Rođen 1961. godine u Bečeju. Svetovno ime mu je Prvoslav Perić.
Kako se navodi u zvaničnoj biografiji, osnovnu školu završio je u Čurugu, a Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu.
„Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine. Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona. Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.“
Jednom prilikom objasnio je zašto je postao monah.
„Monah sam postao jer sam u Crkvi tragao za onim što ona zaista nudi i zbog čega jedino postojimo na ovom svetu, jer Bog nije ni Hrvat, ni Srbin, ni Nemac – on je ljubav, a Crkva nije na ovom svetu da bismo mi bili bolji ljudi, ili da bi se bavila socijalnom pravdom – ona postoji jer nema čoveka koji se ne pita o smislu svojeg postojanja.“ (Hina, 30. 7. 2017. godine)
Doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu u Atini na temu „Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog“.
„Čuvenog psihijatra, akademika dr Vladetu Jerotića, na Bogoslovskom fakultetu je nasledio na katedri Pastirske psihologije. Njegova predavanja, posećena su ne samo od studenata matičnog, nego i drugih fakulteta u Beogradu.“
U biografiji se ističe da za njim u manastir u Kovilju dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika.
„To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porforije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu ‘Zemlja živih’, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.“
Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog Sabora SPC u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.
„Zajedno sa grupom stručnjaka: psihologa, lekara, kriminologa, sociologa, vladika Porfirije osniva građansko udruženje koje se bavi resocijalizacijom žrtava destruktivnih verskih sekti i kultova. Episkop Porfirije je, već deceniju, ne samo predsednik Upravnog odbora, nego i pravi spiritus movens Humanitarnog fonda ‘Privrednik’, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.“
Skupština Srbije ga je, kao predstavnika svih crkava i verskih zajednica, izabrala 2005. godine za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA), a Savet ga je za svog predsednika izabrao 2008. godine.
„Od dolaska vladike Porfirija na to mesto u radiodifuznom spektru Srbije čuju se i pravoslavne radio stanice kao i katolički Radio Marija, a pokrenut je i niz radijskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama.“ (Hina, 4. 7. 2014. godine)
Kada je 2010. RRA zahtevala od TV „Pink“ da psovke i nepristojni izrazi u rijaliti programu „Farma“ budu prekriveni (‘bipovani’) kazao je da su nepristojnosti „toliko eskalirale da je Savet RRA bio rešen kako to mora bezuslovno i odmah da prestane, ne čekajući okončanje postupka koji je takav da ne može biti okončan brzo“.
„Postoji više činilaca. Jedan su reakcije javnosti koje su u formi telefonskih poziva i primljene elektronske pošte dolazile do nas u zastrašujućem obimu. Drugo je svest da je apsolutno prekoračena svaka granica pristojnosti i da oko toga postoji potpuni javni konsenzus, uključujući u taj konsenzus, kako ćemo docnije videti, i televiziju ‘Pink’. S tim u vezi, bilo je i saznanje da je prag osetljivosti pomeren i, ako bi ovaj slučaj prošao bez ikakve naše reakcije, postavlja se pitanje šta je sledeće što bismo mogli da očekujemo. (…) Protivnik sam moralisanja, ali kao svešteno lice, a i lično, jesam osetljiv za pitanja morala i pristojnosti. Svoj status u Crkvi odvajam od svog angažmana u drugim javnim poslovima. Savet RRA je sekularna ustanova, rukovodim se zakonima kao i drugi članovi Saveta i ne smatram svoj angažman u tome smislu posebnim.“ (Politika, 29. 5. 2010. godine)
Na kritike da RRA nije sklona ozbiljnijim merama i na pitanje koliko „politička ili neka druga interesna sfera imaju uticaja na odluke RRA“, odgovorio je:
„U vašem pitanju početna teza je, u najmanju ruku, pogrešna, jer svoju ulogu i delovanje ne vidimo u prostoru odnosa moći, već vladavine zakona. Povodom naših odluka sa poslednje vanredne sednice, pročitao sam u štampi naslov ‘Dvor jači od RRA?’. Stvar je u tome da je ‘Zakon jači od RRA’! Tako i treba da bude! RRA, dakle, ima snage onoliko koliko joj Zakon daje. Čak i više od toga, a to crpi iz autoriteta institucije. Primer je prošla ‘Farma’, pa ako hoćete i ovo od pre neki dan kada je emiter uradio ono što je od njega traženo, mada je formalno mogao i da se ogluši o to.“ (Vreme, 3. 3. 2011. godine)
Sveti Arhijerejski Sabor mu je 2010. godine „poverio da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije“.
„Plodovi njegovog rada na tom polju, nisu samo odgovarajući zakonski propisi, već i odabir vojnih kapelana, organizacija i opremanje hramova u kasarnama i vršenje prvih bogosluženja.“
Svoje stručne bogoslovske radove je, kako se ističe, objavljivao u časopisima u zemlji i u svetu.
„Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica. Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima“, piše u biografiji.
Od jula 2014. mitropolit je zagrebačko-ljubljanski. Tada je poručio da na novu dužnost odlazi „s radošću, bez predrasuda i otvorenog srca u odnosu na sve građane Hrvatske i Slovenije“.
„Pozdravljam sve katolike, protestante, sve hrišćane, braću drugih veroispovesti, pozdravljam i ateiste i agnostike. Uvek ću iskreno biti spreman za dijalog sa svim ljudima, a dijalog, praštanje i pomirenje biće načela koja ću nastojati da primenjujem u praksi“. (Fonet, 13. 7. 2014. godine)
U junu 2017. objavio je, u izdanju Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“, knjigu „Zagreb i ja se volimo javno“, zbirku intervjua koje je dao u prvih godinu dana svog boravka u Zagrebu.
Sveti arhijerejski Sabor SPC izabrao ga je 18. februara za 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve.
Foto: FoNet/AP
