Rođen 1969. u Šapcu.
U rodnom gradu završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
„Za vreme osnovnih studija na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu bio je najbolji student generacije, stipendista Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije i Ministarstva prosvete“, ističe u biografiji.
Od 1996. do 2000. godine bio je zaposlen kao istraživač saradnik u Istorijskom institutu SANU, a na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu zaposlen je od 2000. Kako navodi, najpre u zvanju asistenta-pripravnika, na Katedri za opštu istoriju novog veka, predmet Opšta istorija novog veka 2, a potom Opšta istorija 19. veka.
„Magistarski rad, pod naslovom ‘Zapadnoevropske političke ideje u ‘Srpskom književnom glasniku’ (1901-1914)’ odbranio je 2003, pod mentorskim vođenjem prof. dr Mihaila Vojvodića. Na doktorskom usavršavanju na Univerzitetu u Oksfordu i istraživanjima na Kraljičinom univerzitetu u Kingstonu nalazio se u toku 2004. i 2005. godine. Doktorsku tezu ‘Bendžamin Dizraeli i balkanska politika Velike Britanije (1874-1880)’, odbranio je 2006. godine, pod mentorstvom prof. dr Mihaila Vojvodića“, piše u biografiji.
U zvanje docenta za užu naučnu oblast Opšta istorija novog veka izabran je 2007, reizabran 2012, a vanredni profesor postao je 2017. godine. Tvrdio je da grupa profesora sa Filozofskog fakulteta „čini sve da on ne bude izabran u zvanje redovnog profesora, iako za to ispunjava sve uslove“.
„I to se ne dešava prvi put, jer su Kovića i pre četiri godine prilikom izbora u zvanje vanrednog profesora hteli da proteraju sa ovog fakulteta Univerziteta u Beogradu. ‘Sve to znaju i studenti, koje godinama gone i izbacuju sa Univerziteta, samo zato što mene biraju za mentora. Ovo je borba za duše naše dece, za istoriju koju će ona učiti u školama i na univerzitetima. Pitanje je da li će to biti ‘haške’ i ‘NATO istine’, ili prava istorija, kakvu nalažu nauka i struka. Zato nemam nameru da se iz ove borbe povučem’.“ (Večernje novosti, 27. 10. 2021. godine)
Prethodno, nekoliko kolega podnelo je protiv njega tužbu zbog uvrede ugleda i časti.
„Glavni pretres po tužbi istoričara Nikole Samardžića, Radoša Ljušića, Vlade Stankovića i Dubravke Stojanović, protiv kolege Miloša Kovića zbog uvrede ugleda i časti, treba da se održi danas pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu. Grupa istoričara i profesora na Filozofskom fakultetu u Beogradu – Samardžić, Ljušić, Stanković i Stojanović, podneli su tužbe za uvredu protiv kolege Kovića, docenta na istom fakultetu, zbog niza optužbi koje je na njihov račun izneo putem različitih medija. Predmet spora su izjave i navodi Miloša Kovića date tokom marta 2019. godine putem dnevnih novina Novosti, Politika, nedeljnika Pečat i emisije na jutjub kanalu u kojima Ković optužuje grupu profesora da ‘vrše progon’ nad njim i još nekolicinom kolega sa Filozofskog fakulteta, ‘ne daju im da rade i napreduju’, i smatraju uvredom to što ih je Ković označio kao ‘ispostave NATO lobističkih struktura’ koji se bave ‘iščitavanjem istorije pisane u Hagu, Briselu, Berlinu i Vašingtonu’, kako su oni naveli u tužbi.“ (Danas, 4. 11. 2020. godine)
Imao je podršku druge grupe profesora Filozofskog fakulteta.
„Ukoliko profesor Miloš Ković bude izbačen sa Filozofskog fakulteta, umesto da bude izabran za redovnog profesora, to će biti problem ne samo za ovaj fakultet, već i za ceo Univerzitet u Beogradu (UB). Ne smemo dozvoliti da ideološki i politički stavovi budu prepreka za nečije napredovanje, niti se sme dopustiti da nečija samovolja bude važnija od procedura. Ovo je poruka grupe profesora Filozofskog fakulteta koji su u utorak govorili na tribini ‘Slučaj profesora Kovića: ima li diskriminacije i progona na Filozofskom fakultetu’, u organizaciji studenata UB. Profesori Slobodan Antonić, Vladimir Vuletić i Smilja Marjanović Dušanić podržali su Kovića i istakli da bi dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani i rektor UB Vladan Đokić trebalo da nađu rešenje koje će podrazumevati zaštitu profesora Kovića, a da se pojedinim profesorima na odeljenju za istoriju poruči da ne mogu da rade šta hoće.“ (Večernje novosti, 30. 11. 2021. godine)
U decembru 2021. grupa studenata Univerziteta u Beogradu okupila se na platou ispred Filozofskog fakulteta kako bi mu pružila podršku.
„Grupa studenata Univerziteta u Beogradu okupila se danas na platou ispred Filozofskog fakulteta kako bi pružili podršku profesoru tog fakulteta Milošu Koviću i tražeći da se, kako kažu, obustavi njegov progon i da se formira nepristrasna komisija za njegov izbor u zvanje redovnog profesora.“ (Tanjug, 20. 12. 2021. godine)
Za redovnog profesora Filozofskog fakulteta izabran je u junu 2022.
U junu 2017. je, kao nestranačka ličnost, postao predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Srbije (sada Nova Demokratska stranka Srbije).
U januaru 2018. inicirao je potpisivanje Apela za odbranu Kosova i Metohije.
„Ono što je ključna poruka ovog apela to je da je istorijsko iskustvo, razum i poznavanje međunarodnih odnosa nalažu da se rešenje ovog konflikta odloži do situaciju u međunarodnim odnosima, do preomene snaga u međunarodnim odnosima koja je već na delu koja bi odgovarala i jednoj i drugoj strani’, smatra Miloš Ković, predsednik političkog saveta DSS, a izvestio je N1.“ (Kossev, 6. 1. 2018. godine)
Čest je učesnik i govornik na skupovima koji su održavani u znak protivljenja priznanju nezavisnosti Kosova.
„Vuk Branković će biti moralna gromada u odnosu na vas, izdajnike i veleizdajnike’, rekao je Ković, govoreći o aktuelnoj vlasti. Ković se osvrnuo i na sve dosadašnje proteste u glavnom gradu Srbije. ‘U centru Beograda hiljade marširaju zbog ljudskih prava, a zaboravljaju da pomenu Goraždevac, Orahovac, gde su ugrožena ljudska prava Srba na Kosovu i Metohiji’, rekao je.“ (BBC.com, 18. 2. 2019. godine)
Bio je, početkom 2020, među potpisnicima apela za odbranu SPC u Crnoj Gori, protiv Zakona o slobodi vjeroispovijesti.
„U litijama korača i mnogo onih koji nisu nužno pravoslavni Srbi. Istinski muslimani osećaju svetinju. Ovde je, međutim, reč i o građanskom suprotstavljanju bezakonju i izazivanju unutrašnjih podela, o odbrani osnovnih ljudskih prava na slobodno ispovedanje vere i imovinu. Konačno, hrišćanski smisao litija daje im mnogo širi značaj. Zanima vas budućnost? Idite u Crnu Goru i pokušajte da prebrojite mlade u litijama. Sviće zora, što bi rekli momci iz Beogradskog sindikata.“ (Politika, 29. 2. 2020. godine)
Jedan je od osnivača Pokreta za odbranu Kosova i Metohije.
„Na dan Svetog Justina Ćelijskog, 14. juna 2020. godine, u manastiru Svetog arhiđakona Stefana u Slancima kod Beograda osnovan je nestranački Pokret za odbranu Kosova i Metohije. Jedini i isključivi cilj tog pokreta jeste sprečavanje i trajno onemogućavanje pravnog otuđenja od Srbije bilo kojeg dela južne srpske pokrajine. Jezgro Pokreta čine potpisnici Apela za odbranu Kosova i Metohije, obelodanjenog na Badnji dan (6. januara) 2018. godine. Pokret je osnovan sa blagoslovom oca Andreja (Jovičića), starešine manastira Svetog arhiđakona Stefana, koji je i jedan od 21 sveštenika/monaha potpisnika Apela za zaštitu srpskog življa i njegovih svetinja na Kosovu 1982. godine. U Predsedništvo Pokreta izabrani su: prof. dr Slobodan Samardžić, prof. dr Bogoljub Šijaković, prof. dr Milo Lompar, prof. dr Miloš Ković i prof. dr Časlav Koprivica. Za zastupnika Pokreta izabran je profesor dr Miloš Ković.“ (pokretzaodbranukosovaimetohije.rs, 10. 8. 2020. godine)
Negirao je medijske tvrdnje da je zbog funkcije u Pokretu za odbranu Kosova i Metohije napustio DSS.
„Članovi Političkog saveta Demokratske stranke Srbije profesori Miloš Ković i Časlav Koprivica odbacili su danas navode pojedinih medija da su se politički distancirali od stranke i Pokreta Metla 2020. U saopštenju koje su Ković i Koprivica potpisali, navodi se da su oni kao koinicijatori, osnovali Pokret za odbranu Kosova koji nema za cilj da ikada postane stranka, već da spreči ‘režimsku politiku pravnog odricanja od južne srpske pokrajine’. Oni su dodali da se u Pokretu za odbranu KiM nalaze javne ličnosti različitih stranačkih preferencija, navodeći da ‘članstvo u tom pokretu nikome ne smeta da podržava bilo koju političku opciju koja se protivi predaji Kosova’. To se odnosi i na nas, i zato odlučno demantujemo da smo se osnivanjem pokreta za odbranu KiM distancirali od DSS, odnosno od Pokreta Metla’, zaključuje se u pismu profesora Kovića i Koprivice.“ (Beta, 15. 6. 2020. godine)
U martu 2022. bio mu je zabranjen ulazak na teritoriju BiH.
„U BiH se izgleda kažnjava mišljenje, sloboda misli i govora. Ako je to ogrešenje jednog univerzitetskog profesora, onda to više govori o vlastima u Sarajevu nego o meni. Ovim rečima je Miloš Ković, profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, prokomentarisao odluku da mu se zabrani ulazak na teritoriju BiH. Ković tvrdi da je rešenje doneto 28. februara, ali da je za njega čuo tek kada su mu pripadnici Granične policije BiH na prelazu Vardište zabranili ulazak, uz obrazloženje da predstavlja pretnju po bezbednost BiH. ‘Pitao sam pripadnike Granične policije u čemu je moja krivica, ko je doneo tu odluku i na osnovu kojeg člana i kog zakona, ali odgovor nisam dobio’, naveo je Ković, koji je 13 godina gostujući profesor na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu.“ (Danas, 15. 3. 2022. godine)
U aprilu 2022. bio je među 200 javnih ličnosti koje su potpisale peticiju protiv uvođenja sankcija Rusiji.
„Peticijom se od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Vlade i ‘najznačajnijih institucija srpskog naroda’ traži da odbace ‘pritiske i ucene Zapada’ i da ne uvode sankcije Rusiji. Navodeći da je saradnja sa Rusijom ‘osnovni’ uslov opstanka srpskog naroda od 16. veka, uz kako je rekao, manje prekide tokom vladavine kralja Milana i Josipa Broza Tita, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Miloš Ković ocenio je da bi eventualno uvođenje sankcija Rusiji predstavljalo ‘nacionalno samoubistvo’.“ (Beta, 18. 4. 2022. godine)
Početkom oktobra 2023. Pokret Dveri, stranka Zavetnici i grupa intelektualaca, među kojima i Ković, ozvaničili su formiranje Srpskog državotvornog bloka, „čiji cilj je nacionalno okupljane“.
„Profesor Filozofskog fakulteta Miloš Ković je, u ime nestranačkih javnih ličnosti, poručio da je vreme za nacionalno okupljanje, ‘u ime ubedljive većine naših građana’. ‘Ovaj narod neće sankcije Rusiji, hoće da sačuva Kosovo i naša prirodna bogatstva. U ime naših predaka i potomaka, koji će živeti posle nas. Otadžbina je u opasnosti, zemlja se rasparčava’, upozorio je on. Ković je ocenio da je vreme za veliku smenu generacija u javnom životu u Srbiji, koja nije napravljena decenijama.“ (Fonet, 4. 10. 2023. godine)
Foto: Fonet, Milica Vučković
