Rođena je 1953. godine u Podujevu.
Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Prištini. Magistrirala je u oblasti otorinolaringologije, a doktorirala na ranom otkrivanju raka grla.
Tokom devedesetih bila je članica Srpske radikalne stranke i njihova poslanica, a kratko vreme tokom 1998. i savezna ministarka za brigu o porodici, kada se žestoko posvađala sa liderom stranke Vojislavom Šešeljem. „Živela sam veoma težak život kao Srpkinja na Kosovu. Mislila sam da ću uz izvorni program SRS ostvariti ono što srpski narod tek treba da ostvari.“ (Glas javnosti, 21. 4. 2000. godine) Posle 20. godina je kazala: „Videla sam da radikali nisu partija već ekspozitura srpske službe i to mi je u Beogradu bilo potpuno jasno i dvadeset godina se borim protiv njih. Takva je suština vlasti, da stranke nisu stranke, već ekspoziture nekih službi, to je za mene potpuno odvratno.“ (Kossev, 30. 9. 2019. godine)
Do bombardovanja 1999. živela je u Prištini, radila je u tamošnjem Kliničko-bolničkom centru da bi se tada preselila u Gračanicu – gde radi u Domu zdravlja. Posle bombardovanja ušla je u Srpsko nacionalno veće, bila je srpski posmatrač u Privremenom izvršnom veću Bernara Kušnera. „Možda i grešim, ali mislim da je međunarodnoj zajednici ipak stalo da nešto učini za Srbe. Makar to bila i samo jako izražena želja, mi tu priliku ne smemo propustiti. Ako pokažu da nisu bili iskreni, povući ćemo se i na drugi način ostvarivati svoje interese. Važno je da nam posle niko neće moći da kaže kako nismo hteli da sarađujemo“. (Glas javnosti, 21. 4. 2000. godine)
Kako piše „Kossev“, kada je u Gračanici uz pomoć međunarodne zajednice 2001. pokrenula prvu bolnicu sa stacionarnim lečenjem i to posle pada srpskog KBC i bega Srba iz Prištine, prošla je kamenovanje. “U toj bolnici se leče i operišu Srbi. Posle ceremonije otvaranja, socijalisti i radikali iz Prištine su me kamenovali. Cela leđa su mi bila u modricama. Preživela sam mnogo toga”. (Kossev, 30. 9. 2019. godine)
U prvom posleratnom sazivu kosovske skupštine 2001. do 2004. godine, bila je poslanica koalicije „Povratak“. „Koalicija „Povratak“ sa 22 srpska poslanika bila je i ostala do danas najbrojniji blok Srba sa Kosova i Metohije u kosovskom parlamentu, premda tada, u okviru privremenih institucija samouprave. Srbi su na te izbore tada masovno izašli nakon poziva državnog vrha SCG, ali i tadašnjeg patrijarha. Članovi ove koalicije tada su položili zakletvu u Pećkoj patrijaršiji, u ovoj koaliciji bio je i Oliver Ivanović.“ (Kossev, 30. 9. 2019. godine)
Predsednica je nevladine organizacije Evropski pokret Srba i profesorka Medicinskog fakulteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Članica je koalicije „Sloboda“, ali i „jedina srpska političarka sa Kosova uz čije ime se ne vezuje ime stranke“. Bila je na listi te koalicije na kosovskim izborima u oktobru 2019, ali nijedan kandidat „Slobode“ nije ušao u parlament.
Početkom decembra 2022. kosovski premijer Aljbin Kurti imenovao je Nenada Rašića za ministra za zajednice i povratak, a on Radu Trajković za savetnicu. Ona je poručila da „Vučićeva politika, ali i Milan Radoičić, neće imati uticaja na njen i Rašićev rad“, kao i da će joj jedan od prioriteta biti „razbijanje monopola Srpske liste nad mentalnim promovisanjem Srba“.
„U izjavi za KoSSev nakon imenovanja Trajković kaže da, kada je reč o njenim budućim aktivnostima u savetovanju novog ministra, da su njena interesovanja usmerena na tri oblasti. Prva je ravnomernost podrške i pažnje Srbima koji žive južno i severno od Ibra, kao i onih koji su proterani, a žele da se vrate. Da bi Sever bio što mirniji, enklave moraju da budu što stabilnije i obrnuto. Drugi prioritet, kaže, biće transparentnost u dijalogu, odnosno da se javnost informiše o pregovorima. Treći prioritet je ‘razbijanje monopola Srpske liste nad menatalnim promovisanjem Srba’. ‘Postoji jedna potpuna mentalna okupacija i strah koji je okupirao Srbe da ne mogu da izražavaju svoju slobodnu volju i svoje razmišljanje, pa i neslaganje koje može da bude veliki i značajan faktor u korekciji politike koja se sprovodi’, poručila je Trajković.“ (Kossev.info, 1. 12. 2022. godine)
Naslovna fotografija: Fonet, Aleksandar Levajković
