Rođen 1968. u Štavlju kod Sjenice.
U zvaničnoj biografiji navodi da je stekao diplomu srednjeg usmerenog obrazovanja (novinar-saradnik), a da je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Pravosudni ispit položio 2005, a 2013. završio master akademske studije prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu-Krivično pravni modul sa temom „Otkrivanje i dokazivanje krivičnih dela privrednog kriminaliteta sa posebnim osvrtom na poresku utaju“.
Ističe da je od 1991. do 1993. bio urednik i glavni i odgovorni urednik radija „Studentski grad“, a od 1993. do 1998. godine glavni i odgovorni urednik lista „Student“. Od 1996. do 1998. godine bio je direktor Novinsko izdavačkog preduzeća „Student“.
Na funkciju pomoćnika ministra za informisanje u Vladi Srbije došao je 1998. godine, u vreme kada je na čelu Ministarstva bio Aleksandar Vučić. U oktobru 1998. donet je Zakon o informisanju, na osnovu koga su u naredne dve godine, prema navodimaB92, „nezavisni mediji u Srbiji kažnjeni s preko 30 miliona dinara, uglavnom zbog kritičkog pisanja o režimu Slobodana Miloševića“.
„Stvar je zvanično započela baš zbog bombardovanja – Vlada je 8. oktobra 1998. donela ‘Uredbu o posebnim merama u uslovima pretnji oružanim napadima NATO-a’. Ovim antologijskim dokumentom bilo je zabranjeno objavljivanje ‘defetističkih’ tekstova, preuzimanje programa i tekstova inostranih medija: momentalno je prestalo reemitovanje Radija Slobodna Evropa, servisa BBC i drugih, ali je i ‘domaća proizvodnja’ nastavljena u nemogućim uslovima. Već 10. i 11. oktobra – pod različitim obrazloženjima – zabranjen je program Radio Indeksa, Radio Sente, Radio Kikinde, Radio Sitija i TV Pirota, dok su tri dana kasnije privremeno zapečaćene redakcije ‘Danasa’ i ‘Dnevnog telegrafa’ (uz obrazloženje da su širili strah, paniku i defetizam). Malo potom, a zbog iste stvari, privremeno je zabranjena i ‘Naša borba’, da bi sve to bilo zaokruženo iste sedmice, u najdubljoj tajnosti usvojenim Zakonom o javnom informisanju.“ (Vreme, 18. 10. 2018. godine)
Karličić je, po svedočenju tadašnjih urednika i novinara, bio zadužen da u ime Ministarstva sprovodi akciju kažnjavanja medija.
„U toku noći, dakle 13. na 14. oktobar, oni su nas jednostavno zabranili. Tada je u redakciju upala ‘kaznena ekspedicija’ – oko pet-šest policajaca u uniformi i veći broj kratko podšišanih civila u kožnim jaknama, predvođeni pomoćnikom ministra za informisanje Miljkanom Karličićem. Ko su ti ljudi u civilu, pitamo, a jedan muškarac u plavom mantilu kaže da su pripadnici MUP-a… Uglavnom, Karličić je doneo Rešenje sa Vučićevim potpisom po kom nam se privremeno zabranjuje rad. Traži od direktora Dušana Mitrovića da ga potpiše bez čitanja. On je to odbio i kad ga je pročitao’, objašnjavao je Grujica Spasović, tadašnji glavni i odgovorni urednik ‘Danasa’.“ (Vreme, 18. 10. 2018. godine)
Spasović je govorio o tome kako su zapečaćene prostorije „Danasa“.
„Preksinoć u prostorije naše redakcije oko 22 sata došli su milicionari u uniformama i u civilu, i uručili nam rešenje o zabrani izlaska novina i posle pola sata otišli. U ponoć iste večeri pozvali smo štampariju da proverimo da li smo dobili zabranu štampanja naših novina, ali su nam odgovorili negativno. Posle toga smo normalno nastavili da pripremamo beogradsko izdanje. Oko dva časa po ponoći ista ekipa milicije, predvođena Miljkanom Karličićem vratila se u redakciju i naredili su nam da se iselimo iz prostorija što smo učinili. Sutradan su vrata redakcije bila zapečaćena, a ispred vrata su stajala tri mladića za koje smo saznali da su obezbeđenje iz ‘Stankom kompanije’ i da ih je za to angažovao Aleksandar Vučić’.“ (Glas javnosti, 15. 10. 1998. godine)
Karličić je bio zadovoljan predlogom novog Zakona o informisanju.
„Naša zemlja je šampion u košarci, studentskom standardu i medijskim slobodama.“ (Glas javnosti, 17. 10. 1998. godine)
Ubrzo, prema pisanju medija, Savet EU usvojio je listu 19 srpskih političara, „odgovornih za pripremu, implementaciju, zagovaranje ili političku zloupotrebu Zakona o javnom informisanju“, kojima se do daljeg neće izdavati vize za ulazak u zemlje članice EU. Karličić je bio među njima.
„Po tom spisku, u tih 15 evropskih zemalja neće moći da uđu Vojislav Šešelj, potpredsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, ministar za informisanje, Vučićevi zamenici Miljkan Karličić, Dušanka Đogo-Antonović i Miodrag Popović, zatim ministar pravde Dragoljub Janković, generalni sekretar SPS Gorica Gajević, ministar kulture Željko Simić, član SPS Života Cvetković, portparol SPS Ivica Dačić, član SPS Slavko Veselinović, član SRS Stevo Dragišić, potpredsednik Vlade Tomislav Nikolić, predsednik Odbora SRS za Šumadiju Nataša Jovanović, potpredsednik Vlade Milovan Bojić, glavni urednik (crvene) ‘Borbe’ Živorad Đorđević, portparol JUL-a Ivan Marković, predsednik Patriotskog saveza Beograda Milorad Radević i predsednica Saveza žena Jugoslavije Bratislava Buba Morina.“ (NIN, 17. 12. 1998. godine)
Karličić u biografiji navodi da je na funkciji pomoćnika ministra za informisanje ostao do 2001. godine, dakle posle Petog oktobra i do formiranje Vlade Srbije na čijem čelu je bio Zoran Đinđić. Dodaje da je u periodu 1999-2000. bio i predsednik Podkomiteta za informisanje u Vladi Savezne Republike Jugoslavije, Komitet za Kosovo i Metohiju, u saradnji sa misijom UNMIK, a od 1998. do 2000. predsednik Upravnog pdbora Novinsko izdavačkog preduzeća „Panorama“ iz Prištine.
Ističe da je od 2001. do 2003. bio izvršni direktor ustanove za sportske delatnosti OSK „Košutnjak“, a potom, od 2003. do 2005. vlasnik i direktor agencije za promet nekretninama i konsalting „Merkatus“. Od 2006. advokat je u Advokatskoj kancelariji „Karličić“.
Od 2008. stalni član Republičke izborne komisije.
U periodu 2012-2013. bio je predsednik Upravnog odbora Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, a od 2013. predsednik je Nadzornog odbora Direkcije.
Dugodišnji član Socijalističke partije Srbije i predsednik stranačke Statutarne komisije.
Foto: Screenshot Youtube/K1
