Rođen 1952. u Kazancima (Gacko).
U zvaničnoj biografiji navodi da je osnovnu školu završio u Nikšiću, a gimnaziju u Gornjem Milanovcu.
„Diplomirao na Prirodno matematičkom fakultetu u Beogradu – odsek za matematiku, opšti smer i matematičke strukture 1976. godine. Iste godine upisao posłediplomske studije iz oblasti statistike pri Ekonomskom fakultetu u Zagrebu u organizaciji Saveznog zavoda za statistiku i angažmana (profesora i programske asistencije) Indijskog statističkog instituta u Kalkuti. Magistarski rad pod naslovom ‘Efekat popisivača’ odbranio 1978. godine i stekao zvanje magistra ekonomije iz oblasti statistike“, piše u biografiji.
U Institutu za statistiku Saveznog zavoda za statistiku zaposlio se 1977. godine.
„U Institutu je započeo rad u Službi za uzorke i metode prikupljanja podataka i izradu doktorske teze pod vođstvom prof. Slobodana Žarkovića, direktora tog instituta i bivšeg dugogodišnjeg direktora istraživačkog departmana FAO-a u Rimu. Godine 1984. odbranio doktorsku disertaciju pod nasłovom ‘Opšti metodi za izračunavanje, predstavljanje i modeliranje greške uzorka’ na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i stekao zvanje doktora statističkih nauka“, ističe u biografiji.
Dodaje da je u Institutu za statistiku rukovodio Službom za uzorke i metode prikupljanja podataka, „pre nego je postavljen za rukovodioca Službe za statistiku stanovništva (1986) i time preuzeo odgovrnost za pripreme i sprovođenje popisa stanovništva, domaćinstva i stanova u 1991. godini“.
„Za sve vreme priprema, sprovođenja popisa i većim delom publikovanja rezultata popisa u periodu od 1986. do 1993. godine rukovodio je Službom za statistiku stanovništva odnosno Sektorom za statistiku stanovništva i dmštvenih delatnosti (kao pomoćnik direktora postavljen 1990), a time istovremeno bio sam stručno i operativno najodgovorniji za uspešne pripreme i sprovođenje ovog velikog popisa, najveće statističke akcije koja je ikada sprovedena u bivšoj Jugosłaviji, u usłovima krize i raspada zemlje i uz lično učešće u rizičnim misijama sprovođenja završnih operacija na već ratom zahvaćenim teritorijama“, navodi.
Dodaje da je zahvaljujući radovima iz oblasti demografskih računa, primljen za stalnog saradnika Centra za demografska istraživanja pri Institutu društvenih nauka u Beogradu i 1992. izabran za odgovornog urednika časopisa „Stanovništvo“, koji izdaje Institut društvenih nauka (Centar za demografska istraživanja).
„U 1987. godini stekao je naučno zvanje naučni saradnik na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. U 1988. godini izabran sam za člana Međunarodnog statističkog instituta (Interantional Statistical Institute).
U 1993. godini postavljen je za direktora Instituta za nacionalne račune, standarde, registre i statističku analizu pri SZS, ranijeg Instituta za statistiku. Kao direktor ovog Instituta pred kraj 1993. i na početku 1994. godine bio je angažovan na poslovima pripreme ekonomske politike i odgovarajućeg programa monetarne rekonstrukcije i ekonomske stabilizacije pri Saveznoj vladi. Time je došao na područje makroekonomskih računa“, piše u biografiji.
Naučno zvanje viši naučni saradnik stekao je 1992. na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
„Kao honorami nastavnik predavao je na posłediplomskim studijama Ekonomskog fakulteta u Beogradu kurs kontrole kvaliteta statističkih podataka do 1991. U 1991. godini štampan je i prihvaćen udžbenik ‘Teorija uzorka i planiranje ekperimenata’ za odgovarajući predmet na redovnom studiju Ekonomskog fakulteta čiji je glavni koautor. S obzirom na uže područje teorijskog i praktičnog rada vezano za teoriju uzorka i anketna istraživanja na uzorcima, predavao je odabrane lekcije u ovom domenu na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i, takođe, na Matematičkom fakultetu u Beogradu. U 1995. godini izabran je u zvanje vanrednog profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu za predmet Teorija uzorka i planiranje eksperimenata. Predavao je ovaj predmet na redovnim studijama Ekonomskog fakulteta (smer statistike) u 1995. godini. U 2001. godini izabran je u zvanje naučnog savetnika od strane Ministarstva za nauku Republike Srbije na predlog Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Angažovan je na doktorskim studijama Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Angažovan je takođe od strane Ekonomskog fakulteta u Beogradu u komisijama za sticanje doktorata statističkih nauka, a bio je angažovan od strane Matematičkog fakulteta u Beogradu u komisiji za polaganje ispita iz teorije uzorka i u komisiji za sticanje magistarskog stepena u oblasti matematičkih nauka. Takođe je bio (1991) angažovan od strane Ekonomskog fakultetą u Zagrebu u Komisiji za sticanje doktorata. Radi takođe na naučnim projektima Ekonomskog fakulteta u Beogradu“, navodi u biografiji.
Napominje da je 1994. započeo saradnju sa Ekonomskim institutom i Institutom ekonomskih nauka u Beogradu.
„Jedan je od osnivača mesečnog foruma MAP (‘Makroekonomske analize i prognoze’) u januaru 1994. godine koji je prethodio MAT-u (‘Makroekonomske analize i trendovi’). Angažovan je u području tekućih makroekonomskih analiza i metodologije makroekonomskih analiza i istraživanja tekućih kretanją i ekonomskih politika (Član je redakcije,analitičar i autor priloga u mesečnom časopisu ‘Makroekonomske analize i trendovi’ Ekonomskog instituta)“, dodaje.
Za zamenika direktora Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZS) postavljen je 2003, „sa zadatkom harmonizacije i unapređenja statističkog sistema“, a „postavljen je ponovo na isti položaj 2011. godine“. Za direktora RZS postavljen je 2015.
„U jednom mandatu (od maja 2004) bio je biran za člana Saveta Narodne banke Srbije. Nakon isteka mandata utemeljio je stalnu analitičku sardanju izmedu Republičkog zavoda za statistiku i Narodne banke Srbije. Ponovo je biran za člana Saveta guvernera u novembru 2013. godine“, piše u biografiji.
Navodi da je tokom leta 1998. boravio u SAD i Kanadi na programu koji je dobio od Vlade SAD „radi upoznavanja i razmene iskustava u oblastima kojima se bavio sa kolegama u državnim ustanovama statistike, istraživačkim centrima i univerzitetima“.
„Kao ekspert za izborne sisteme bio je učesnik radnih grupa i pozvani diskutant od strane međunarodnih instituta i, takođe, član Savezne izbome komisije u periodu 1992. do 1997“, naglašava.
Navodi da je 2007. izabran za redovnog člana Naučnog društva ekonomista Srbije, a 2010. radio je u timu USAID-a koji je izradio studiju „Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020″, za potrebe Vlade Srbije. Dodaje da „nastavlja rad u ovom timu na pitanjima strukturnih i javnih reformi u Srbiji“.
„U neakademskoj sferi osnovna preokupacija su mu bile (i ostale) međunarodne privredne arbitraže i veštačenja u oblasti finasijskog poslovanja i kapitalnih transakcija. Naime, kao ekspert svedok ili kao veštak ili konsultant (savetnik) advokatskih timova radio je istraživanja poslovanja ‘joint venture’ kompanija ‘Parking servis’ u Beogradu, ICN-Galenika i Mobtel, gde je njegov doprinos bio izuzetan u pogledu pozitivnog ishoda za našu državu sve tri pomenute velike arbitraže. Upisan je u registar stalnih veštaka za oblast ekonomsko-finansijsku i radi ekspertize i veštačenja u sudskim procesima, prevashodno u finansijskoj sferi. Dugogodišnje iskustvo te vrste uz saradnju sa eminentnim revizorskim i konsultantskim kompanijama omogućilo mu je da u prethodnom mandatu člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije preuzme ulogu pretsednika tročlanog Odbora za reviziju ovog Saveta“, piše u biografiji.
Bio je savetnik predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića.
Bio je potpredsednik Socijaldemokratske partije Srbije. Naglašavao je da direktorska funkcija u RZS nije u vezi sa stranačkom.
„Na funkciju direktora imenovan sam 2015. godine, nakon 37 godina rada u toj instituciji, a napomenuo bih da sam na funkciji potpredsednika SDPS-a bio do 2012. godine“, naveo je Kovačević. (Beta, 9. 9. 2019. godine)
U aprilu 2013. podneo je Skupštini Srbije ostavku na dužnost člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije.
„U obrazloženju ostavke on je naveo da nije dobio saglasnost Agencije za borbu protiv korupcije da obavlja drugu javnu funkciju, jer je zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku. Kovačevića je na mesto člana Saveta guvernera NBS izabrala Skupština Srbije 13. novembra 2012. godine, na period od tri godine. Agencija za borbu protiv korupcije je 17. marta 2013. godine odbila da Kovačeviću da saglasnost da istovremeno obavlja dve javne funkcije.“ (Politika, 18. 4. 2013. godine)
Krajem 2015. izabran je za člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije.
„Skupštinski Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava predložio je danas Skupštini Srbije da za člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije bude izabran Miladin Kovačević.
Kovačević je i do sada bio član tog tela, ali mu je 13. novembra istekao mandat. Kovačević je izabran na predlog poslaničkih grupa SNS i SDPS, dok je poslanička grupa DS predložila Igora Momčilovića, pa su članovi Odbora i sa jednim i sa drugim kandidatom obavili razgovor.“ (Tanjug, 19. 11. 2015. godine)
Treći petogodišnji mandat člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije dobio je 17. decembra 2020. godine.
Preminuo u Beogradu 25. maja 2024. godine.
Foto: Fonet, Zoran Mrđa
