Jelena Milić

Datum rodjenja: 15. 1. 1965.
Mesto:
Datum rodjenja: 15. 1. 1965.
Mesto:

Rođena 1965. godine u Beogradu.

„Bila sam Tuzlanka, Jajčanka, pa Beograđanka. Rođena doduše u Beogradu, od oca Beograđanina i majke koja je na studije stigla u isti. ‘Vratila se u isti’ u spensericama i 501, još uvek na DOORS muzici, kad je grad već bio u Lacostei bermudama, i šargarepa farmerkama, starkama i nekoj od kretenskih muzika. (…) Osnovna škola ‘Braća Ribar’, pa selidba u drugom osnovne u novu Sedam sekretara SKOJ-a, obe u Tuzli. Najbolje obrazovanje koje sam stekla, sistematično, konzistentno. U najboljim uslovima. Zdravko Čolić i otkrivanje Deep Purple. Prvi gimnazije u Jajcu. Dire Straitsi Pink Floyd. Istoriju mi predavao katolički frater. Izvukla se sa sleta, išla na republičko iz matematike. Umre Tito. Muk u školi dva dana. Prelazak u Matematičku gimnaziju u trećem. Šuvar me dotukao – smer za nuklearnu fiziku – a matematički aparat na niskoj grani.“(Danas, 22. 1. 2016. godine) 

„Po obrazovanju je tehničar za nuklearnu fiziku, a studirala je Elektrotehnički fakultet“. (Danas, 18. 1. 2017. godine) 

„Jelena Milić, ambasador Republike Srbije u Hrvatskoj, diplomirala je i odbranila master rada na Univerzitetu Union – Nikola Tesla, Fakultet za inženjerski menadžment u Beogradu, na studijskom programu Inženjering i menadžment bezbednosno-informacionih sistema, i stekla je zvanje Master inženjer menadžmenta. Informacija kojom se ambasador Republike Srbije u Hrvatskoj prikazuje kao tehničar za nuklearnu fiziku, iako tačna, predstavlja nepotpuno informisanje usmereno sa ciljem da se stvori pogrešan utisak o kompetencijama ambasadora. Jelena Milić je tokom svoje profesionalne karijere između ostalog radila u brojnim međunarodnim organizacijama a od 2007. do 2021. godine se bavila isključivo analitikom u Centru za evroatlanstke studije – CEAS.“ („Zahtev da se objavi odgovor na članak Istinomera i da se ispravi već objavljeni članak“, 14. 11. 2022. godine)

„Otvorim prvu ketering agenciju u bivšoj Jugi pred kraj studiranja koje ne završim. Nagledala se novokomponovanih slava, dečijih rođendana, stvaranja novih subslojeva po celoj Srbiji, stignem do Kviskoteke kao tajanstvena ličnost, odem u Zagreb oni tad ukinu istu! (…) Negde tad, dok sam radila jednu narudžbinu za neku međunarodnu humanitarnu organizaciju, neko pita – hoćeš da radiš kao prevodilac i vozač za OSCE misiju kontrole nekih izbora. Hoću! Pa sam radila i paralelno. I prodavala kasnih devedesetih novine po kafanama, pa jurila kući da puštam bejbisiterke kući. Al u JUL i SPS ušla nisam. Na demonstracije zbog krađe na lokalnim izborima jesam. Tad negde upoznam i Sonju Biserko. Ona mi je otvorila oči da tadašnji kao demokratski protestanti skandiraju policiji: – Idite na Kosovo! Ups. No, od tad sam imala i realističniji pogled na domete DS pa i samog Đinđića. (…) Bila fixer BBC, Economist, nezavisnim produkcijama, prevodila simultano u Medija centru… Samouka… Posle se razbijala od posla u UNHCR, OSCE, UMNIKU….. bez beneficija, jer kako drugačije i gajiti decu i plaćati stanove. Imam, zato, ukupno formalno četiri godine radnog staža – ima da radim do smrti kao i većina građana globalnog sveta.“ (Danas, 22. 1. 2016. godine) 

Na sajtu Centra za evroatlantske studije (CEAS) navodi se da je diplomirala i masterirala na Univerzitetu UNION- Nikola Tesla u Beogradu.

„Alumnista je Međunarodne akademije za liderstvo Friedrich-Naumann-Stiftung (IAF) i stažirala je u prestižnom pariskom istraživačkom centru CERI sa Univerziteta Science Po.“ 

Bila je saradnica bivšeg ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovića za vreme njegovog mandata u Odeljenju za demokratiju i ljudska prava Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope.

Osnivačica je Centra za evroatlantske studije (CEAS) i dugogodišnja direktorka te „nezavisne liberalne analitičarske organizacije, osnovane 2007. godine u Beogradu“. 

„CEAS, na čijem sam čelu, bavi se izazovima socialliberalizma, demokratskim deficitom multikulturalizma, opasnostima kulturnog relativizma, spoljnom i bezbednosnom politikom Srbije, Balkanom, demokratskom kontrolom sistema bezbednosti, srpskim i regionalnim EU integracijama, samom EU, vezama između tranzicione pravde i reforme sistema bezbednosti u postkonfliktnim društvima, uticajem Rusije na Balkanu… U Srbiji nas je tačno pet koji se javno zalažemo za članstvo Srbije u NATO. Ja još od ranih devedesetih. NATO pre svega znači sigurniji okvir za nastavak demokratizacije i EU integracija, pa sve drugo. Nedavno sam doživela vrhunac svog NATO zagovaranja. Militantni antimilitarista Staša Zajović je ocenila: Mislim da je ono što nam Jelena Milić poručuje da uđemo u NATO, pa da onda odatle pravimo bolji svet, jer u NATO zemljama ima najviše sloboda i mogućnosti za tako nešto.“ (Danas, 22. 1. 2016. godine) 

Poznati američki portal „Politiko“ uvrstio ju je 2016. među 28 ličnosti koje će u 2017. „oblikovati i menjati evropsku politiku“.

„Ona je jedna od najglasnijih zagovornica članstva u Evropskoj uniji i NATO i verovatno najglasniji kritičar ruskog uticaja u zemlji’, naveo je Politiko. Direktorki CEAS-a je 2016. dodeljena policijska zaštita zbog pretnji smrću i uvreda koje su kulminirale nakon obeležavanja početka NATO bombardovanja, kada je pozvala institucije Srbije da ‘prestanu da manipulišu brojem stradalih’.“ (Danas, 18. 1. 2017. godine) 

Polovinom marta 2022, ukazom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, postala je ambasadorka Srbije u Hrvatskoj.

Foto: FoNet/Nenad Ðorđević

Poslednji put ažurirano: 14. 11. 2022.