Rođena je 8. avgusta 1974. godine u Pančevu.
Diplomirala je u maju 1995. godine na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na odseku za engleski i rumunski jezik i književost. Završila je i Muzičku školu “Jovan Bandur“ u Pančevu, odsek klavir.
Novinarstvom se bavila 15 godina, bila je urednica-komentatorka nedeljnika “Libertatea”, u kojem je prošla sve profesionalne faze, od novinarke saradnice do članice uređivačkog kolegijuma. Sarađivala je i sa Vojvođanskom mrežom IWPR i BIRN, bila je novinarka i urednica emisije “Vojvodina sat” TV produkcije UrbaNS i dopisništva TV B92 u Novom Sadu. Takođe, radila je i kao novinarka i urednica Gradskog programa Radija 021. U tom mediju bila je zamenica glavnog urednika 2. programa Radija 021, Multi-kulti radio. Još ranije sarađivala je sa časopisom “Informator“, CMYK, Novi Sad i Radio Pančevom. U pančevačkoj Osnovnoj školi “Vasa Živković” tokom 90-ih je radila kao profesorka engleskog jezika.
Aktivno je učestvovala u više projekata različitih nevladinih organizacija, uglavnom u vezi sa nacionalnim zajednicama i razvojem civilnog društva. Nakon 15 godina rada u novinarstvu odlučila je da se posveti politici jer, kako je izjavila, želi da preuzme odgovornost i počne javno da radi na vrednostima zbog kojih je kao novinarka kritikovala političku elitu.
*Tepić: Balon je pred pucanjem, Vučić to zna
*Medijska koalicija „jednog ministra“ u zgradi „Novosti“?
Pored aktivnog članstva u Ligi socijaldemokrata Vojvodine, NUNS-u i NDNV-u, bila je i članica i predsednica više komisija u Skupštini Pančeva. Takođe, aktivistkinja je u nekoliko nevladinih organizacija. U septembru 2009. godine imenovana je za zamenicu direktora Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije.
Na funkciju Pokrajinske sekretarke za sport i omladinu izabrana je u julu 2012. godine. U januaru 2013. izabrana je za portparolku Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Posle vanrednih parlamentarnih izbora marta 2014. godine prvi put je izabrana za narodnu poslanicu u Skupštini Srbije. Međutim, ubrzo posle konstituisanja parlamenta podnosi ostavku, odlučivši da ostane u Pokrajinskoj vladi do kraja mandata 2016. godine.
Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine izabrana je za narodnu poslanicu na listi Saveza za bolju Srbiju, koji su činile LDP, SDS i LSV. U istom sazivu parlamenta izabrana je za predsednicu Odbora za evropske integracije.
Krajem januara 2017. godine napustila je LSV zbog neslaganja sa predlogom da lider te stranke Nenad Čanak bude kandidat za predsednika Srbije. „Jasno sam izrazila neslaganja s tim i smatram da je svaki glas protiv Saše Jankovića glas protiv Srbije, a za kandidata vlasti“, kazala je Marinika Tepić. (Beta, 31. 1. 2017. godine). U aprilu 2017. pristupila je Novoj stranci. Bila je članica Predsedništva te partije.
Pred kraj 2017. podnela je prijavu policiji zbog, kako je saopštila Nova stranka, “organizovanih pretnji, pa čak i poziva na ubistvo, koje dobija od desničarskih grupa, kako preko serije tekstova na internet portalima, tako i preko društvenih mreža”.
“Višednevna intenzivna kampanja koja se sprovodi protiv nje otvoreni je poziv na linč, zbog čega je Tepić zatražila zaštitu od nadležnih organa. Prve pretnje stigle su nakon što je Tepić u Narodnoj skupštini otvorila pitanje šta fašista Džim Douson radi u Srbiji, a naročito šta radi u službenim prostorijama Palate Srbija, i to u zagrljaju sa Mišom Vacićem. Haranga se dramatično usložnjava nakon priloga emitovanog na TV N1 ‘Ultradesničari s Vacićem u vladinoj kancelariji’, kao i izjave Tepić da će Nova stranka pokrenuti inicijativu o zabrani delovanja UG ‘Nacionalni srpski front’. Ovu inicijativu, podsetimo, Nova stranka vidi kao jedinu moguću reakciju na tribine koje ovo udruženje organizuje u prostorijama Grada Beograda, a na kojima otvoreno propagira fašizam i poziva na oružanu pobunu protiv migranata. Od tada Tepić je izložena brutalnom vređanju, etiketiranju kroz najgrublji govor mržnje, da bi sve kulminiralo pozivima na njeno ubistvo”. (Nova stranka, 5. 12. 2017. godine)
Zbog loših rezultata na beogradskim izborima u martu 2018. godine, 14. aprila podnela je ostavku u Predsedništvu Nove strane i na mesto poverenice te stranke za Vojvodinu. „Nespremnost da se razume poruka birača na Bg izborima, preuzme odgovornost i promišljaju promene, glavni su motivi“, napisala je Tepić na svom Tviter nalogu.
Krajem maja 2018. godine postala je članica Kluba samostalnih poslanika u Skupštini Srbije, a u martu 2019. postaje šefica tog poslaničkog kluba. Njena zamenica bila je Sonja Pavlović, nekadašnja poslanica Dosta je bilo, a u poslaničkom klubu bili su i nekadašnji funkcioneri i poslanici Dosta je bilo, Ana Stevanović i Branislav Mihajlović. U tom klubu bio je i prethodni predsednik kluba Jovan Jovanović.
Tepić je u medijima odbacivala navode da će Klub samostalnih poslanika biti klub buduće stranke jednog od lidera Saveza za Srbiju, Dragana Đilasa.
U aprilu 2019. godine postala je potpredsednica Stranke slobode i pravde, na čijem je čelu Dragan Đilas.
Na parlamentarnim izborima održanim u aprilu 2022. izabrana je za poslanicu u Skupštini Srbije kao prva na listi „Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije (Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, DZVM – VMDK, Stranka Makedonaca Srbije, Pokret slobodnih građana, Udruženi sindikati Srbije „Sloga“, Pokret za preokret, Pokret Slobodna Srbija, Vlaška stranka)“.
Na parlamentarnim izborima održanim u decembru 2023. ponovo je izabrana je za poslanicu kao šesta na listi „Srbija protiv nasilja – Miroslav Miki Aleksić – Marinika Tepić (Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, Ne davimo Beograd, Ekološki ustanak – Ćuta, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Srbija centar, Zajedno, Pokret za preokret, Udruženi sindikati Srbije „Sloga“, Novo lice Srbije)“.
Građani su se 18. decembra 2023, dan nakon održanih republičkih, pokrajinskih i lokalnih izbora, na poziv izborne liste „Srbija protiv nasilja“, okupili ispred zgrade Republičke izborne komisije (RIK) protestujući zbog, kako su istakli, velikog broja nepravilnosti, izborne krađe i kršenja izborne volje građana, a Marinika Tepić stupila je u štrajk glađu, zahtevajući poništavanje izbora.
„Troje političara iz redova opozicionog SSP-a, Marinika Tepić, Jelena Milošević i Branko Miljuš, stupili su u štrajk glađu nakon vanrednih izbora održanih u Srbiji 17. decembra, tražeći poništavanje glasova zbog navoda o brojnim neregularnostima. Njih troje su štrajkovali u zgradi Republičke izborne komisije, a hospitalizovani su u subotu nakon što im je zbog gladovanja bilo ugroženo zdravlje. Marinika Tepić je obustavila unos hrane 18. decembra, dan nakon održanih izbora za koje su domaći i međunarodni posmatrači izneli ocene da su bili obeleženi nepravilnostima. Tepić se u subotu, 30. decembra, kratko obratila okupljenima na protestu protiv izborne krađe u centru Beograda, nakon čega je otišla u bolnicu.“ (Slobodna Evropa, 31. 12. 2024. godine)
