Rođen 1962. u Beogradu.
„Nosim ime moga dede, koji je iz Bokova, sela u neposrednoj blizini Cetinja. Deda je bio poreznik i šef poreske uprave u Kraljevini Jugoslaviji, službovao je na Kosovu i Metohiji i u Makedoniji, pa mi se otac – čije ime nosi naš sin, Rastko – rodio u Strugi, tetka u Velesu, a stric u Ohridu. (…) Majka mi je iz Bagrdana, pitomog i lepog sela kod Jagodine, u kojem sam kao dete proveo puno vremena. (…) Nemam sentimentalan odnos ni prema detinjstvu ni prema mladosti, a naročito nemam takav odnos prema Beogradu. Rođen u Cvijićevoj ulici, 1962. godine, do drugog razreda osnovne škole sam živeo u Pančevu, jer su mi roditelji tamo radili, potom sam osnovnu i srednju školu završio na Konjarniku, tipičnom gradskom socijalističkom naselju, sa socijalno izmešanim stanovnicima, i gradskim, i prigradskim, i doseljeničkim, i obrazovanim, i neobrazovanim, i vaspitanim, i nevaspitanim. Bio je to tipični socijalistički melting pot.“ (Nacionalna revija, 14. 5. 2020. godine)
Završio je Jedanaestu beogradsku gimnaziju, a potom diplomirao na na Filološkom fakultetu u Beogradu, na odseku za jugoslovenske književnosti i opštu književnost.
„Završio sam Jedanaestu beogradsku gimnaziju, sa slabim vrlo dobrim uspehom, neobičnog rasporeda ocena: puno najviših i najnižih ocena u jednom istom svedočanstvu. Završio sam studije jugoslovenskih i opšte književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, sa ocenama koje su bile među najboljima: neki profesori (Jovan Deretić) pisali su da sam bio ‘đak generacije’. Možda. Svakako sam bio isto što i u gimnaziji: enfant terrible generacije. I to sam ostao do današnjeg dana. Od neophodnih monaških vrlina – devičanstvo, siromaštvo, poslušnost – nikada ne bih mogao postići treću: poslušnost.“ (Nacionalna revija, 14. 5. 2020. godine)
Na Filološkom fakultetu doktorirao je sa tezom o „Istorijskom, poetičkom i književnom nasleđu 18. i 19. veka u poznim delima Miloša Crnjanskog“, pred komisijom koju su činili akademik Nikola Milošević, profesor dr Jovan Deretić i profesor dr Novica Petković.
Redovni je profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, na kome predaje Srpsku književnost 18. i 19. veka i Kulturnu istoriju Srba.
„Objavio je sledeće knjige: O završetku romana (Smisao završetka u romanu ‘Druga knjiga Seoba’ Miloša Crnjanskog) (Nagrada ‘Stanislav Vinaver’), Moderna vremena u prozi Dragiše Vasića, Njegoš i moderna, Crnjanski i Mefistofel (O skrivenoj figuri ‘Romana o Londonu’) (Nagrada ‘Đorđe Jovanović’), Apolonovi putokazi (Eseji o Crnjanskom) (Nagrada ‘Laza Kostić’).“
Bio je nakratko generalni direktor „Politike“ a. d.
„Za zamenika generalnog direktora Politike a. d. postavljen sam 1. avgusta 2005. godine (Politika, 26. jul 2005). Za generalnog direktora sam postavljen 1. septembra 2005. godine (Politika 1. septembar 2005). U Politici je u četvrtak 30. marta 2006. godine, objavljeno: ‘Upravni odbor… razrešio je profesora dr Mila Lompara dužnosti generalnog direktora Politike a. d.’ To znači da sam u Politici a. d. ukupno proveo osam meseci. To je tri puta manje od vremena koje ste mi pripisali. Vlada Vojislava Koštunice, koja me je postavila na mesto generalnog direktora Politike a. d. trajala je još preko dve godine posle 31. marta 2006. godine.“ (NIN, 20. 9. 2023. godine)
Od marta 2007. predsednik je Zadužbine Miloša Crnjanskog.
„Lepa simbolika izbora Mila Lompara za predsednika Zadužbine Miloša Crnjanskog je i u tome što je on još kao maturant (1980) dobio Oktobarsku nagradu grada Beograda za maturski rad posvećen Drugoj knjizi Seoba Miloša Crnjanskog, a kao student (1983) i nagradu ‘Stražilovo’, koju dodeljuje Zadužbina Miloša Crnjanskog, za dva ogleda posvećena poslednjoj glavi romana Druga knjiga Seoba. Prethodni predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog, od osnivanja Zadužbine, 1980, pa do svoje smrti, bio je akademik Nikola Milošević.“
Na početku višestranačja bio je član Srpske liberalne stranke.
„Srpska liberalna strana nastala je izdvajanjem iz Demokratske stranke koja je na samom početku bila sastavljena od pojedinaca različitih ideoloških pozicija, koje je okupljala samo jedna zajednička ideja, a to je obnova stranačkog pluralizma. I to je prva stranka nastala cepanjem Demokratske stranke. Do cepanja DS došlo je, jer se grupa visokih funkcionera DS dr Kosta Čavoški, dr Nikola Milošević, reditelj Aleksandar Petrović, Milan Božić i dr Vladeta Janković založila za bojkot izbora 1990. godine. Ovo je rezultiralo time da je DS na tim izborima dobila svega sedam poslaničkih mandata i osam puta manje glasova od SPS-a. Mesec dana nakon tih parlamentarnih izbora, 22. januara 1991. godine osnovana je Srpska liberalna stranka, a za prvog predsednika izabran je akademik dr Nikola MIlošević. Među osnivačima bili su dr Čavoški, Vladan Vasiljević, legendarni reditelj ‘Skupljača perja’ Aleksandar Saša Petrović, Milan Božić, a stranci su se pridružili istoričar i akademik dr Vasilije Krestić, dr Smilja Avramov, dr Milo Lompar i psiholog dr Žarko Trebješanin.“ (Danas, 13. 7. 2024. godine)
U novembru 2014. dao je podršku koaliciji Demokratske stranke Srbije (DSS) i pokreta Dveri.
„Demokratska stranka Srbije (DSS) i desničarski pokret Dveri saopštili su da su ozvaničili saradnju i da je njihovim udruživanjem ‘stvoreno jezgro patriotskog bloka’, u kome će biti i ‘nacionalno svesni istaknuti intelektualci’. Predsednik DSS Sanda Rašković Ivić navela je da su nacionalni blok, između ostalih, podržali i Kosta Čavoški, Milo Lompar, Slobodan Antonić, Đorđe Vukadinović i novinari Željko Cvijanović i Slobodan Reljić.“ (Fonet, 18. 11. 2014. godine)
Bio je nestranački član Političkog saveta Srpskog pokreta Dveri.
„Podržao sam svojevremeno Koštunicu, pa sam podržao i ovaj patrotski blok DSS-Dveri i u redu, prihvatam i njihove mane, idu one i na moj račun. Kada se angažujete u nekoj politici, a ja sam se uvek angažovao po liniji svojih uverenja, nisam ostvarivao neke koristi, nego sam svoj hleb zarađivao svojim pozivom profesorskim. Kada se angažujete u politici, vi ne možete da pretendujete na to da pokrivate sto posto nekoga prostora, nego angažujete se za konkretne ljude, ti konkretni ljudi mogu da iznevere očekivanja, vi morate da prihvatite izvestan deficit. Ali u čemu se ljudi razlikuju? Po tome što postoje ljudi koji kažu – da, jeste, angažovao sam se i tu nisam dobro procenio – i onda vi tu imate posla sa ozbiljnim čovekom, koji kaže – da, ovde sam pogodio, ovde sam promašio. U redu, takav je život, povlačim neke konsekvence, neću se zaletati, neću ponovo i tako dalje.“ (HelmCast, 4. 4. 2018. godine)
U oktobru 2023. govorio je na Skupštini Narodne stranke.
„Profesor književnosti Milo Lompar izjavio je da Narodna stranka istrajno zagovara šire i ukupno dejstvo nacionalne opozicije i da se odlučno zalaže za odbacivanje ‘francusko-nemačkog’ plana kao čina ‘uvođenja Kosova i Metohije u međunarodni poredak sa dalekosežnim posledicama’. Lompar je na Skupštini Narodne stranke rekao da je prihvatio akciju te stranke za raspisivanje referenduma o odbacivanju ‘francusko-nemačkog’ sporazuma. ‘Ta akcija je Narodnu stranku stavila na brisani prostor režimskog nezadovoljstva i velikog opozicionog oklevanja. To je za mene bio bitan motiv da podržim raspisivanje referenduma i onda je došla martovsko-aprilska medijska hajka u kojoj je Narodna stranka uvek bila pominjana uz moje ime’, rekao je Lompar.“ (Narodna.org.rs, 22. 10. 2023. godine)
Na samom kraju 2024. osnovao je udruženje „Srpski glas“.
„Na domaćoj političkoj sceni pojavilo se još jedno udruženje – Srpski glas. Krajem prošle godine ovo udruženje registrovano je u APR, a kao predsednik udruženja naznačen je profesor Milo Lompar, saznaje Danas. Udruženje je nazvano po onome koje je nekada predvodio Dragiša Vasić između dva svetska rata. U statutu, u koji smo imali uvid, navodi se da će se udruženje zalagati za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, nacionalne, kulturne i prosvetne vrednosti kao i za zaštitu ljudskih prava, Ustava i slobodu mišljenja. Pored Lompara, među osnivačima i članovima su profesor Dejan Mirović, doktor Marko Jakšić i druge javne ličnosti, kao što su brojni profesori, doktori, umetnici, i novinari iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske.“ (Danas, 6. 1. 2025. godine)
Napominje da je u pitanju udruženje, a ne politička organizacija.
„Ja sam dosta kritikovao i opoziciju i vlast, a i dosta sam kritikovan i sa strane opozicije i sa strane vlasti, tako da ja sam tu dosta spokojan. Onda su oni manipulisali sa tim našim udruženjem koje smo Dejan Mirović, Marko Jakšić, Jovan Plamenac i ja osnovali. Jer to je udruženje, udruženja ne idu na izbore. Mogu da idu pokreti, grupe građana i stranke, to je potpuno druga stvar. Pošto oni imaju neki poseban cilj kad sam ja u pitanju, onda oni od toga prave ne znam kakvu organizaciju. Mi to čak nismo ni oglasili, nismo ni na konferenciji za štampu predstavili, mi smo to jednostavno upisali u APR, a onda je to neko iz APR-a izvadio i načinio javnu stvar.“ (Balkanska Ostrica, 9. 2. 2025. godine)
Foto: Fonet, Ana Paunković
