Rođen 1948. godine u Beogradu.
Posle završetka studija na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1972), završio je specijalističke studije opšte hirurgije 1979. godine, doktorirao 1986. godine na temu „Rekonstrukcija mitralne valvule“, subspecijalističke studije iz vaskularne hirurgije završio je 2002. godine, a 2008. godine i subspecijalističke studije iz kardiohirurgije.
„Prof. Ristić se usavršavao u vodećim svetskim kardiohirurškim centrima: Clinique Saint Luc, Department de Chirurgie Cardiovasculaire (Brisel) , L’Hopital Broussais Chirurgie Cardiaque (Paris), L’Hopital Pitie-Salpetriere , Chirurgie Cardiovasculaire (Paris), St Luck, Cardiac Surgery (Hjuston), Medical University Hospital (Cirih).“ (Ekapija, 27. 11. 2012. godine)
Redovni profesor opšte, vaskularne i kardiohirurgije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Predavač po pozivu na medicinskim fakultetima u Čangduu (Kina), Leidenu (Holandija), Briselu (Belgija), Karakasu (Venecuela).
„Obavio je više od 15.000 operacija na srcu i krvnim sudovima na opštoj, abdominalnoj i endokrinoj hirurgiji.“
Bio je direktor Klinike za kardiohirurgiju KC Srbije, direktor Klinike za kardiohirurgiju Instituta „Dedinje“. Predsednik Udruženja za Kardiotorakalnu hirurgiju Srbije, predsednik Medicinske komisije Fudbalskog saveza Srbije, član Medicinske komisije Olimpijskog saveza Srbije, član Evropskog udruženja za kardiovaskularnu hirurgiju i niza drugih profesionalnih asocijacija.
Za v.d. direktora Kliničkog centra Srbije imenovan je 5. novembra 2012. godine. Na toj funkciji je bio do avgusta 2015.
„Odlukom Vlade dosadašnji direktor KCS Miljko Ristić prelazi na mesto glavnog koordinatora za transplantaciju srca i kardiohirurgiju za Beograd, Niš, Kragujevac i Užice.“ (Tanjug, 4. 8. 2015. godine)
„Doktoru Ristiću je početkom marta 2012. u Kantonalnoj bolnici u Ženevi urađena složena operacija na srcu – ugradnja bajpasa, a vest o tome je procurila u javnost tek ovih dana. Da stvar bude apsurdnija, za njegovu operaciju u Švajcarskoj, saznalo se jedva desetak dana pošto je dr Ristić lično, sa svojim timom, obavio prvu transplantaciju srca u KCS-u, posle 14 godina. Odgovor na pitanje koliko je etično sa jedne strane pričati o uspesima naše medicine, o novim metodama, a onda svoje zdravlje poveriti stranim stručnjacima, juče veliki deo stručne javnosti niko nije želeo da komentariše imenom i prezimenom.“ (Politika, 1. 10. 2013. godine)
Ristić je kazao da je samo iskoristio pravo koje se i tada, kao i sada, nudi svim građanima koji imaju neke od najtežih srčanih problema, ali i naglasio da nije imao poverenje u lekare na svojoj klinici.
„Nisam mogao da pristanem na operaciju na svojoj klinici na kojoj me je tadašnji direktor smenio i pokazao da mi ne želi dobro. Nisam se operisao u Srbiji, jer sam imao strah. Nisam želeo da se operišem ni u Institutu ‘Dedinje’, jer sam tamo, kao nekadašnji prinudni upravnik, imao nekorektan odnos sa lekarima – ističe dr Ristić.“ (Politika, 1. 10. 2013. godine)
Na funkciji je koordinatora za kardiologiju u Ministarstvu zdravlja.
U februaru 2022. beogradski odbor Srpske radikalne stranke saopštio je da će Ristić biti kandidat te stranke za gradonačelnika Beograda na predstojećim izborima.
„Miljko Ristić je najbolji srpski kardiohirurg, istaknuti naučnik, profesor Medicinskog fakulteta i gostujući profesor na prestižnim svetskim univerzitetima. Dugogodišnji je član Srpske radikalne stranke, navodi se u saopštenju.“ (Beta, 14. 2. 2022. godine)
Ristić je izjavio da mu je „velika čast“ što mu je Šešelj ponudio da se kandiduje za gradonačelnika.
„Trideset godina sam član stranke. Nisam učestvovao u svakodnevnom radu stranke, ali dopale su mi se ideje koje je gospodin Šešelj promovisao. Svi Srbi koji žive u drugim republikama, govorio je on, treba da žive u sopstvenim državama. To mi je bilo neobično, međutim, pokazalo se da je Šešelj bio vidovit. Slovenci su dobili svoju državu, Makedonci, Hrvati, Bosanci isto, jedino su Srbi ostali nekako razjedinjeni i nemaju pravo da žive u svojoj državi. Onemogućava im se pravo da u BiH imaju svoju republiku. Meni su se te ideje dopale i tako sam se učlanio u SRS. (…) Ja sam rođeni Beograđanin. Moja želja da se kandidujem se tiče zdravstva za građane Beograda, koji predstavljaju maltene polovinu stanovništva Srbije. Želim da im se omogući bolji i lakši pristup lekaru. Mnogo se ulagalo u zdravstvo, ali nikad nije dovoljno. (…) Ja na tu funkciju ne gledam kao političku, već je gledam sa zdravstvene strane, gledam na to kao priliku da svojim iskustvima pomognem poboljšanju zdravstvenog sistema glavnog grada, kazao je Ristić.“ (Alo, 14. 2. 2022. godine)
Foto: FoNet/Božidar Petrović
