Rođen 1979. u Novom Sadu.
U zvaničnoj biografiji navodi da je 1998. završio Srednju školu unutrašnjih poslova „Pane Đukić“ u Sremskoj Kamenici, a 2002. diplomirao na Fakultetu fizičke kulture u Novom Sadu. Master studije ekonomije završio na Univerzitetu Privredna akademija 2012. godine. Na izbornoj listi za parlamentrane izbore naveo je da je po zanimanju master ekonomista.
„Basta je, inače, dugogodišnji saradnik bivšeg zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, po profesiji je profesor fizičke kulture, bivši policajac i kik-bokser.“ (Danas, 21. 10. 2022. godine)
Ističe da je prvi posao obavljao u Ministarstvu unutrašnjih poslova u Beogradu od 1998. do 2005. Bio je savetnik direktora „Elektrovojvodine“, u vreme dok je na čelu tog preduzeća bio Srđan Kružević, nekadašnji funkcioner Jedinstvene Srbije, a sada Srpske napredne stranke.
„Elektrovojvodinom upravlja Jedinstvena Srbija koju u Novom Sadu nezvanično predvodi Rade Basta (1979), profesor fizičke kulture, bivši policajac i kikbokser, ali i ‘siva eminencija’ ovog novosadskog preduzeća, u kom je zaposlen takođe kao savetnik direktora. Podsetimo da je Basta u decembru dobio priznanje ‘Kapetan Miša Anastasijević’ za doprinos razvoju preduzetničkog i društvenog stvaralaštva, mnogi ga porede sa Bilom Gejtsom nakon što je uspeo da kao vlasnik Delta farma za samo tri godine ostvari neto dobit od više stotina miliona dinara, a ‘zli jezici’ su ga zbog toga povezivali sa Čankom.“ (021.rs, 26. 7. 2013. godine)
Za zamenika pokrajinskog sekretara za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj imenovan je u julu 2016. godine i na toj funkciji bio je do 2018.
Odbornik u Skupštini grada Novog Sada postao je nakon izbora 2016, a odbornik u Skupštini grada Beograda posle izbora 2022. U oba slučaja podneo je ostavku neposredno po potvrđivanju mandata, zbog obavljanja drugih funkcija.
Krajem 2016. postao je predsednik pokrajinskog odbora Jedinstvene Srbije za Vojvodinu.
„Novi predsednik pokrajinskog odbora Jedinstvene Srbije za Vojvodinu je Rade Basta, jedan od osnivača stranke u Vojvodini, saopštila je informativna služba JS. Prema pisanju medija, dosadašnji predsednik Pokrajinskg odbora JS i zamenik gradonačelnika Novog Sada Srđan Kružević istupio je iz stranke.“ (Beta, 11. 12. 2016. godine)
Jedan je od potpredsednika Jedinstvene Srbije.
U decembru 2016. postao je direktor Fudbalskog kluba Radnički iz Niša.
„Jednoglasnom odlukom delegata na vanrednoj sednici Skupštine Fudbalskog kluba Radnički iz Niša, Ivica Tončev izabran je za novog predsednika. Prema novom Statutu klub će ubuduće imati 7 do 15 članova upravnog odbora, a funkcija generalnog sekretara zamenjena je funkcijom direktora kluba i nju će ubuduće obavljati, kako je Tončev rekao, njegov ‘dobar prijatelj’ Rade Basta.“ (Južne vesti, 8. 12. 2016. godine)
Na toj funkciji bio je do novembra 2017.
„Samo nekoliko dana od nove blokade računa Radničkog, još jedna promena desila se na ‘Čairu’, doduše ovog puta voljna. Naime, direktor kluba Rade Basta podneo je ostavku, a na tom mestu zameniće ga iskusni sportski radnik Slavko Gajin, kako su ga okarakterisali u klubu. Dosadašnji funkcioner podneo je ostavku zbog, kako kažu u niškom superligašu, novih obaveza i funkcije, koje se prihvatio, mada nije obrazloženo o čemu je tačno reč.“ (Južne vesti, 15. 11. 2017. godine)
U septembru 2018. imenovan je za vršioca dužnosti direktora „Beogradskih elektrana“.
U oktobru 2019. tadašnji predsednik opštine Stari Grad i beogradskog odbora Stranke slobode i pravde Marko Bastać optužio je Bastu da je predvodio obezbeđenje koji su posle promocije knjige tadašnjeg zamenika gradonačelnika Gorana Vesića „tukli mirne ljude“.
„Bastać je optužio je Vesića da je ljudima koji su ga sinoć obezbedjivali tokom promocije knjige u centru Beograda, naložio da, kako je rekao, ‘tuku mirne ljude’ koji su okupili ispred galerije Progres kako bi ‘skrenuo pažnju sa korupcije u vezi sa obnovom Trga Republike’. Bastać je ispred ulaza u Skupštinu Beograda postavio pano sa fotografijama osoba za koje tvrdi da su sinoć obezbedjivali Vesića a koje je, po njegovim rečima, predvodio ‘bivši kikbokser a sadašnji direktor Beogradskih elektrana, Rade Basta koji direktno odgovara Goranu Vesiću’.“ (Beta, 15. 10. 2019. godine)
Početkom 2022. izjavio je da Srbija treba da gradi nuklearnu elektranu, kako bi obezbedila stabilno snabdevanje električnom energijom i predložio da Vlada Srbije osnuje Nacionalnu korporaciju za atomsku energiju.
„Basta je u pisanoj izjavi predložio i da Srbija ukine Moratorijum, školuje kadrove i razvija proizvodnju električne energije u atomskim elektranama. ‘Potrebno je izgraditi prvu nuklearnu elektranu da zameni termoelektranu na ugalj sa jedinicama po 1.000 megavata ili modularne sa manjim jedinicama od po 350 megavata’, rekao je Basta.“ (FoNet, 25. 6. 2022. godine)
U maju 2022. zatražio je ukidanje Srpsko-ruskog humanitarnog centra za vanredne situacije u Nišu.
„Smatram da SAD, kao vodeća nuklearno-tehnološka sila na svetu je pravi partner koji nam može pomoći u osnivanju takvog jednog naučno-istraživačkog centra, jer su bezbedni reaktori i jeftinija proizvodnja struje glavna tema svuda u svetu, kao i da se nuklearna energija u mirnodopske svrhe najviše koristi za proizvodnju električne energije. (…) Srbiji nije potreban Srpsko-ruski humanitarni centar za vanredne situacije u Nišu, Srbija ima kapaciteta i znanja da to može sama da ima u okviru MUP-a i stoga ga treba hitno ukinuti, a potrebno je da sa SAD i EU otvori naučno-istraživački centar za nuklearne tehnologije u saradnji sa Institutom u Vinči i omogući osnova za izgradnju prve nuklearne elektrane u Srbiji.“ (Beoelektrane.rs, 23. 5. 2022. godine)
Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma reagovao je izjavom da je u pitanju Bastin lični stav, a ne stav stranke.
Na parlamentarnim izborima održanim u aprilu 2022. izabran je za poslanika u Skupštini Srbije kao 22. na listi „Ivica Dačić – premijer Srbije“.
U oktobru 2022. u medijima se pominjao kao kandidat za novog ministra privrede ili poljoprivrede.
„Novo lice u Vladi trebalo bi da bude sadašnji direktor ‘Beogradskih elektrana’ Rade Basta, kadar Jedinstvene Srbije. To će biti prvi put da ova stranka daje ministra. I dalje je neizvesno hoće li Basta biti na čelu privrede ili poljoprivrede.“ (Večernje novosti, 20. 10. 2022. godine)
U oktobru 2022. postao je ministar privrede.
U martu 2023. zatražio je da se Vlada Srbije hitno izjasni o uvođenju sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.
„Naša zemlja već plaća veliku cenu zbog neuvođenja sankcija Rusiji i to postaje neizdrživo. Ja kao ministar privrede da gledam koliki se pritisak vrši na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a da mi ćutimo, to ne mogu da prihvatim. Zato sam za uvođenje sankcija Rusiji, stojim uz predsednika Vučića u odbrani državnih i nacionalnih interesa i imam apsolutno poverenje u njega. Zato od Vlade Srbije i svih ministara tražim da se izjasne po ovom pitanju.“ (Beta, 13. 3. 2023. godine)
Opet je reagovao predsednik JS Dragan Marković Palma tvrdnjom da je u pitanju Bastin lični stav sa kojim stranka nije saglasna.
A 17. juna 2023. predsednik JS izjavio je da Basta mora da podnese ostavku na ministarsku funkciju ili će biti smenjen, ali je Basta odgovorio da to neće učiniti.
“Ostavku neću dati, neka me smene, radim za narod i državu. (…) Zar je ignorisanje stotina hiljada ljudi na ulicama svakog vikenda normalan proces i nacionalni interes?! Mora se razgovarati i rešavati situacija na odgovoran način. Treba dati nacionalnu dozvolu TV Nova; smenimo REM i zajednički izaberimo nove stručne ljude. MUP-u ostavimo ministra, ali ćemo napraviti zajedničko radno telo takođe sastavljeno od stručnjaka da se utvrdi da li je bilo propusta. Ima puno ljudi koji misle da sve znaju. Ja nisam taj, ali dajem predloge kao rešenje izlaza iz krizne situacije jer to smatram da je potrebno radi nacionalnog jedinstva. (…) Ako će moja smena ili ostavka da reše sve probleme u zemlji sutra treba da odem. Nažalost to je skretanje teme sa problema koji su višeslojni.” (Instagram, 17. 6. 2023. godine)
Lider JS je 20. juna saopštio da za „Jedinstvenu Srbiju Rade Basta više nije član stranke i za Jedinstvenu Srbiju Rade Basta više nije ministar u Vladi Srbije“.
Odmah potom Basta se na Instagramu oglasio objavom da je formirao pokret Evropski put (PEP), koji će izaći „na sve predstojeće izbore“.
„Danas sam registrovao pokret Evropski put (PEP) koji će uskoro prerasti u stranku i izaći će na izbore na svim nivoima. Srbija zbog svog položaja i vrednosti koje baštini pripada zapadnom svetu. Zato je prirodno mesto Srbije članstvo u EU. Pokret Evropski put zalaže se za ubrzanje pridruživanja Srbije EU i sprovođenje neophodnih reformi. Prioritet je očuvanje mira i stabilnosti, unapređivanje demokratije, poštovanje ljudskih i manjinskih prava i uvažavanje dostojanstva i jednakosti. Od velikog značaja je nastavak razvoja Srbije kako bismo svim građankama i građanima naše države obezbedili što bolje uslove za život. Budućnost Srbije je u EU. Zato ću u narednom periodu izaći na sve izbore koji budu raspisani. Jer nema nazad! Srbija pobeđuje! Živela Srbija!“ (Instagram, 20. 6. 2023. godine)
Skupština Srbije izglasala je njegovu smenu na sednici održanoj 11. jula.
Foto: FoNet/Ministarstvo privrede, Đorđe Krstić
