Rođen je 1960. godine, kako ističe, „na Dan Svetih Kirila i Metodija, najveći praznik svih slovenskih hrišćanskih zemalja“.
„Rođen je kao prvo dete u tada tek otvorenom porodilištu u Čajetini. Time se, simbolički, unapred objavljuje sve ono zaista najvažnije u njegovoj budućoj biografiji. Naučen od malena u rodnom Sirogojnu da se pravo na dostojanstveni život zaslužuje poštenjem i trudom, on je iz Jevanđelja naučio da su Hristovu misiju i Njegovu Blagu Vest sobom poneli i proneli prosti ribari i drvodelje, radnici i ljudi iz naroda. To je i prelomilo da umesto uspeha po svaku cenu, Milan odabere samostalan radni život od najranijih dana, sa rezultatima u meri onog urađenog i svima korisnog“, navodi u zvaničnoj biografiji.
Navodi da je po struci tehničar tehnolog. („Poštujući rad kao svetinju i isključivo konkretne rezultate ‘na terenu’, on se odmah posle završene srednje škole kao tehnolog-tehničar zaposlio i počeo sa onim što danas sa ponosom može da pokaže kao konkretni rezultat svog životnog puta“).
U biografiji napominje da je od 1980. godine „radio u IMR Beograd, PK Zlatibor, Metaloplastika“.
„Od 1996. do 2000. godine bio je opozicioni odbornik DEPOS-a u SO Čajetina.“ (eKapija, 26. 7. 2012. godine)
Dodaje da je 2001. godine imenovan za predsednika Izvršnog odbora Skupštine opštine Čajetina, a da je 2004. izabran za predsednika opštine Čajetina na čijem je čelu i danas.
Član opštinskog odbora Demokratske stranke Srbije u Čajetini postao je 2000. godine, a 2007. postao je predsednik tog odbora.
Član Glavnog odbora DSS-a postao je 2008, a 2010. godine član Predsedništva ove stranke. Kaže da je tu stranku napustio nakon povlačenja Vojislava Koštunice 2014. godine.
„Odlaskom Vojislava Koštunice iz stranke to više nije bilo to zato što program koji je on osmislio i zbog kog sam se ja učlanio u DSS, nisam video da može da sprovede neko od ljudi koji su želeli da preuzmu vođenje. Bilo je puno ličnih netrpeljivosti. Nenad i ja tada smo se dogovorili da nećemo da učestvujemo u tim svađama i prljavim poslovima i da izađemo iz stranke, ništa ne noseći. Sve smo svoje ostavili ako smo neki doprinos dali i počeli smo da pravimo partiju od nule. Nismo hteli da govorimo ništa ružno o ljudima u DSS.“ (NSPM, 13. 12. 2015. godine)
Ističe da je 2014. godine sa Nenadom Popovićem učestvovao u osnivanju Srpske narodne partije. Početkom 2017. napustio je SNP i nakon toga je formirao grupu građana „Za zdravu Srbiju“.
„Osim za svoju neposrednu zajednicu, Milan se uvek trudio da pomogne svim našim sunarodnicima (a i nevoljnicima uopšte) i pokaže bratsku solidarnost. Njegova podrška Hilandaru, Drvengradu na Mokroj Gori, deci sa Kosova i Metohije, iz Republike Srpske i sa svih strana je dobro poznata. Uz to se, tragom onih na čiji je Dan rođen, uvek borio za hrišćanske i narodne vrednosti, na strani svih projekata koji u sebi nose prosvetiteljsku i duboko humanu nameru, od onog lokalnog pa do nacionalnog nivoa i značaja. A prvi pređu jednakima je uvek bio, gde god je radio i na kom god poslu je bio. Shvativši da se pravo predvođenja zaslužuje samo tako što se na sebe preuzima najviše obaveza i onih najodgovornijih dužnosti, uvek je stajao pred drugima i ispred svojih saputnika i saboraca, primajući na sebe udare neprijatelja i odlučnu nameru za ostvarenje najvažnijih i, samim tim, najtežih projekata. Takođe, prvi je započinjao modernizaciju i sve potrebno za poboljšanje uslova života svojih Zlatiboraca, ne zaboravljajući, pritom, na neophodnost zaštite svega onog nasleđenog iz duhovne i običajne riznice našeg narodnog predanja“, navodi se u zvaničnoj biografiji.
Dodaje se da bi „kao što se neko dičio svojim doktoratom, Milan se diči onim što je učinio za opšte dobro zajednice kojoj, s ponosom, pripada“. „On je, jednom rečju, ponosni Zlatiborac i neumorni borac za Srbiju. To je i najkraća definicija njegovog stava, karaktera i odabranog životnog puta“, piše u biografiji.
Bio je kandidat na izborima za predsednika Srbije 2017. godine i osvojio 1,15 odsto glasova.
U avgustu 2018. na području Čajetine organizovan je „Omladinsko-patriotski kamp Zlatibor 2018“, na kome se, prema rečima organizatora, polaznici stari od 12 do 23 godine uče „patriotskom vaspitanju“ i obuci koja, između ostalog, podrazumeva i rad sa „vežbovnim“ puškama. Deo javnosti je burno reagovao zabrinut jer je „jačanje ratničkog duha u cilju dalje militarizacije društva“. Ministarstvo unutrašnjih poslova rasformiralo je kamp, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je „da ono što se dešavalo na Zlatiboru i kamp u kojem su deca imala vojnu obuku nije Srbija budućnosti i poručio da takve stvari država Srbija neće tolerisati“.
Stamatović je odbacio kao neistinite optužbe lidera LDP Čedomira Jovanovića da je organizovao „paravojni kamp“ na Zlatiboru u kome su „ruski agenti željni krvi“ obučavali maloletnike „za nekakve ratove i agresivno ponašanje“.
Navodeći da je Čajetina jedina opština u Srbiji koja ima Kancelariju za saradnju sa Rusijom, Stamatović je u saopštenju potvrdio da je ta lokalna samouprava pomogla održavanje kampa, „ali ne sa ciljem izazivanja krvoprolića i organizovanja puča već smo ih učili rodoljublju i ljubavi, a ne veleizdaji i mržnji, da vole svoje, a poštuju tuđe“.
„Bilo je i ruskih instruktora, ali omladinci se nisu podučavali agresiji i nasilju već onome što smo i mi stariji učili na časovima opštenarodne odbrane i društvene samozaštite. A puške nisu bile ruske kao što laže naprednjački komesar za rasrbljivanje Srbije Čedomir Jovanović, već plastične kineske igračke“, naveo je Stamatović.
Krajem 2019. Stamatović i predsednik Srpskog patriotskog saveza Aleksandar Šapić potpisali su „Politički okvir udruživanja patriota“, dogovor o političkoj saradnji i zajedničkom delovanju, a kako su najavili blizu su i da zajednički nastupe na svim izborima 2020. Međutim, ubrzo, krajem januara 2020, Šapić je saopštio da će SPAS ipak samostalno izaći na parlamentarne izbore. Odluka o samostalnom izlasku na izbore je konačna, rekao je Šapić „Tanjugu“ i dodao da želi da veruje da je sa Stamatovićem bio nesporazum, a ne nešto drugo.
Na izbornoj skupštini Zdrave Srbije, održanoj 19. januara 2020, izabran je za predsednika stranke.
Na parlamentarnim izborima u junu 2020. lista „Milan Stamatović – Zdravo da pobedi – Dragan Jovanović – Bolja Srbija – Zdrava Srbija“ nije preskočila cenzus, osvojila je svega 1,04 odsto glasova. U Čajetini je Zdrava Srbija osvojila najveći broj glasova.
„Zdrava Srbija saopštila je da je postigla veliki uspeh na lokalnim izborima u Srbiji, a da je najubedljiviji rezultat ostvarila u opštini Čajetina gde je osvojila 61 odsto glasova birača, odnosno 2,5 puta više glasova od liste Srpske napredne stranke. U saopštenju se navodi da je na izborima u Čajetini, posle koalicije Zdrave Srbije koju čine još DSS i PUPS, oko 26 odsto glasova dobila naprednjačka lista, SPS je dobio pet, a koalicija oko POКS četiri odsto podrške građana. ‘Osim u Čajetini, Zdrava Srbija je ostvarila odličan rezultat na lokalnim izborima u Užicu, gde je druga partija sa osvojenih 22 odsto glasova, što je veliki izborni uspeh, ako se zna da je ZS Milana Stamatovića prvi put učestvovala na užičkim izborima i da je na te izbore izašla samostalno’, navodi se u saopštenju. ZS navodi da je i u Kragujevcu zauzela drugo mesto sa 20 odsto podrške birača, obezbedivši 19 mandata u Skupštini grada Kragujevca. Značajne izborne rezultate na lokalnim izborima ZS je postigla u Kraljevu, u koaliciji sa POKS i Boljom Srbijom (pet odborničkih mesta), zatim u Priboju (pet odborničkih mesta), Požegi (četiri odbornička mesta), Arilju (četiri odbornička mesta), Ivanjici (dva odbornička mesta) i Novoj Varoši (jedno odborničko mesto), navodi se u saopštenju Zdrave Srbije.“ (Beta, 22. 6. 2020. godine)
Početkom 2021. zvanično je puštena u rad panoramska žičara s kabinama, koja povezuje centar Zlatibora i planinski vrh Tornik, otvaranju je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a Stamatović je izjavio da to može da bude simbol početka dijaloga između opozicije i vlasti.
„Za nas dolazak Aleksandra Vučića na Zlatibor definitivno znači početak dijaloga vlasti i opozicije. S obzirom na to da je predsednik Republike najdirektnije, bez ikakve sujete, priznao da i opozicija, u ovom slučaju Zdrava Srbija, ume dobro da upravlja društvenom zajednicom, mislimo da bi, u interesu i opozicije i vladajuće koalicije, bilo najbolje da predstojećim dijalogom posreduje upravo on, kao legitimni i legalni predsednik svih građana, a ne predstavnici zakonodavne ili izvršne vlasti koji ne nose pun legitimitet sa poslednjih parlamentarnih izbora. (…) Zdrava Srbija nije u nekakvoj posebnoj ljubavi sa SNS, kao što nikada nismo bili ni u ratu sa iskrenim patriotama među naprednjacima. Mi smo i dalje vlast u Čajetini, ali i principijelna opozicija svim lošim potezima vlasti na višim nivoima, kao i saveznik zdravim odnosima, svakoj zdravoj ideji i akciji koja je u interesu građana. Dakle, kao što deo opozicije tvrdi, nije se Stamatović priklonio Vučiću, već je predsednik Republike Srbije došao na Zlatibor i prisustvovao svečanom otvaranju naše najveće i najznačajnije infrastrukturne investicije, koja je važna ne samo za Čajetinu i Zlatibor već i za celu Srbiju.“ (Srpski Telegraf, 16. 1. 2021. godine)
U januaru 2022. saopšteno je da Zdrava Srbija na predstojeće parlamentarne izbore izlazi sa starnkom Dosta je bilo i Pokretom Živim za Srbiju, na zajedničkoj listi „Suverenisti“.
Koalicija „Suverenisti“ osvojila je 2,34 odsto na parlamentarnim izborima i nije uspela da preskoči cenzus, ali Stamatović je bio zadovoljan rezultatima ostvarenim na lokalnim izborima.
„Stamatović je izjavio da je zadovoljan postignutim rezultatima na lokalnim izborima jer je njegova stranka dobila odbornike u još pet opština i gradova i svoju stranačku mrežu proširila na 70 gradskih i opštinskih odbora. Stamatović je, pozivajući se na još nezvanične podatke, naveo da je ZS na lokalnim izborima u Sevojnu samostalno osvojila 23 odsto glasova, u Bajinoj Bašti i u Aranđelovcu oko osam odsto, u Smederevskoj Palanci nešto iznad pet odsto, dok je u Boru za stranka dobila svog prvog odbornika. ‘To znači da je ZS dobila još 13 novih odbornika u lokalnim parlamentima širom Srbije’, izjavio Stamatović. On je izrazio zadovoljstvo što je u Čajetini, tradicionalnom uporištu stranke, ZS osvojila 41 odsto, dok je koalicija oko SNS dobila podršku 29 odsto građana.“ (Beta, 4. 4. 2022. godine)
U septembru 2022. Ambasada Ukrajine u Srbiji saopštila je da nakon što je posetio Moskvu „da podrži rusku agresiju protiv Ukrajine“ Stamatović „ne samo da pokušava da pokvari bilateralne odnose između Ukrajine i Srbije, već aktivno radi na podrivanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije“. S druge strane, Stamatović je optužio Ambasadu Ukrajine da se bavi „denunciranjem i pravljenjem spiskova onih građana Srbije koji javno izražavaju stav koji nije po volji antiruske kamarile u Kijevu“.
„Ne bih da se valjam u blatu sa ovim nacističkim propagandistima u ukrajinskom diplomatskom odelu koji mi bestidno podmeću monstruozne optužbe da sam navodno ‘podržao ubistva stotina dece i hiljada odraslih državljana Ukrajine svih nacionalnosti koje je izvršila Putinova horda’. Ambasadi Ukrajine predlažem da se zapitaju kakav sam ja to plaćenik ‘rosijskog fašističkog režima’ ako su me predstavnici naše, srpske vlasti, pre samo pet godina, optuživali da sam upravo ‘ukrajinski špijun’. (…) Braći Ukrajincima, Rusima i svim ostalim građanima bivše sovjetske republike Ukrajine, želim iskreno da rat što pre stane’, naveo je lider Zdrave Srbije i ponovio da podržava održavanje referenduma u Donjeckoj, Luganskoj, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti o pripajanju Rusiji.“ (Beta, 24. 9. 2022. godine)
U aprilu 2023. Pokret „Živim za Srbiju“, na čijem čelu je Jovana Stojković, kolektivno je pristupio „Zdravoj Srbiji“, a Stamatović je tom prilikom saopštio da je njegova stranka na prethodnim lokalnim izborima „prošla relativno dobro“ i da u lokalnim skupštinama „ima više od 80 odbornika u 21 gradu i opštini i za prethodne tri godine je formirano blizu 100 opštinskih i gradskih odbora stranke“.
„Očekujemo da odborima do narednih izbora pokrijemo celu Srbiju. Zdrava Srbija ima svoju ozbiljnu bazu ‘sigurnih glasova’, ali se ona može proširiti samo ukoliko, eventualno, ulazimo u koaliciju sa onim političkim subjektima koji mogu da probude taj neophodni ‘sinergetski efekat’.“ (Beta, 22. 4. 2023. godine)
U oktobru 2023. prisustvovao je proslavi 15 godina od osnivanja Srpske napredne stranke i saopštio da je „Zdrava Srbija“ dobila ponudu da pristupi pokretu koji formira SNS. „Naprednjaci pregovaraju sa partijama za koje pretpostavljaju da mogu da doprinesu nacionalnom jedinstvu i to je bio naš osnovni motiv da prihvatimo razgovor“, kazao je Stamatović.
„On ne spori da je u prethodnom periodu iznosio teške optužbe na račun naprednjaka. ‘Jeste, bilo je. Od toga ne možemo da pobegnemo, ali ti ministri s kojima smo mi bili u sukobu nisu više u vladi. Mi smo najviše vodili rat sa Zoranom Mihajlović i nekim pojedincima na nižem nivou. Mi se zalažemo za nacionalne interese, kao i za decentralizaciju, mi svoj kurs i politiku ne menjamo. Naša ideja je da se kroz taj pokret borimo za ravnomerni regionalni razvoj i decentralizaciju, kao i za očuvanje Srbije u postojećim granicama i neuvođenje sankcija Rusiji’. Kritikovali ste i predsednika Aleksandra Vučića i to prilično oštrim rečima… ‘Naravno da jesam, bilo je najava da će aktuelna vlast priznati Kosovo, ali sad vidimo da se ništa od toga nije desilo. Tu smo na istim pozicijama, vidimo da se i oni bore protiv toga da se prizna Kosovo, kao i da se zalažu da se vratimo na Rezoluciju UN 1244. Vidimo da i SNS sada zastupa iste stavove kao i mi’.“ (N1, 23. 10. 2023. godine)
