas smo pokrenuli ne više za odbranu, nego za spas Kosova i Metohije. Supština tog plana je da Srbija treba da prizna takozvano Kosovo. Predsednik Aleksandar Vučić se, za sada samo usmeno, obavezao da će prihvatiti dokument kojim Srbija priznaje takozvano Kosovo’, rekao je jedan od potpisnika proglasa, profesor beogradskog FPN i predstavnik Pokreta za odbranu Kosova i Metohije, Časlav Koprivica.“ (Beta,
30. 1. 2023. godine)
U septembru 2023. izabran je za predsednika Političkog saveta Srpske stranke Zavetnici.
Na vanrednim parlamentarnim izborima 2023. nalazi se na 11. mestu liste „Milica Đurđević Stamenkovski – Boško Obradović – Nacionalno okupljanje – Državotvorna snaga – Srpska stranka Zavetnici – Srpski pokret Dveri“.
Foto: Fonet, Milica Vučković
