Rođen 1978. u Leonbergu, u Nemačkoj.
„Rođen 15. jula 1978. godine u Leonbergu – Nemačka kao sin jedinac srpskih gastarbajtera, koji su šest godina nakon njegovog rođenja odlučili da im nedostaje šljiva ranka i kruška karamanka. Vratili su se u otadžbinu i tako mu upropastili svaku mogućnost na normalan život.“ (Status, 6. 8. 2010. godine)
U zvaničnoj biografiji ne navodi podatke o obrazovanju.
„Ja sam završio marketing, ali sam studirao i dizajn.“ (Status, 6. 8. 2010. godine)
Ističe da je novinar, menadžer u kulturi, pozorišni i filmski producent i LGBT aktivista.
„Kao novinar radio je na poziciji urednika rubrike Rainbow u mesečniku Yellow Cab (2007-2010), kolumniste nedeljnika ‘NIN’ (2011-2012), urednika gej magazina ‘Optimist’ (2011-2021), urednika portala Semendria (2005-2015), urednika portala GayEcho (2000-2017), direktora i osnivač Magazina za promociju čitanja ‘Bookvar’, kolumniste Statusa, Betona, Borbe, dnevnog lista ‘Sutra’, E-novine.com, B92…“, piše u biografiji.
Navodi da je član Udruženja novinara Srbije od 2009, član Uprave tog udruženja od 2019. do 2021, a član Komisije za žalbe Saveta za štampu od 2012. do 2015. godine.
„Vođa projekta Monitoringa LGBT sadržaja u srpskim štampanim, elektronskim i internet medijima od 2010. godine, u okviru kog je držao radionice novinarima na temu pisanja o LGBT populaciji u skladu sa kodeksom i novinarskom etikom. Kao menadžer u kulturi već trinaest godina uspešno organizuje Međunarodni festival LGBT filma ‘Merlinka’ koji se održava u Beogradu, ali i u Novom Sadu, Nišu, Sarajevu, Tuzli i Podgorici. Za svoj angažman nagrađen je Kristalnom nagradom 2010. godine, Priznanjem za doprinos poboljšanju položaja diskriminisanih grupa od strane Ministarstva omladine i sporta 2013. godine i Nagradom ‘Wings 2021’ koju dodeljuje Međunarodna lezbejska i gej kulturna mreža“, ističe u biografiji.
Kao pozorišni producent, dodaje, producirao je predstavu „Merlinkina ispovest“, po tekstu Miladina Ševarlića, u režiji Stevana Bodrože, koja je postavljena u Domu omladine Beograda u saradnji sa Puls teatrom iz Lazarevca.
„Predstava je premijerno izvedena u januaru 2014. godine i igrana je paralelno u Beogradu i Lazarevcu, a gostovala je u Kolašinu, Podgorici, Sarajevu i Amsterdamu. Producirao je i predstavu ‘… I ostali’ po tekstovima Mine Ćirić, Galine Maksimović, Nede Gojković i Maše Radić, u režiji Stevana Bodrože koja je postavljena u UK ‘Vuk Stefanović Karadžić’. Predstava je premijerno izvedena u januaru 2018. godine i osvojila je dve Sterijine nagrade. Producirao je predstavu ‘Strah od leptira’ po tekstu Galine Maksimović u režiji Isidore Goncić, a trenutno producira četvrtu predstavu ‘Femkanje’ po tekstu Jordana Cvetanovića u režiji Isidore Goncić. Kao filmski producent producirao je kratke dokumentarne filmove ‘Samo neka je živo i zdravo’ i ‘Kada izađem… budi tu’ u režiji Živojina Čelića, kao i dugometražni dokumentarni film ‘Topli film – Operacija vazelin’, u režiji Nikole Ljuce i Dragana Jovićevića. Trenutno producira kratki animirani film ‘Male veštice’ i dokumentarni film ‘Kume, izgore ti kesa'“, piše u biografiji.
Ističe da je autor zbirke kratkih priča ‘Vreme hemoroida’, u izdanju RedBox 2011. godine, urednik zbirki kratkih priča ‘Povratak iz Brizbejna i druge priče’ i ‘Pismo za Estebana i druge priče’, u izdanju Regionalnog info centra 2017. i 2020, urednik zbirke teorijskih tekstova ‘Drugi – od patrijarhalne konstrukcije do alternativne politike’, u izdanju Queeria centra 2006.
„Kao LGBT aktivista prisutan je u javnosti od 2000. godine, a najaktivniji na polju medijskog zastupanja interesa LGBT populacije u Srbiji. Član Radne grupe za izradu Nacrta zakona o istopolnim zajednicama“, napominje.
Naglašavao je da je bio višegodišnji aktivista Socijaldemokratske omladine.
„Imao sam 22 godine kad sam krenuo u politički aktivizam 2000. godine. I mislim da mi je to jednostavno upropastilo život. S druge strane, imam nešto što se izrodilo iz tih deset godina konstantnog rada, što je uspeh sam po sebi.
Jedan si od osnivača Queeria LGBT radne grupe koja je 2000. godine nastala u okviru Socijaldemokratske unije. To je bila jedina radna grupa te vrste unutar neke političke partije. Kako je to izgledalo?
– Radna grupa je brzo postala vidljiva i medijski prepoznatljiva i zbog saopštenja za javnost u kojem zahtevamo da se u Srbiji legalizuju gej brakovi. Političari, sveštenici, estradne zvezde određivali su se povodom naše inicijative. Opozicija je to iskoristila da DOS nazove pederskim, dok su se oni branili da sa tom inicijativom nemaju ništa. Razumem da je DOS-u tema gej brakova u tom trenutku pravila velike komplikacije, čak su i sumnjali da sam ubačeni element iz JUL-a poslat da uništi DOS, ali je za gej pokret to bila jedva veoma važna prekretnica.“ (Status, 6. 8. 2010. godine)
Izjavio je da „SNS je manje zlo od opozicije kada su u pitanju LGBT prava“.
„Sredstva za LGBT projekte manja su otkad je Srpska napredna stranka na vlasti. Ipak, za LGBT zajednicu uradila je više nego bilo koja druga politička opcija u Srbiji.“ (Danas, 29. 6. 2019. godine)
Krajem septembra 2020. on i Svetislav Goncić predložili su za člana Upravnog odbora RTS-a Branislava Klanščeka, koji je u julu 2021. izabran na tu funkciju, a na konstitutivnoj sednici Upravnog odbora postao je predsednik UO RTS-a.
U oktobru 2021. izjavio je da odlučio da posle 20 godina napusti LGBT aktivizam i posveti se marketingu.
„Umorila me je i razočarala izjava predsednika Vučića da neće potpisati Zakon o istopolnim zajednicama’, kaže Azdejković. Kako ističe, Vučićeva izjava ‘ne samo da je ugasila čitavu priču o zakonu, već je poslala signal svim ostalim državnim organima i institucijama da sa LGBT organizacijama više ne treba da se sarađuje’. ‘Umorila me je Gordana Čomić koja nas je izigrala oko zakona i podrške višegodišnjim LGBT aktivnostima koje sprovodimo, a njeno ministarstvo nije imalo sluha da ih podrži’, ukazuje Azdejković i naglašava da su ga Čomić i Vučić ‘oterali iz aktivizma’.“ (Danas, 3. 10. 2021. godine)
Pred predsedničke izbore održane 3. aprila 2022. podržao je kandidata SNS-a Aleksandra Vučića.
„Mi dole potpisani, danas ne pružamo podršku samo jednom predsedničkom kandidatu. Mnogo više od toga, danas podržavamo jednu politiku, ideju i viziju. Podržavmo težak rad, rezultate, jasan napredak. Dajemo svoj glas za nadu, budućnost i one koje dolaze posle nas. Odlučujemo se za mir, prijatelje i otvorenost. Svesni toga da država nije igračka, koju možete dati svakom, da su nam danas, više nego ikada, potrebni mudrost, jasan plan. Ubeđeni da su dela, a ne prazne reči, ono što se računa i ono što se pamti, računajući da nije vreme za opasne eksperimente, nego za dokazana rešenja. Mi dole potpisani, pružamo punu podršku onome, koji je u ovu zemlju verovao više nego bilo ko drugi i pokazao nam koliko lepa i velika može da bude. Zato što dela govore – poručili su muzičari, doktori, glumci, sportisti i ostale eminenetne ličnosti Srbije.“ (Alo, 31. 3. 2022. godine)
Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) saopštio je da je na sednici održanoj 7. oktobra 2022. Azdejkovića izabrao za člana Upravnog odbora Radio televizije Srbije.
Foto: FoNet, Marija Đoković
