Radio-televizija Srbije

Prema zakonu, rad RTS-a se, između ostalog, zasniva na sledećim načelima: istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisanje, nezavisnost uređivačke politike, poštovanje profesionalnih standarda i kodeksa, zabrana svakog oblika cenzure i nezakonitog uticaja na rad redakcije i novinara, nezavisnost od izvora finansiranja. Može da obavlja i komercijalnu delatnost, kojom se ne sme ugroziti obavljanje osnovne delatnosti. 

 

Zakonom o javnim medijskim servisima od 1. januara 2016. godine uvedena je obaveza plaćanja takse za javne medijske servise, koja iznosi 150 dinara.

 

Iako je ukidanje pretplate za RTS bilo jedno od glavnih predizbornih obećanja na kojima je Srpska napredna stranka 2012. godine osvojila vlast, taksa za medijske usluge javnog servisa je ostala.  

 

Čelnici SNS-a imali su i druga predizborna obećanja u vezi sa RTS-om. Tako je još u julu 2011. tadašnji lider naprednjaka Tomislav Nikolić, iako za to nije imao ingerencija, tvrdio da će čim dođe na vlast smeniti tadašnjeg direktora Javnog servisa Aleksandra Tijanića, kog je optuživao  da je sluga režima Demokratske stranke.

 

Istu retoriku Srpska napredna stranka zadržala je i posle dolaska na vlast, samo što je RTS sada optuživan da radi u korist opozicije. Sadašnjeg direktora RTS-a Dragana Bujoševića tabloidi bliski vlasti prozvali su “žuti Bujke”, a zahtev za smenu rukovodstva Javnog servisa, jer “ne služi državi” u aprilu 2017. najavljivao je ministar Aleksandar Vulin. 

 

Istovremeno, i opozicija konstantno kritikuje rad javnog servisa, pozivajući se na rezultate monitoringa medija, koji pokazuju da su predstavnici vlasti, a naročito predsednik Aleksandar Vučić, višestruko zastupljeniji od svih drugih. Tokom protesta “protiv diktature”, koji su organizovani nakon predsedničkih izbora 2017, jedan od zahteva građana bile su  ostavke glavnog i odgovornog urednika RTS-a i urednika informativnog programa, zbog “režimskog izveštavanja i neravnopravne zastupljenosti kandidata”. Opozicija je protest ispred RTS-a takođe organizovala uoči beogradskih izbora 2018, zbog, kako su naveli, nepoštovanja medijskih standarda i zakona i davanja medijskog prostora tokom kampanje samo jednoj strani.

 

 

Radio-televizija Srbije bila je jedna od meta NATO bombardovanja SR Jugoslavije. U napadu koji se dogodio u noći 23. aprila 1999. godine poginulo je 16 od 150 radnika, koliko ih je u tom trenutku bilo u zgradi RTS-a. Jedini za sada osuđeni, jer nije evakuisao zgradu jeste bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović, koji je, nakon desetogodišnje kazne, iz zatvora izašao 2012. Ostali odgovorni nisu procesuirani, iako su porodice nastradalih tražile od nadležnog tužilaštva da procesuiraju sve koji su znali da će zgrada u Takovskoj biti bombardovana.