Rođen 1975. godine u Kraljevu.
„Studirao je teologiju, bavio se medijima, potom marketingom, čime se i danas bavi. Za sebe kaže da je suprug, otac i samozaposlen.“ (Blic, 26. 11. 2019. godine)
Kako ističe, do osnivanja Lokalnog fronta, nije se bavio politikom.
„Politikom se nisam bavio do 2016. Iako me je zanimala profesionalno, jer sam se petnaestak godina bavio medijima i izveštavanjem. I u politici sam imao jednu uspešnu kampanju, ovog puta zajedničku, sa ortacima iz Kraljeva kad smo napravili Lokalni front i odlučili da izađemo na lokalne izbore. Tada smo uspeli da osvojimo mesta u lokalnoj skupštini. U drugu kampanju smo se upustili godinu kasnije, misleći da je obaveza nekoga ko se bavi politikom da ima politički stav o svemu, a u prirodi naše grupe je da taj stav bude proaktivan. Tako smo se našli među pokretačima u poslednjoj predsedničkoj kampanji.“
Lokalni front su, navodi se na sajtu pokreta, osnovali „slobodnomisleći građani i građanke Kraljeva“, okupljeni oko „zajedničke ideje i borbe za dekorupciju društva, strogo poštovanje zakona i procedura u radu svih organa lokalne uprave, javnih preduzeća i institucija grada“.
„Mi smo grupa građanki i građana, koji su nezadovoljni društveno-političkom situacijom, socijalnim statusom i duhovnom obamrlošću najširih slojeva. Kao pojedinci koji za sobom imaju bogato iskustvo građanskog aktivizma namera nam je da dejstvujemo kao osvešćujući i odgovorni subjekt obznanjivanja, kanalisanja i prevazilaženja opšte obeznađenosti, razočaranosti, obespravljenosti i osećanja nemoći. Nastupamo kao ljudi već ostvareni na poljima svojih profesija, čime ukazujemo na značaj vrednovanja struke i postignutih rezultata u susretanju sa problemima. Dejstvujemo kao kritički nastrojena zajednica autonomnih pojedinaca, koji svoje društveno delovanje upravljaju prema vrednostima i načelima za koja se zalažemo, a u cilju očuvanja i unapređenja lokalne sredine.“
Širu prepoznatljivost Lokalni front stekao je u januaru 2019. godine kada su aktivisti ovog pokreta organizovali „Ibarski marš“. Namera je bila da peške pređu 150 kilometara od Kraljeva do Beograda, kako bi se priključili protestu povodom godišnjice ubistva Olivera Ivanovića.
„Krenuli smo na Ibarski marš kako bismo skrenuli pažnju javnosti na to da je političko ubistvo ostalo nerazjašnjeno i da to nije krajnja posledica, nego i uzrok mnogo većih problema. Onih problema koji generišu strah, osećaj nesigurnosti, neizvesnosti i nepoverenja u državu i okruženje u kome živiš. Na to se ne ukazuje saopštenjima, konferencijama za medije i flajerima. Bilo je neophodno uneti u plan nešto što bi ljude uverilo u iskrene namere. Da u inflaciji populističke retorike pokažemo da živimo ono što govorimo. I tako smo uneli sebe. Vlast je ovde učinila sve da banalizuje opozicioni aktivizam, a i nije baš da je imalo ko da ga brani“, istakao je Voštinić.
Lokalni front bio je jedan od inicijatora formiranja Građanskog fronta, asocijacije dvanaest lokalnih organizacija i pokreta. U aprilu 2017. potpisana je zajednička platforma. O osnivanju Građanskog fronta Voštinić je govorio u intervjuu Istinomeru:
“Aktivističke organizacije su 2016. godine sarađivale kroz Građanski front, ali je to tada bila labava saradnja. Sada to evoluira u zajedničku artikulaciju političkih interesa i formulisanje zajedničkih vrednosti koje ćemo promovisati, predstavljati i braniti. Reč je pre o formiranju pokreta, nego stranke, čiji će članovi biti i organizacije i pojedinci.“ (Istinomer, 6. 3. 2019. godine)
Međutim, u septembru 2019. četiri organizacije napustile su Građanski front (GF), ističući da GF za pet meseci svog postojanja „nije uspeo da usvoji osnivački niti programski akt, nije uspeo da se registruje, niti da se aktivno uključi u politički život Srbije koji vapi za novom političkom snagom“. (Danas, 25. 9. 2019. godine)
Tokom vanrednog stanja u maju 2020. godine Građanski front pozvao je sve gradove u Srbiji da naprave lanac „Buke protiv diktature“.
„Građanski front je pokrenuo ovaj lanac kako bi se što više gradova uključilo u akciju ‘Bukom protiv diktature’, koju je pokrenula Inicijativa Ne davimo Beograd, u borbi za slobodnu i demokratsku Srbiju.“ (Danas, 5. 5. 2020. godine)
„Lokalni front“ nije učestvovao ni na izborima 2022. godine, a Voštinić je istakao da će umesto izbora, ova organizacija „raditi na unapređenju izbornih uslova i sarađivati sa svima kojima je stalo do fer i poštenih izbora“.
„Vrlo rado ćemo kontrolisati izbore van biračkih mesta, napravićemo mrežu ljudi koji će to raditi’, poručio je Voštinić i dodao da je ‘jako tužno da se svi žalimo na uslove, a da niko nije ništa preduzeo i predao prijavu zvaničnoj instituciji’. Prema njegovim rečima, u opoziciji su Lokalni front uvek posmatrali kao one ‘koji narušavaju to opoziciono jedinstvo, jer smo ukazivali na propuste u opoziciji – smatrali su nas protivopozicionim’. ‘Nama u današnjoj opoziciji leže i politički protivnici, a ljudi na vlasti nisu naši politički već državni protivnici’, rekao je Voštinić nedavno gostujući u Novom danu na TV N1.“ (Danas, 23. 2. 2022. godine)
Voštinić je teže povređen 10. septembra 2023. u Kraljevu, kada ga je sa bicikla oborio vozač automobila. U „Lokalnom frontu“ sumnjaju da napad nije bio slučajan, a opozicija u Srbiji osudila je napad, zatražila hitnu reakciju nadležnih, kao i procesuiranje napadača.
„Prema rečima Vladana Slavkovića iz Lokalnog fronta, Voštinića je sa puta, preko bankine pokušao da izgura vozač automobila ‘škoda’, na izlazu iz Kraljeva ka Mrčajevcima. ‘Onda su se okrenuli na kružnom toku kod Tempa i krenuli ponovo ka njemu. Usporili su kad su naišli pored njega i počeli da mu dobacuju. On ih je ignorisao. Onda su pokušali da ga izguraju, ali nisu uspeli. Zatim su se okrenuli na kružnom toku, a bila su dva auta. Peđa je pokušao da pobegne na drugu stranu i ode ka Tempu, ali su ga stigli i udarili u bicikl’, kaže Slavković i dodaje da je Voštinić preleteo, udario u šoferšajbnu auta i pao. Zadobio je prelom desnog ručnog zgloba, ugruvano desno rame i podlive na lobanji, rečeno je za N1.“ (N1, 11. 9. 2023. godine)
Foto: Privatna arhiva
