Rođen 1958. godine u Komogovini, na Baniji.
U zvaničnoj biografiji navodi da je gimnaziju završio u Kostajnici, a u Beogradu i Zagrebu studirao pravo i novinarstvo.
Bio je stalni dopisnik iz Zagreba dnevnog lista „Politika“ i nedeljnika NIN, a od oktobra 1991. do kraja 1993. godine radio je na Radio-televiziji Srbije, kao komentator. Tvrdi da nikada nije bio „Miloševićev novinar“.
„U periodu od 1994. do 2000. godine napisao sam desetine tekstova protiv Slobodana Miloševića. Među njima nekoliko vrlo brutalnih. Postoji arhiva, ako neko ne veruje. Ućutao sam o Miloševiću kada su ga dosovci u proleće 2001. Godine slančili i odvezli u beogradski Centralni zatvor.“ (Vesti, 8. 8. 2012. godine)
„Pogrešna je i veoma naivna teorija da je u srpskom novinarstvu, početkom devedesetih, podela uspostavljena na liniji profesionalci-neprofesionalci. Ne. Podela je započela na čuvenoj Osmoj sednici. Svi beogradski novinari koji danas govore o ‘ratno-huškaškom’ novinarstvu i ‘zločinačkom ‘RTS’-u’ listom su u političkom smislu na strani koju je za vreme i posle Osme sednice branio Ivan Stambolić. Oni u napadima na kolege čiji je angažman devedesetih bio u ‘Politici’, ‘Večernjim novostima’, državnoj televiziji koriste formulaciju: ‘novinari koji su branili Miloševićev režim’ i na taj način nesvesno otkrivaju svoju poziciju koja, to je odavno jasno, nikada nije bila žedna profesionalnog i zanatskog novinarstva već odbrane i promovisanja politike poražene na Osmoj sednici. Kad kažu ‘Miloševićevi novinari’ sebe nesvesno svrstavaju među ‘Stambolićeve novinare’.“ (Pečat, 23. 6. 2011. godine)
Osnivač je i glavni urednik nedeljnika „Argument“ (1994-1999) i „Antena“.
„Jedno vreme bio je savetnik potpredsednika Nebojše Čovića, u Vladi Srbije, na čijem čelu se nalazio Zoran Đinđić“, navodi u biografiji.
Pet godina bio je glavni urednik frankfurtskih „Vesti“, a od maja 2013. do jula 2017. godine bio je generalni direktor Kompanije „Novosti“ i glavni urednik „Večernjih novosti“.
Objavio je knjigu „Krst na križu“, čiji je podnaslov „Prilozi za bolje razumevanje srpsko-hrvatskih odnosa“, kao i roman „Beležnica profesora Miškovića“, po kome se snima serija u koprodukciji „Telekoma“ i RTS-a.
Osnivač je televizije „Ras“, na kojoj vodi emisiju „A šta vi mislite“.
Kada je, u maju 2016, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) od Ministarstva kulture i informisanja zatražilo da osudi to što je članove NUNS-a proglasio „simpatizerima ustaške Hrvatske“, uz napomenu da je „u potpunosti u javni život vratio retoriku devedesetih“, Dmitrović je poručio:
„Vaš problem, nunsovci, s mojom malenkošću, trajaće dok je vas i mene. Ja sam svedok (dobrog pamćenja) vašeg beščašća devedesetih godina, vaših rabota protiv sopstvene države i naroda, nepočinstava kakva nisu zabeležena u drugim evropskim zemljama. Lagali ste onda lažete i danas.“
Udruženje BH novinari, Sindikat medija Crne Gore, Hrvatsko novinarsko društvo, Udruženje novinara Kosova i Udruženje novinara Makedonije iskazala su tada punu solidarnost sa članovima NUNS-a, a pet nevladinih organizacija koje čine Kuću ljudskih prava pozvalo je tada Vladu Srbije da pokrene smenu Dmitrovića sa rukovodećeg mesta u „Večernjim novostima“.
Na „Tviteru“ je poručio: „Nunsovci i njihovi sledbenici; Da li ste svesni da niko na sudu ne može da dokaže ‘ratno huškanje’. Bilo je pet pokušaja i svi su pali u vodi.(…) Ako budem imao vremena podneću dvadesetak tužbi zbog optužbi za ‘ratno huškanje’ i sve ću da dobijem.“
U martu 2017. novinar Srđan Škoro dobio je presudu protiv Dmitrovića i kompanije „Novosti“, zbog nezakonite smene sa mesta šefa deska 2014. godine. Svoju smenu Škoro je označio kao početak mobinga koji je trpeo od Dmitrovića:
„Prilikom gostovanja u ‘Jutarnjem programu’ RTS-a 27. aprila 2014. godine, izneo sam kritičke ocene o kadrovskim rešenjima u srpskoj vladi koja je tog dana trebalo da položi zakletvu. Petnaestak minuta posle mog nastupa stiglo je saopštenje SNS o ‘prljavoj kampanji’ koja se na RTS-u vodi protiv te stranke i premijera. Zatim me je Dmitrović, bez ikakvog pisanog obrazloženja, smenio sa mesta šefa deska i izbrisao iz impresuma. Kada sam ga pitao za razlog, odgovorio je: ‘Morao si da vodiš računa šta ćeš da kažeš na RTS-u, jer smo mi vladin list. Inače, bolje da ne kažem ko me je sve zvao zbog tvojih izjava'“.
Na ročištu u Višem sudu Dmitrović je izjavio da Škora nije smenio zbog kritičkih ocena o novom sastavu Vlade Srbije, već zbog lošeg rada, dodajući da je kao prvi čovek Kompanije „Novosti“ zvanično izjavio da se slaže sa onim što je novinar iz njegove kuće rekao na RTS-u.
„Kada sam u maju 2014. godine smenio Srđana Škora sa mesta šefa deska u ‘Večernjim novostima’, premijer Aleksandar Vučić me pozvao telefonom i pitao da li sam morao da donesem takvu odluku, jer će sada svi reći da je to učinjeno zbog njegovih izjava na RTS-u. Odgovorio sam da sam ga smenio zato što nije dobro radio.“
Aleksandar Šapić je u decembru 2019. najavio da će se na listi njegovog Srpskog patriotskog saveza (SPAS) za parlamentarne izbore 2020, između ostalih, naći i Dmitrović.
Lista Srpskog patriotskog saveza „Aleksandar Šapić – Pobeda za Srbiju“ preskočila je izborni cenzus, a Dmitrović je postao poslanik u Skupštini Srbije.
Naslovna fotografija: Fonet, Aleksandar Levajković
