Narodna skupština Republike Srbije

Narodna skupština bira Vladu i po pravilu bi trebalo da kontroliše njen rad, iako su u praksi  predstavnici izvršne vlasti u skupštini često pozdravljani aplauzom, a poslanici vladajuće koalicije veličaju Vladu i ministre. Republički parlament ima 250 poslanika koji se biraju na svake četiri godine, osim u slučaju vanrednih parlamentarnih izbora. Poslednji rednovni izbori za narodne poslanike održani su 2012. godine, kada je SNS došao na vlast, posle čega su usledili vanredni izbori 2014. i 2016.  

Aktuelni, 11. saziv parlamenta, Srbija je dobila 3. juna 2016. godine, a za predsednika Skupštine, drugi put zaredom, izabrana je Maja Gojković, koja je bila jedini kandidat Srpske napredne stranke.

 

Početkom avgusta 2016. Skupština je izglasala novu vladu, na čijem je čelu ostao Aleksandar Vučić, koji je prethodno u parlamentu ekspoze izlagao čak šest sati. 

Nakon predsedničkih izbora 2017, pošto je Vučić prešao na novu funkciju, Skupština Srbije je u junu 2017. godinje dala poverenje mandatarki Ani Brnabić i izglasala novu Vladu Srbije sa prvom premijerkom na čelu. 

Rad poslednjeg saziva parlamenta obeležile su žustre rasprave, česti prekidi sednica, pauza u radu Narodne skupštine tokom kampanje za predsedničke izbore 2017, više primera ozbiljne nedemokratske prakse i dalje slabljenje kontrolne uloge parlamenta.

Većinu zakona Skupština Srbije usvojila je po hitnom postupku, što znači da je javna rasprava izostala. Veliku buru u javnosti izazvalo je usvajanje Zakona o budžetu za 2018. na koji je vlast podnela više od 300 amandmana, čime je opoziciji onemogućila da se uključi u raspravu. Zbog zloupotrebe parlamentarnih procedura prilikom usvajanja budžeta krajem 2017, inicijativa “Otvoreni parlament” u znak protesta zatamnila je sajt.

Ovaj saziv ostaće upamćen i po zloupotrebi zvonceta koji služi za utišavanje poslanika, jer je to očigledno korišćeno da bi se signaliziralo poslanicima većine za koji predlog treba da glasaju.