Rođen 1975. u Beogradu.
„Školovanje… Obdaništa od ko zna koje godine… Red francuskog zabavišta u Kneza Miloša, red obdaništa u Ulici Desanke Maksimović, pa predškolsko i konačno, ‘Vladislav Ribnikar’. Ogledna škola koja je otkrila mnoge stvari koje me i danas zanimaju … Od istorije, do jezika.“ (Danas, 11. 6. 2017. godine)
Završio je Treću beogradsku gimanziju.
„Demonstracije početkom devedesetih pohađao sam uredno kao i srednju školu, tada već Treću gimnaziju. Zahtevi demonstracija su bili jasniji nego neki današnji, nisu nas baš zanimale ocene u školi, već nešto što me i danas vodi kroz život. Na fakultet krećem nakon pomenute vojske, jer tih godina Pravni nije odlagao vojsku, samo prirodne nauke, pa koga nađu, pošalju ga na godinu dana. Nisu mi loša sećanja odatle… Autojedinica u Beloj Crkvi, nismo prelazili granicu tadašnje zemlje, a vozili smo kroz celu Srbiju.“ (Danas, 11. 6. 2017. godine)
Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a završio je i Školu ljudskih prava Beogradskog centra za ljudska prava.
„Prestižnu Čivning stipendiju Britanske vlade dobio je 2009. i na Bredford univerzitetu pohađao je na odseku Mirovnih studija smer Prevencija konflikta, Korišćenje demokratije radi postizanja mira. Od kraja 2020. na doktorskim studijama na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odsek za antropologiju i etnologiju.“
Navodi da je tokom studiranja sa profesorom Stevanom Lilićem (‘negde oko 1998’) pisao prve članke za časopise o ljudskim pravima, o kompjuterima i bazama podataka u pravnim naukama.
„Kasnije sam tek video da je to objavljeno u zborniku radova koji je objavio YUCOM, tada Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava. Pred peti oktobar prijavljujem se za školu ljudskih prava koju organizuju Beogradski centar za ljudska prava i profesor Vojin Dimitrijević. To su, osim predavanja, prva prijateljstva sa onima koji se danas i dalje iskreno zalažu za ljudska prava. Kada pogledate ko je sve prošao kroz ovu školu, koja još uvek ima polaznike, jasno vam je zašto u Srbiji ima još uvek toliko energije za borbu protiv kršenja ljudskih prava. Jedino mi nije jasno odakle energija drugoj strani da ih toliko uporno krši decenijama.“ (Danas, 11. 6. 2017. godine)
Dodaje da je tokom studija radio u privatnim firmama koje su imale malo dodira sa pravom, jer mu je „motivacija više bila džeparac nego struka“. Od 2001. do 2018. radio je u Komitetu pravnika za ljudska prava – YUCOM.
„Motam se oko Beogradskog centra za ljudska prava. Brzo dobijam prvu ponudu za angažovanje u struci, te ulazim u YUCOM, u kome sam od 2002. zaposlen na neodređeno. Kako taj termin neodređeno čudno zvuči danas kada ga ovako stavim na papir. Kada govorim o početku mog pravničkog žitija, odmah delim sa vama jedno ime – Biljana Kovačević Vučo. Najveći uzor, prirodni talenat za pravo, za ljudska prava, za pisanu i usmenu reč. Uvek nas je učila da je za pravo potrebno mnogo mašte i znanja, da se oslanjamo na međunarodne standarde ljudskih prava, na inventivnost. Ove godine je dvadeset godina od kako je sa malim brojem tada veoma hrabrih ljudi osnovala YUCOM i dugujemo joj mnogo toga.“ (Danas, 11. 6. 2017. godine)
Napominje da je u Bedfordu izučavao „upotrebu demokratije za postizanje mira“.
„Ogromnu zahvalnost dugujem Britancima. Tada mobilnost tokom studija nije mogla jednostavno da se postigne, ali je bila neophodna da biste predahnuli i bavili se naukom. Čivning stipendija je došla u pravo vreme, verujem da i danas mnogima iz Srbije u potpunosti izmeni vizuru, da im i širinu i temeljnost. Dobro, dosta te temeljnosti me je napustilo, ali evo, popraviću se.“ (Danas, 11. 6. 2017. godine)
Za direktora YUKOM-a imenovan je 2010. godine.
„Sa timom YUCOM-ovih advokata i pravnika, učestvovao je u strateškom zastupanju pred Ustavnim sudom Republike Srbije i Evropskim sudom za ljudska prava.“
U zvaničnoj biografiji navodi da je održao brojna predavanja i treninge iz oblasti ljudskih prava, u zemlji i inostranstvu.
„Konsultant je UN, OSCE i drugih međunarodnih i drugih organizacija. Koordinira niz regionalnih i domaćih aktivnosti u oblasti pravosuđa, ljudskih prava i demokratizacije, a od 2015. godine i Radnu grupu za Poglavlje 23“, piše u biografiji.
Dodaje da su njegova polja rada i istraživanja ljudska prava, vladavina prava i demokratizacija, borba protiv diskriminacije u obrazovnom sistemu, slobodan pristum informacijama, reforma bezbednosnog sektora, Haški tribunal.
„Kroz implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva potpredsednika Vlade Srbije, angažovao se na setu zakonskih rešenja koja su obuhvatala školski, predškolski i studentski sistem, kao i standard verske edukacije. Kao sudija, učestvovao je u regionalnoj simulaciji procesa Evropskog suda za ljudska prava. Bio je i posmatrač i izvestilac na suđenjima pred Specijalnim sudom za ratne zločine u Beogradu. Učestvovao je u regionalnim projektima na području Bosne, Hrvatske, Makedonije, Mađarske. Brojna su mu učešća na okruglim stolovima, treninzima, radio na publikacijama i priručnicima čija su tema ljudska prava u svim oblastima.“
Osnivač je Kuće ljudskih prava u Beogradu 2010. godine, a učestvovao je i u stvaranju Slavko Ćuruvija fondacije, u čijem je Upravnom odboru bio od osnivanja do 2018. godine.
Od 2014. do 2018. godine bio je nezavisni član Saveta za monitoring implementacije Akcionog plana za implementaciju Strategije za prevenciju i zaštitu od diskriminacije, a od 2015. do 2020. godine bio je na čelu Radne grupe za Poglavlje 23 Nacionalnog konventa o EU.
Na čelu YUKOM-a bio je do kraja 2018, kada postaje izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbija.
Tokom 2019. inicirao je međustranački dijalog „koji je imao za cilj uspostavljanje komunikacije i otvaranje dijaloga o izbornim uslovima između vlasti i opozicije, u saradnji sa Fakultetom političkih nauka i organizacijama civilnog društva koje su angažovane na ovim pitanjima“.
Na Dan ljudskih prava, 10. decembra 2020. godine, ponudio je izvinjenje:
„U životu ništa ne možete da tražite, a da nešto podjednako vredno ne ponudite. Nudim izvinjenje. Izvinjenje zbog primisli da je moguće sve izmeniti jednim potezom, da je moguće u skučenom vremenu stvoriti energiju dovoljnu za promene. Izvini, Srbijo, priznajem sve greške u dijalogu koji smo uporno vodili, prvo sami, sa kolegama iz organizacija civilnog društva i sa fakulteta koji proučava političke nauke, a potom i sa Evropskim parlamentom, boreći se za ljudsko pravo iz člana 52 Ustava. Izvinjenje se uvek opravdava događajem koji je prethodio, skoro uvek je iskreno, iskrenije od skrivanja razloga zbog kojih bi trebalo uputiti izvinjenje. Da bismo 2021. dostojno obeležili 10. decembar, mnogo toga mora da se izmeni. Institucije treba osnažiti, ali da počnemo od izvinjenja. O odgovornosti ćemo kasnije, na nekim izborima, pred nekim sudovima, ali i pred sobom, kao najoštrijim sudijom. U boj, za sva ljudska prava, zahtevajući iskreno ‘izvini, Srbijo’ sa još mnogo strana.“ (Danas, 10. 12. 2020. godine)
Početkom 2021. saopštio je da se povlači sa funkcije izvršnog direktora Fondacije za otvoreno društvo Srbija, „iz privatnih razloga“.
Nakon medijskih spekulacija da bi mogao da postane novi ministar za evropske integracije, izjavio da, ukoliko se usaglasi s ciljevima buduće izvršne vlasti, ne bi imao ništa protiv da bude deo nove Vlade Srbije.
„Ja sam pročitao neku listu imena, ali takve ponude trenutno nema. Ono što sam radio u prethodnim godinama pokazuje moju posvećenost evropskim integracijama. Te vrednosti se poklapaju sa pravcima u kojima ide ova zemlja. Još uvek su konsultacije u toku za mandatara, ali ja još uvek nisam imao nikakve konsultacije, prerano je. (…) Ako moram da pojasnim evo da kažem – ne bih imao ništa protiv. Izazovi me privlače, poput mnogih stvari koje sam radio’, rekao je Antonijević u jutarnjem programu emisije ‘Probudi se’.“ (Nova.rs, 21. 7. 2022. godine)
Foto: Fonet, Božana Pavlica
