Rođen 1977. u Travniku.
U zvaničnoj biografiji navodi da je diplomirao engleski jezik i englesku i američku književnost na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, na kojem je i magistrirao iz istorije književnosti.
„Ja sam studirao u Sarajevu i živeo tamo godinama nakon studija. Takođe, devedesetih sam nekoliko meseci živeo u Zagrebu. Objavio sam neke knjige i u Sarajevu i u Zagrebu. Nakon što sam početkom dvehiljaditih počeo češće da dolazim u Beograd i da pišem za beogradske medije i objavljujem knjige kod beogradskih izdavača, a naročito nakon što sam osetio ritam grada i krenuo intenzivnije da se družim s nekim ljudima, jednostavno mi se ukazalo da mi je mesto ovde. Tu se najprijatnije osećam. To je najveći grad u kome se govori moj jezik, tu živi najveći broj ljudi koji voli da čita ono što napišem.“ (Blic, 12. 7. 2015. godine)
Novinarstvom se, kako ističe, profesionalno bavi od 1996. godine. Od 2012. živi u Beogradu.
„Pisao za sarajevski nedeljnik „Dani“ (1996-2008), u kome je radio i kao urednik kulturne rubrike (2005- 2007). Za „Oslobođenje“ piše od 2008, a radio je i kao zamenik glavnog i odgovornog urednika (2008-2011). Za „Vreme“ piše od 2003. do 2016. godine, član redakcije Vremena do 2016. Od 2016. je slobodni novinar koji redovno piše za „Nedeljnik“ i „Politiku““, napominje u biografiji.
Dodaje da je dobitnik nagrade Društva novinara BiH za najboljeg novinara u štampanim medijima u BiH za 2012, nagrade „Stanislav Staša Marinković“ dnevnika „Danas“ za istraživačko novinarstvo i novinarsku hrabrost za 2014 godinu. Dobio nagradu UNS-a „Bogdan Tirnanić“ za komentar 2014.
Uz niz knjiga iz oblasti književnosti, objavio i tri zbirke svojih novinarskih tekstova: „Filigranski pločnici“, „Karlovački mir“ i „Između krajnosti“.
Ističe da piše na srpskom jeziku.
„Pišem na srpskom jeziku, naravno, iako se u školi u moje vreme zvao srpskohrvatski, mislim da je to isti jezik i nemam problem sa tim da ga zovem onako kako ga zove većina njegovih govornika. Važno mi je samo da imam sigurnost i sposobnost da vladam i ijekavskom i ekavskom varijantom srpskog jezika. U poslednje vreme, ako hoćete, i pišem mahom na toj ‘istočnoj’ varijanti srpskog jezika, ekavici.“ (Večernje novosti, 19. 2. 2017. godine)
U oktobru 2020. Udruženje novinara Srbije predložilo ga je za člana Upravnog odbora Radio-televizije Srbije (RTS), uz obrazloženje da je „jedan od retkih koji savršeno dobro poznaje našu kulturnu scenu“. UNS smatra da bi „istraživačka energija i znanje Bazdulja bili od izuzetnog značaja za podsticaj unapređenja takvih projekata“.
„Kao novinar istraživač uspeo je da u bavarskoj državnoj biblioteci u Minhenu pronađe fotografiju snimljenu 20. aprila 1944. godine na 52. rođendan Adolfa Hitlera na kojoj je firer kojem uručuju rođendanski poklon – ploču na kojoj je ćirilicom ispisano ‘Na ovom istorijskom mjestu Gavrilo Princip navijesti slobodu na Vidovdan 15. (28.) juna 1914’. Izuzetan novinarski istraživački uspeh je i Bazduljevo otkriće plagijata književnih prevoda koji su se poslednjih godina pojavili u srpskom izdavaštvu“, navodi UNS.
Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) je na sednici održanoj 13. jula 2021. izabrao novih šest članova Upravnog odbora RTS, među kojima je i Bazdulj.
Foto: FoNet/Ognjen Stevanović
